7 fascinantnih činjenica o Džumpi Lahiri

Nilandžana Sudešna Lahiri, inače poznata kao Džumpa Lahiri, prvi put je dospela u žižu javnosti svojim nagrađivanim debijem iz 1999. godine, zbirkom kratkih priča „Tumač bolesti“. Od tada prevodi različita dela, piše romane (njeni najpoznatiji romani su „Sunce u njenoj kosi“ i „Imenjak“), kratke priče, poeziju, kao i članke i eseje zbog kojih joj se podjednako dive i kritičari i čitaoci. Sledi sedam činjenica o ovoj poznatoj spisateljici.

1. Džumpa Lahiri ima međunarodno poreklo koje se ogleda u njenim delima.

Džumpa Lahiri je rođena u Londonu 11. jula 1967. godine. Njeni roditelji su tamo emigrirali iz Kolkate, koja se nalazi u Zapadnom Bengalu u Indiji. Njena porodica se preselila na Roud Ajlend kada je imala dve godine. U poslednje vreme autorka živi na relaciji između Rima i Nju Džersija. Lahirino međunarodno poreklo je uticalo na njena dela, u kojima često istražuje iskustva imigranata i interakcije između različitih nacionalnosti i kultura. Kako navodi USA Today, Džumpa Lahiri je jednu takvu epizodu iz vlastitog detinjstva prenela u romanu „Imenjak“: učiteljica u školi je rekla da im je Džumpa, njen nadimak (koji su obično koristili samo porodica i prijatelji), lakši za izgovor od Nilandžane Sudešne, njenog pravog, „dobrog“ imena (što je bengalski izraz za službeno ime koje se koristi formalno) – tako da je ona počela da koristi ime Džumpa i kod kuće i u javnosti.

2. Džumpa Lahiri poseduje tri magistarske diplome i doktorat.

Pre nego što je započela književnu karijeru, Džumpa Lahiri je dosta vremena provela u akademskim krugovima. Nakon što je završila englesku književnost na koledžu Barnard, stekla je tri magistarske diplome na Univerzitetu u Bostonu: magistrirala je engleski jezik, kreativno pisanje i komparativnu književnost. Nakon toga je na Univerzitetu u Bostonu doktorirala na renesansnoj umetnosti.

3. Prevodilački seminar koji je pohađala na Univerzitetu u Bostonu promenio joj je život.

Dok je bila na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Bostonu, Džumpa Lahiri je pohađala prevodilački seminar kod Meri En Mekgrejl. To je dodatno rasplamsalo njenu ljubav prema formi i postavilo temelje za buduća književna dela, kao i za njen prevodilački rad. Fokusiranost na studije prevođenja u Bostonu dovela ju je do proučavanja niza pisaca, a jedan od „najupečatljivijih kurseva“ bio joj je kurs proučavanja Kafke koji je vodio pisac Eli Vizel. „Toliko toga što danas radim, o čemu mislim i do čega mi je stalo potiče od tog prevodilačkog seminara“, rekla je autorka.

4. Čitanje i pisanje dnevnika odigralo je važnu ulogu u razvoju Džumpe Lahiri kao autorke.

Džumpa Lahiri je izjavila da je pisanje vlastitog i čitanje tuđih dnevnika bilo presudno za njen književni napredak. Dnevnici Virdžinije Vulf i Ane Frank u velikoj meri su na nju uticali. Dnevnik Ane Frank je bio prvi dnevnik koji je Džumpa Lahiri ikada pročitala, a za LA Review of Books izjavila je kako je „poželela da bude pisac baš zbog tog dnevnika. Od nje sam mnogo naučila o tome kako da budem pisac i o tome kako pisac bivstvuje u životu i prostoru, sluša ljude i opaža predmete“. Prvo što je Džumpa Lahiri napisala bio je njen dnevnik, i vodi ga i dan-danas. „Sveska i hemijska olovka koje uvek nosim sa sobom pružaju mi ogromnu sigurnost u životu“, rekla je. „Dnevnik je postao laboratorija za sve što radim.“

5. Džumpa Lahiri je osvojila neke najprestižnije književne nagrade.

Džumpa Lahiri je osvojila impresivan niz nagrada za svoj rad. Između ostalog, 2000. godine dobila je Pulicerovu nagradu za književnost i nagradu PEN/Hemingvej za zbirku kratkih priča „Tumač bolesti“, a 2013. ušla u uži izbor i za Bukerovu nagradu i za Nacionalnu nagradu za književnost za svoj drugi roman „Sunce u njenoj kosi“.

6. Džumpa Lahiri je uključena u TV i filmske projekte, kako iza tako i ispred kamere.

Rad Džumpe Lahiri nije ograničen samo na stranice knjiga – bila je uključena i u TV projekte. Godine 2010. radila je kao konsultant za jednu epizodu treće sezone HBO-ove serije „Na terapiji“ (In Treatment), koja govori o jednom psihoterapeutu. Bila je angažovana zato što je u ovoj sezoni jedan pacijent Bengalac koji se, nakon smrti svoje žene, seli u Ameriku da živi sa svojim sinom i snajom. „Džumpa je pomogla da se postave temelji priče i osmisli istorijat likova“, rekao je scenarista Adam Rep za Njujork tajms. „Sa njom sam se konsultovao o ritualima u bengalskoj kulturi koji su u vezi sa smrću i brakom, a ona me je provela kroz celu priču o čoveku koji dolazi iz Kolkate – šta bi jeo, šta bi pušio, kakve bi romane i poeziju čitao.“

Džumpa Lahiri se i sama pojavila na ekranu, i to u kameo ulozi u filmskoj verziji svog prvog romana „Imenjak“ iz 2006. godine u režiji Mire Nair. U ovom filmu igrala je Džumpinu maši (tetku po majci).

7. Oseća se slobodnije kada piše na italijanskom nego na engleskom jeziku.

Džumpa Lahiri je izjavila da joj je italijanski jezik – za koji se zainteresovala nakon putovanja u Firencu 1994. godine – postao posebno važan. „Kada pišem na italijanskom jeziku, ja sam čvršća, slobodnija spisateljica, koja, ponovo puštajući korene, raste na sasvim drugačiji način“, napisala je u svojoj knjizi In Other Words („Drugim rečima“). Napisala je roman na italijanskom jeziku 2018. godine, a takođe je prevela tri romana italijanskog autora Domenika Starnonea na engleski jezik. Pored toga, Džumpa Lahiri piše poeziju na italijanskom, što još uvek nije pisala na engleskom. A šta je sa njenim dnevnikom koji neprestano vodi? Ovih dana ga piše i na italijanskom!

Autor: Džejn Aleksander
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Kristijan Vekonj