Zrenjaninac Robert Takarič je najtiražniji pisac za tinejdžere u Srbiji.
U razgovoru za portal zrenjaninski.com insistira na tačnoj formulaciji.
„Nisam pisac za decu. Ja sam pisac za tinejdžere, za one u osetljivim godinama, kada misle da su odrasli i zreli, a ustvari nisu. Takvih pisaca nema mnogo, jer pisati za taj uzrast nije jednostavno. Morate poznavati tinejdžere, znati njihove misli, njihov žargon… Morate da se menjate sa njima. Jer, generacija tinejdžera 2000. godine nije ni nalik tinejdžerima danas“, ističe naš sagovornik.
A baš zato što nije bilo adekvatnog dramskog teksta po kom bi mogao da uradi predstavu u dramskom studiju koji je vodio, Takarič se 2006. godine odlučio da ga napiše sam.
„Počeo sam sa dramskim tekstovima, a onda sam sasvim slučajno napisao roman 'Devojčice su jači pol'. I to je postao bestseler za tinejdžere. To je bilo veliko iznenađenje i za mene, a mislim i za tadašnjeg izdavača“ kaže Robert Takarič.
On napominje da je tinejdžerima nemoguće nešto podvaliti.
„Mnogo sam naučio od članova dramskog studija sa kojima sam radio, družio se, putovao. Njih morate da slušate, da znate šta ih muči, kako razmišljaju, šta žele. A samo pisanje je jedno ludilo. Ne ide, pa ne ide, a onda za vikend napišem roman. I nikad se ne vraćam, ne popravljam. Nastane iz jedne misli i jedne ruke“, objašnjava Robert.
Dodaje da danas roman za tinejdžere mora da bude kratak, u fragementima, da pasusi ne budu dugački. Jer, ako je suprotno, mladi čitaoci ostavljaju knjigu.
Knjiga za tinejdžere gotovo i da nema.
„Zovu me iz nekih televizijskih redakcija, zovu me iz susednih država. Nemaju literature za tinejdžere. I roditelji vrše pritisak na izdavače. Žele da njihovi tinejdžeri imaju šta da čitaju. Ne brinem se da neću imati ideje i da neću imati čitaoce. Znate, mladi ljudi koji čitaju – to su vam posebni ljudi. Kao ribolovci. Imaju i drugih ponuda šta da rade, ali oni idu u ribolov. Tako i oni koji čitaju knjige. Imaju drugih ponuda, ali oni žele da čitaju. Moji tiraži, koji su kod mog izdavača „Lagune“ potpuno pouzdani, govore da pored svih drugih ponuda, i dalje ima onih koji čitaju“, siguran je Robert.
Robertove knjige stigle su u sve krajeve sveta. Kupuju se da se nekom pošalju u Kanadu, Nemačku… Kupuju se ako stiže važan gost. Kupuju ih mame, bake, tetke…
„Kupuju ih više devojčice. Čak i one koje sam namenio dečacima kad sam ih pisao. Kao da je knjiga danas postala poklon, ali i tako će je neko pročitati“, naglašava Takarič.
Nedavno je iz štampe, u izdanju Lagune, izašla njegova nova knjiga „
Upomoć, izgleda da sam se zaljubila“.