24 #tbt predloga za 24. Noć knjige

Bliži se još jedna Noć knjige, i iako smo sigurne da su vaši spiskovi već ispunjeni novim naslovima, popusti važe na sva Lagunina izdanja, te bismo vas podsetile na naše favorite koji su nepravedno zanemareni. U nastavku ćemo se prisetiti naslova koji su obeležili naš blog.

„Kako novčić kaže“ – Džejms Bejli

Zamislite da donesete toliko pogrešnih odluka u životu da vam jedino preostaje da jednom novčiću poverite svoju sudbinu? Obogaćen klasičnim britanskim humorom i urnebesnim sarkastičnim mislima glavnog junaka, ovaj roman je savršen za fanove Sofi Kinsele, Dženi Kolgan, Dejvida Nikolsa i Nika Hornbija.

„Dejzi Džouns i Šestorka“ – Tejlor Dženkins Rid

Ovo je fenomenalna priča o seksu, drogi, muzici, smehu, tuzi, bolu i ljubavi. U razgovorima sa ovim kultnim bendom saznaćete kako se dolazilo do vrha, ali i kako se sve raspalo u jednoj noći, bez ikakvog objašnjenja, usred velike svetske turneje.

„Izgubljeni u prevodu“ – Nikol Mones

Nezaboravna priča o ljubavi i strasti, o porodičnim vezama i ljudskoj patnji i o pokušaju jedne žene da nestane u tuđoj zemlji – samo da bi u njoj našla dom, ljubav i samu sebe.

„Klejov most“ – Markus Zusak

Zusak je skrojio dirljiv roman o gubitku, tugovanju i griži savesti, a njegovi junaci imaju životne priče koje prevazilaze istorijski nivo svoje epohe.

„Sofijin izbor“ – Vilijam Stajron

Ne smete propustiti ovaj dragulj američke književnosti koji govori o nemogućem izboru jedne majke u toku Drugog svetskog rata, savršeno štivo za svakoga ko voli istorijske romane. Fokner ima pravog naslednika.

„Escape Room“ – Megan Goldin

Ovaj napeti triler stavlja četvoro beskrupuloznih biznismena u situaciju u kojoj, da bi preživeli, moraju da sarađuju zarobljeni u liftu, gde im ponestaje vremena i gde sve tajne i manipulacije izlaze na videlo.

„Zbogom, aveti“ – Nadija Teranova

Ovo je knjiga koju ćete pročitati u dahu zbog snažnih emocija koje izaziva i katarze koju ćete doživeti zajedno sa našom junakinjom. Roman karakteriše suptilno pripovedanje koje ne umanjuje dramatičnost ispripovedanih događaja već ih na taj način čini poznatim i okrutno bliskim.

„Fabrika lutaka“ – Elizabet Maknil

Ovaj napeti psihološki triler smešten u viktorijanski London oduševiće sve ljubitelje priča o Džeku Trboseku ili romana Alijenista.

„Kradljivac orhideja“ – Suzan Orlin

Suzan Orlin, novinarka Njujorkera, posle samo jednog članka o bizarnom uzgajivaču orhideja Džonu Larošu dobila ponudu od Rendom hausa da napiše knjigu o njima. Knjiga o cveću i ne zvuči previše narativno, ali sa orhidejama je drugačije. Oko njih oduvek su kolale priče, a one su nadahnule mitove i legende koje je Suzan Orlin brižljivo zapisala.

„Šta ćemo sad?“ – Holi Born

Holi Born je majstorski prikazala sve sunovrate i epifanije u tridesetima kada treba da raskrčimo katastrofe na putu i da uvrstimo svoje primerno postojanje među ozbiljne i nimalo sluđene odrasle jedinke.

„Sve što znam o ljubavi“ – Doli Olderton

Naša omiljena dejting kolumnistkinja Sandej tajmsa Doli Olderton crpi inspiraciju iz svakodnevnih i uobičajenih pojava, kad se na primer godinama dopisujete preko MSN-a a da nikad ne upoznate svoju simpatiju ili kad vas neko onako žestoko „ispali“.

„Nema druge“ – Jela Krečič

Matjaž je protagonista romana „Nema druge“ koji je napisala slovenačka autorka i filozofkinja Jela Krečič. Ovo je prvenstveno anti-čiklit koji problematizuje topose žanra jednako kao i ustaljene trope muško-ženskih odnosa.

„Carstvo sunca“ – Džejms Balard

Ovo je fikcionalizovana trauma Balardovog ranog doživljaja rata. Kada je konačno i napisao roman o svom detinjstvu tokom rata, nije napisao ono što se očekivalo, veličanstvenu priču o ratu. Ali jeste ispričao veličanstvenu priču o preživljavanju.

„Ubistva pod cvetnim mesecom“ – Dejvid Gren

Malo je poznato da je jedan od prvih slučajeva u kojem se pročuo FBI bio niz ubistava Osejdž Indijanaca iz Oklahome. Ovi Indijanci su postali milioneri kada je na njihovoj teritoriji otkriveno jedno od najvećih nalazišta nafte u Americi. A onda su počela ubistva i slučaj je došao do čuvenog Edgara Huvera.

„Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra“ – Jung Čang

Nekada davno, iza sedam gora, sedam mora i sedam planina, na Dalekom istoku, živele su tri sestre. Jedna je volela novac, druga moć, a treća svoju zemlju. Tri prelepe ćerke iz narodnih bajki bile u centru tektonskih previranja kojа će iznedriti modernu Kinu.

„Muke bogataša“ – Kevin Kvan

Problemi bogatih – naročito onih koji su toliko bogati da šta god da urade ne mogu da upropaste i silom prilika mogu samo da uvećaju svoje bogatstvo – nama su banalni i smešni sve dok se to bogatstvo ne dovede u pitanje. Istog trenutka kada se to desi, počinje high class sapunica koja je pritom cinična i pakleno pametna.

„Nadajmo se najboljem“ – Karolina Seterval

Skandinavska autofikcija se uvukla pod kožu ljubiteljima književnosti širom sveta u proteklih nekoliko godina. Iako se većina događaja o kojima Karolina Seterval govori u knjizi zaista odigrala, uključujući i smrt partnera, autorka ističe da je u pitanju roman a ne autobiografija.

„Oblik vode“ – Giljermo del Toro, Danijel Kraus

Priča o prihvatanju različitosti, odbacivanju predrasuda i nalaženju ljubavi i nade na mestima gde ih najmanje očekujemo. Stvorenje, koje govori jezikom nerazumljivim za ljude, i Elajza, koja uopšte ne govori, uspevaju da nađu ljubav u svetu koji ne daje glas onima koji ga nemaju, ne toleriše one koji se razlikuju i ne trudi se da to sakrije.

„Momci iz Nikla“ – Kolson Vajthed

Momci iz „Nikla“ donose nam malo poznatu epizodu iz novije istorije američkog Juga. Akademija Nikl, fiktivna verzija Dozijerove škole za dečake na Floridi, institucija je čiji su štićenici bili zlostavljani u kontinuitetu više od sto godina. Jezivi detalji koji su isplivali nakon što je nekolicina preživelih osnovala udruženje i počela da iznosi u javnost detalje o svakodnevnim torturama pod okriljem ove ustanove opsedali su Vajtheda još dok je pisao Podzemnu železnicu.

„Dobrovoljac“ – Džek Ferveder

Dobrovoljac Džeka Fervedera rekonstruiše gotovo nepoznatu priču o Vitoldu Pileckom, jednom od vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Godine 1940. dobrovoljno se prijavio da bude odveden u Aušvic. U nadi da će uspeti da organizuje ćeliju otpora unutar samog logora, Pilecki je postao akter nesvakidašnjeg čina.

„Noć u Karakasu“ – Karina Sains Borgo

Noć u Karakasu je neposredna i ubedljiva, eksplicitna u opisu nasilja koje je preplavilo ulice Venecuele. Iako možemo dovesti u pitanje moralnost čina kojim se glavna junakinja Adelaida otima nesrećnim okolnostima u kojima se našla, jasno je da ekstremne situacije zahtevaju ekstremne mere.

„Mavrov izveštaj“ – Lejla Lalami

Mavrov izveštaj pisan je u maniru putopisnih hronika iz šesnaestog veka, ali je autorka prilagodila jezik savremenom čitaocu. To su fiktivni memoari Estebanika, marokanskog roba koji je bio jedan od četvorice preživelih iz španske ekspedicije na Floridu. Pretpostavlja se da je on prvi Afrikanac koji je kročio na tlo budućih Sjedinjenih Američkih Država.

„Kvalitilend“ – Mark-Uve Kling

Futuristička satira Kvalitilend Mark-Uvea Klinga, nemačkog autora i stendap komičara, govori o ne tako dalekoj budućnosti u kojoj je život digitalizovan do te mere da ljudi više ne moraju sami da donose odluke. Autor je stendap komičar i ima savršen tajming za integrisanje urnebesnih epizoda u saj-faj okvir romana.

„Bez zaklona“ – Barbara Kingsolver

Barbaru Kingsolver naši čitaoci pamte po Bibliji otrovne masline. Junaci njenog poslednjeg romana Bez zaklona pokušavaju da naprave mesta za sitne trenutke radosti koji toliko nedostaju u vremenu kada svi cinizmom i ironijom pokušavaju da zabašure svoju preosetljivost.

Autorke teksta: Tri Rajke

Podelite na društvenim mrežama: