Vikend pred nama posvećen je klasicima – stranim, domaćim, onim za decu. Popusti na ediciju
Klasici svetske književnosti, ali i na druga izdanja klasika u tvrdom povezu, dobra su prilika da se podsetite dela koja ste čitali ranije ili kojima do sada niste posvetili dovoljno pažnje.
Jedna Svanova ljubav – Mnogima se čini da je čitanje romana Marsela Prusta „U traganju za izgubljenim vremenom“ jednostavno nemoguć zadatak zbog njegovog obima. Ovaj pisac ima nenadmašan stil, a roman je savršen izraz jedne specifične estetike.Više od stotinu godina je proteklo od objavljivanja romana „
Jedna Svanova ljubav“, a on nas i dalje intrigira preciznim uvidima o prirodi ljubavi i ljubavnog zanosa. U ovom romanu ništa nije demodirano, ništa nije suvišno a sve je važno i tačno.
Majstor i Margarita – Krunsko delo Mihaila Bulgakova ne prestaje da izaziva interesovanje svetskih naučnika i čitalaca. Ovaj pisac bio je slika i prilika onoga što su boljševici po svaku cenu želeli da ućutkaju – široko obrazovanog ruskog intelektualca, zabrinutog za sudbinu nacije, konzervativnog ali ne i reakcionarnog, liberalnog ali ne i revolucionarnog, zaljubljenog u Rusiju ali otvorenog Evropi i, iznad svega, izrazitog humaniste. Verovatno je najveće dostignuće ovog romana to što uspeva da sačuva veru u ljubav i umetnost u trenucima neizrecivog poniženja i okrutnosti.
Novi svet – Pre tačno 101 godine, Jelena Dimitrijević otisnula se na putovanje u Novi svet. Njena fasciniranost jednim istinski novim svetom, netaknutog ratovima već dugo, okrenutog industrijalizaciji i prosperitetu, prisutna je na svakoj stranici još od prvog pogleda na Njujork sa broda. Bilo je to vreme često isticanih društvenih sloboda, ali i vreme velikih klasnih razlika i surove rasne diskriminacije. Objavljena u ediciji „
Savremenice“, nastaloj u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja 19. veka i s početka 20. veka, ova knjiga uspostavlja okvir zapadne modernosti i kulturnih opsesija koje kod nas traju praktično do danas.
Roman o Londonu I-II – Za ovaj dragulj srpske književnosti sam autor je zapisao da ga je stvarao kad je „sa ženom bio vrlo blizu samoubistva“. Crnjanski u ovom romanu piše o temi ruske emigracije i sa fascinantnom uverljivošću oživljava paradoks posleratnog života u metropoli, u kojem iseljenik ima manje nade nego u okolnostima ogoljenog potiranja. Nostalgičan I melanholičan ton ovog epohalnog romana, opominju modernog čoveka na njegovu sopstvenu bezdomnost u komešanju savremenog doba.
Alef – Argentinski pisac Horhe Luis Borhes, uskraćen za Nobelovu nagradu, proslavio je hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Kad je priča „Alef“ prvi put objavljena, 1945, postala je jedna od najomiljenijih Borhesovih priča. U njoj se stiču elementi fantazije, alegorije, memorije, satire, pa čak i prepiske i putopisa. Ni za jednog se pripovedača ne može s toliko pouzdanosti reći da su mu priče poput lavirinta kao što je to u Borhesovom slučaju. A ipak, čitalačko iskustvo uvek biva nagrađeno metafizičkim izlaskom iz lavirinta.
Berlin Aleksanderplac – Kroz sudbinu sitnog, naivnog lupeža Alfred Deblin veličanstveno portretiše jedan grad i jednu epohu. Priča prati Franca Biberkopfa, koji 1928. biva pušten iz zatvora i po izlasku pokušava da vodi pošten život, ali će se to promeniti kada upozna kriminalca Rajnholda i biva uvučen u berlinski svet prostitucije, kriminala, bede i siromaštva. Popularnosti ovog izuzetnog romana u mnogome je doprinela veličanstvena Fasbinderova 15-časovna ekranizacija iz 1980ih.
Doživljaji Toma Sojera – Iako su avanture opisane u ovom romanu o odrastanju „stare“ gotovo vek i po, Tomovi nestašluci i hrabri podvizi ne prestaju da očaravaju i decu rođenu početkom 21. veka. Slikajući portret jednog dečaka, Mark Tven slika i portret detinjstva kao srećnog i bezbrižnog doba u životu svakog od nas, punog neobičnih i nepromišljenih poduhvata što očarava čitaoce i dan-danas.
Oni koji bi da uživaju i u dobrim propratnim pričama o klasicima, mogu da posete rubriku knjigoljupci na našem sajtu i pročitaju zanimljivosti o romanu „
Male žene“ ili večnoj inspiraciji koju je jedna kurtizana ostavila u umetnosti posle svog portreta u romanu „
Dama s kamelijama“. A tu su skrivena još mnoga književna blaga i priče o njima…