Na dan rođenja
Oskara Fingala O’Flahertija Vilsa Vajlda, briljantnog dramaturga, književnika i borca za ljudska prava, red je da se prisetimo nekih najzanimljivijih činjenica koje su obeležile njegov neobični život. Za sobom ostavivši bogat opus eseja, dramskih dela i čuveni roman „
Slika Dorijana Greja“, ovaj ekscentrik, poznat po britkim dosetkama i zapaženom društvenom statusu, danas se ubraja među najplodnije i najuticajnije irske pisce. U nastavku sledi 6 manje poznatih činjenica o njegovom životu i stvaralaštvu.
1. Oskar Vajld je napisao samo jedan roman
Uprkos reputaciji književnika, Oskar Vajld je za života objavio samo jedan jedini roman – „Sliku Dorijana Greja“, koji kritika nije najbolje prihvatila zbog dekadentnog i homoerotičnog sadržaja. Danas je ovaj roman sastavni deo školske lektire širom sveta, cenjen zbog estetike koja odlikuje devetnaestovekovni pravac u književnosti.
2. Vajld je bio priznat kao pisac knjiga za decu
Oskar Vajld, između ostalog i otac dvoje dece, bio je priznati pisac knjiga za decu. Zbirka pripovedaka „Srećni princ i druge priče“ prvi put je objavljena u maju 1888. godine, nakon čega je postigla veliki uspeh, a i danas je jedna od najomiljenijih među čitaocima. U zbirci se nalaze priče
Srećni princ,
Slavuj i ruža i
Sebični džin koje je i dalje deo mnogih zbirki priča za najmlađe.
3. Oskar se vešto uzdigao na društvenoj lestvici londonskog društva
Iako rodom iz Dablina u Irskoj, Oskar Vajld je s uspehom primljen u visoke krugove društva zahvaljujući smislu za humor i umeću pisanja dramskih tekstova. Bio je slavna i jedna od najpopularnijih ličnosti viktorijanskog doba, a o njemu se pričalo širom britanskih ostrva i Evrope. Opisivan je kao veoma ekscentričan muškarac, u kitnjastoj odeći, te je često bio tema satiričnih stripova.
4. Vajld je završio u zatvoru zbog svoje seksualnosti
Kada mu je bilo četrdeset pet godina, Oskaru Vajldu je suđeno za sodomiju, pod optužbom oca njegovog ljubavnika, ser Alfreda Daglasa. Nakon što je pokušao da tuži Džona Daglasa za klevetu, Vajld je 25. maja 1895. godine osuđen zbog sodomije. Kaznu je, između ostalog, služio i u zatvoru Pentonvil, gde je bio primoran na teške fizičke poslove. Tu je Vajld oboleo od meningitisa, što će naposletku dovesti do njegove smrti.
5. Oskar Vajld je pisao eseje čak i u pritvoru
Uprkos užasnim uslovima u zatvoru, Vajld je nastavio da piše; pisao je mnoštvo pisama upućenih ser Alfredu Daglasu, kao i važnu poemu o svom zatočeništvu pod naslovom „
Balada o tamnici u Redingu“. Tu je otvoreno pisao o surovim uslovima kojima je podvrgnut tokom dvogodišnjeg zatočeništva.
6. Pre nego što je umro, Vajld je postao katolik
Pre nagle smrti prouzrokovane meningitisom koji je zadobio tokom zatvorske kazne, Oskar Vajld je kršten u Katoličkoj srkvi. Krštenje je obavljeno uprkos doktrini da se osoba može samo jednom krstiti, iako je Vajld kršten kao dete. Vajld se tokom svog života udaljio od Katoličke crkve, zbog oca koji joj se protivio. Međutim, smatrao je da Katolička crkva prihvata i grešnike i svece, i stoga verovao da je „katoličanstvo jedina religija pod čijim bi okriljem valjalo umreti“.