Svaki pisac ima svoju temu
Zanimaju me borci za svoj pogled na svet. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu
Dugo očekivana završnica književne trilogije „Dnevnik dezertera“ Zvonka Karanovića ovih dana je konačno stigla u knjižare. Reč je o romanu „Tri slike pobede“, koji je objavila „Laguna“. Kao i prethodna dva romana, i ova knjiga otkriva Zvonka Karanovića kao tvorca jedinstvene savremene priče, snažnih, filmičnih slika i dinamike. Kako sam pisac kaže, ovo je zapravo egzistencijalistički roman koji govori o tridesetogodišnjaku koji nastoji da pobegne od vremena u kojem živi.
Trebale su vam bezmalo tri godine da roman privedete kraju?
- Najvažnije je da je sada trilogija „Dnevnik dezertera“ završena. Bio je to poduhvat čiju veličinu sam shvatio tek pišući njen završni deo. Trebalo je zaokružiti životnu priču glavnog junaka i valjano motivisati i sve ostale likove koji se pojavljuju u trilogiji, ukomponovati roman tako da funkcioniše i sam za sebe, i kao deo trilogije. Takođe, sama priča (koja je trodelna) zahtevala je više prostora, širi i dublji zahvat. Bio sam veoma posvećen pisanju koje je u kontinuitetu potrajalo tri godine, tako da smo na kraju dobili i najobimniju knjigu od sve tri. S obzirom na širinu zahvata i tešku temu rata (prva trećina romana), trudio sam se da dinamičnim pripovedanjem, humorom, ironijom, akcijom, zanimljivim epizodama što više olakšam čitaocu, a da pri tom ne izgubim na ozbiljnosti.
Ispričali ste jednu tešku priču?
- „Tri slike pobede“ može da se okarakteriše kao egzistencijalistički roman. On govori o jednom tridesetogodišnjaku koji pokušava da pobegne od porodične sudbine i vremena u kojem živi. Glavni junak Ðorđe Uzelac je gradski momak, mačo i dendi, preprodavac markirane garderobe, koji ide kroz život bez mnogo udubljivanja u suštinske stvari, praktično bez muke. Međutim, za vreme NATO bombardovanja biva mobilisan i sticajem okolnosti poslat na Kosovo. Tu se susreće sa drugim, mnogo realnijim životom, upoznaje pravi karakter ljudi i to bude neka vrsta njegovog otrežnjenja, „buđenja“, shvati da je svet okrenut borbi, a ne uživanju. Počinje da sagledava svet drugačijim očima i odlučuje da kada se rat završi napusti zemlju i započne novi život u inostranstvu. Da bi ostvario svoj naum, on najpre mora da raščisti sa svojom prošlošću, čiji računi dolaze na naplatu u razorenoj postratnoj Srbiji, kao i da razreši svoje komplikovane odnose sa dvostrukim roditeljima jer je usvojeno dete. Pre nego što ode iz zemlje on mora da se „osveti“ svom biološkom ocu, koji ga je odbacio i za koga je uveren da je izvor svih njegovih trauma.
Vaši junaci su uglavnom sa margine, „skrajnuti“ likovi...
- Svaki pisac ima svoju temu. Mene zanimaju skrajnuti ljudi, oni sa margine, neprilagođeni sistemu, vremenu, sredini, strasni i vitalni borci za svoja ubeđenja, za svoj pogled na svet. U tragičnom vremenu oni su po pravilu heroji svakodnevice, ali istovremeno i gubitnici ukoliko se uspeh meri materijalnim. Borba da se ostane svoj je suštinska ne samo kod umetnika, već i kod svakog čoveka koji ima kičmu. Iako se radnja romana dešava u periodu od 8. maja 1999. do 5. oktobra 2000, dakle na fonu društvene stvarnosti starog društvenog sistema koji je na izdisaju, glavnog junaka ne interesuju rat i politika bez obzira na to što ga i te kako dotiču i utiču na njegovu sudbinu. On samo pokušava da dođe do svoje egzistencijalističke suštine, do svog identiteta.
Šest u jedan
- Poetski opus mi je veoma važan jer i pored tri objavljena romana sebe i dalje smatram pesnikom. Ovih dana mi u izdanju izdavačke kuće LOM (Flavio Rigonat) izlazi „Bodž set“ - knjiga sabranih pesama. U njoj će se naći svih šest zbirki pesama, koje su tokom poslednje dve decenije izlazile kod različitih izdavača i odavno nisu dostupne javnosti. Iako su reflektori pažnje javnosti uglavnom upereni na prozna ostvarenja, ovo je bila prilika da se publici ponudi na uvid moj dosadašnji pesnički rad.
Izvor:
Glas javnosti
Autor:
Mila Milosavljević