Kako je detinjstvo Marka Tvena uticalo na njegova književna dela

Grad Hanibal u saveznoj državi Misuri proslavio je Marka Tvena, a Mark Tven je je kasnije proslavio ovaj gradić. Veoma mali broj autora bio je pod uticajem svog rodnog grada. Godine koje je proveo u ovom gradu u Misuriju bile su inspiracija za neke od najpoznatijih likova američke književnosti. Uspomene i emocije vezane za ovaj grad bile su nepresušan izvor ideja.

Tvenovo skromno poreklo

Samjuel Langhorn Klemens rođen je 30. novembra 1835. godine, dve nedelje nakon što je Halejeva kometa bila najbliže Zemlji. Bio je šesto dete od sedmoro braće i sestara. Roditelji su mu se zvali Džon i Džejn Klemens. Bio je bolešljivo dete, pa su se roditelji plašili da neće preživeti. Porodica je doživela tragediju kada je preminulo troje Tvenove braće i sestara.

Kada je imao četiri godine, njegova porodica se preselila u grad-luku Hanibal, na Misisipiju, gde je Tvenov otac radio kao advokat, sudija i rukovodilac. Takođe se bavio preprodajom zemljišta, zbog čega je porodične finansije dovodio u rizik. Mark Tven, koji je postao jedan od najbogatijih autora u Americi, krenuo je stopama svog oca i često nepromišljeno ulagao novac, zbog čega je njegova finansijska sigurnost u nekoliko navrata bila ugrožena.

Džejn je bila brižna majka, a Tven je kasnije otkrio da je ljubav ka pripovedanju nasledio od nje. Njegov otac je bio sušta suprotnost, a Tven je kasnije otkrio da ga nikada nije video kako se smeje.

Odrastanje u Hanibalu i njegov uticaj na autora

Grad Hanibal je u Tvenovim delima ovekovečen kao „Sent Pitersburg“. Pisao bi o danima koje je provodio sa svojim bliskim prijateljima. Igrali bi igre i provodili sate i dane istražujući prirodu, uključujući pećinu izvan grada koja je bila omiljeno mesto Klemensove bande prijatelja, a koja kasnije igra ključnu ulogu u „Tomu Sojeru“, u kojoj su Tom i Beki Tačer zamalo umrli.

Lik Beki Tačer zasnovan je na Tvenovoj simpatiji iz detinjstva, devojčici po imenu Laura Hokins. Poput Tvena, i Laura se kao dete preselila u Hanibal, a njena porodica živela je u istoj ulici kao i porodica Klemens. Ona i Tven bili su školski drugovi, a kasnije i par, a idealizovana verzija Laure našla se u nekoliko drugih Tvenovih knjiga, uključujući „The Gilded Age“. Kasnije, Tven i Laura obnovili su svoje prijateljstvo. Tven ju je posećivao u Hanibalu, a Laura je putovala u Konektikat.

Lik Sojerovog polubrata Sida baziran je na liku Tvenovog mlađeg brata Henrija. Mark i Henri bili su veoma bliski, a kada je Tven počeo da se obučava za pilota rečnog broda, nagovorio je Henrija da mu se pridruži. Nažalost, Henri je poginuo u eksploziji parnog čamca kada je imao samo dvadeset godina. Tven sebi to nikada nije oprostio i to ga je mučilo čitav život.

Tven je rekao da je kao inspiraciju za lik Toma Sojera uzeo sebe i dva prijatelja iz detinjstva, Džona B. Brigsa i Vilijama Bovena. Mnogi misle da je ime Toma Sojera ukrao od pijanog vatrogasca iz Bruklina, sa kojim se sprijateljio 1860-ih. Baš kao i Tven, Sojer je u mladosti radio na parnim brodovima, a sprijateljili su se u avanturama po San Francisku, Nevadi i ostalim mestima, gde su pili i kockali se.

Još jedan prijatelj iz detinjstva bio je inspiracija za Haklberija Fina

Iako je Tven u početku tvrdio da je lik Haka Fina u potpunosti izmislio, kasnije je priznao da je lik Fina inspirisan Tomom Blankenšipom. Sin gradskoh pijance, Blankenšip je bio obožavan među dečacima grada Hanibala, koji su se divili njegovoj slobodi i načinima na koje sve lako obavlja.
Kao što je Tven kasnije napisao u svojoj autobiografiji, „Bio je neznalica, bio je prljav i neuhranjen, ali imao je dobro srce kao i bilo koji dečak. Njegove slobode bile su potpuno neograničene. On je bio jedina zaista nezavisna osoba – dečak ili muškarac – u našoj zajednici, i zbog toga je uvek bio smiren i srećan, na čemu smo mu svi zavideli.“

Finov lik, koji je prvi put predstavljen u knjizi „Tom Sojer“, pre nego što je 1884. godine dobio sopstvenu knjigu, bio je Tvenova neizbrisiva i najkontroverznija kreacija. Iako je knjiga izuzetno uticajna i još uvek popularna više od jednog veka od objavljivanja, takođe je jedna od najčešće zabranjenih knjiga u Americi, zbog upotrebe grubog jezika, etničkih uvreda i opisa odbeglog roba Džima, što mnogi smatraju rasističkim.

Tven se u romanu bori sa uticajem američkog ropstva

Knjiga „Doživljaji Haklberija Fina“ jedan je od prvih američkih romana koji je u potpunosti napisan na engleskom narodnom jeziku i dijalektu, jer se Tven podsećao prizora i zvukova svoje mladosti. To je takođe bio Tvenov pokušaj da spoji i lepe i ružne trenutke u Hanibalu, koje su bile ispunjene srećnim uspomenama iz detinjstva kao i onim manje srećnim, odražavajući nasilnost ovog grada i trajne posledice rasizma i ropstva.

Tven je kasnije priznao da je odrastao prihvatajući ropstvo, pre nego što je postao priznati zagovornik za prava crnaca. Misuri je bila robovlasnička država, a Tvenov otac i nekoliko članova porodice Klemens imali su robove. Kao dečak, Tven je provodio leta na farmi svog ujaka, slušajući priče njegovih robova, uključujući i starca po imenu „ujak Danijel“. Tven se takođe oslanjao na slične priče koje je čuo od bivših robova, koji su nakon građanskog rata radili za njegovu snaju u saveznoj državi Njujork, kako bi stvorio lik Džima. Priča o bratu Toma Blankenšipa i njegovoj pomoći pri bekstvu crnaca bila je inspiracija za odnos Fina i Džima.

Tvenovo detinjstvo završilo se rano

Kada je mladi Tven imao samo jedanaest godina, njegov otac je umro, ostavivši porodicu na ivici bankrota. Tven je bio prinuđen da napusti školu i radio je niz poslova pre nego što je postao šef štamparije, gde je svoju ljubav prema rečima primenio u praksu slaganja slova. Nakon što je radio za novine svog brata i druge izdavače na Srednjem zapadu i Istoku, Tven je ostvario još jedan san iz detinjstva, postavši pilot broda na reci Misisipi. U ovom kratkom, ali srećnom periodu, u svojim ranim davdesetim, dobio je i nadimak po kojem će ga milioni ljudi znati: „Mark Tven“, izraz koji kapetani koriste da bi označili dubinu vode od 3.5 metra, što ukazuje na siguran prolaz za njihov brod.

Iako je Tven na Misisipiju radio samo nekoliko godina pre početka građanskog rata, taj period, kao i oni u Hanibalu pre njih, ostavio je trajni utisak na njega. Dvadeset godina nakon što je završio karijeru na rečnom brodu, Tven je krenuo na nostalgično putovanje po reci, do Nju Orleansa, što mu je bila inspiracija za veći deo knjige iz 1883. godine „Život na Misisipiju“. I dok je plovio rekom, vratio se kući u Hanibal, tamo gde je sve počelo.

Autor: Barbara Maranzani
Izvor: biography.com
Prevod: Lidija Janjić