Povod za roman „
Zli dusi“ (rus. „Бесы“)
Dostojevski je pronašao u događajima vezanim za tzv. „Nečajevski proces“. O čemu se zapravo radi? Novembra meseca 1869. godine u Moskvi se dogodio zločin, ubijen je student akademije Ivanov. Moskovske novine su prenele da je zločin počinila grupa od pet zaverenika na čelu sa Sergejom Nečajevim. Vrlo brzo policija je rasvetlila slučaj i uhapsila zaverenike, ali Sergej Nečajev je uspeo da pobegne u inostranstvo. Tokom ispitivanja uhapšenih policija je utvrdila da je razlog ubistva želja studenta Ivanova da raskine sa tajnim „revolucionarnim“ bratstvom, u kojem je bio član, zbog promenjenih pogleda na osnovne ideje koje je to bratstvo proklamovalo. S obzirom na to da su članovi tajnog bratstva dali zavet „krvlju“, Nečajev je to iskoristio i ubedio ostale članove bratstva da se izdajnik Ivanov mora ubiti.
Dostojevski je pomno pratio sve što je bilo vezano za taj policijsko-sudski proces. S obzirom na to da je Fjodor Mihailovič imao izrazito negativan stav prema revoluciji „kao obliku iskazivanja političke borbe“, ovaj proces ga je dodatno zaintrigirao kao potencijalna ideja za novi roman. Dostojevski je čak pročitao „Katihizis revolucionara“, delo koje je napisao sam Nečajev. U tom delu Nečajev je publikovao osnovne principe radikalnih revolucionara koji su bili okupljeni oko tajnog društva. Prema Nečajevu, revolucionar nema porodicu, nema prijatelje, nema domovinu. Celo biće revolucionara, kako Nečajev piše, usmereno je na postizanje konačnog cilja, a to je – pobuna. Cilj do kojeg se želi doći, prema Nečajevu, opravdava sva sredstva, pa čak i kriminal. Polazeći od takve ideologije, ne čudi što je vođa ove tajne organizacije svojim drugovima, članovima tajnog udruženja, predložio ubistvo studenta Ivanova.
Dostojevski je, kao neko ko je umeo da predvidi razvoj događaja u ruskom društvu, u ovom video simptome društvene bolesti koja će u narednom periodu izazvati destruktivne događaje u ruskom društvu, u vidu Oktobarske revolucije. Imajući to u vidu, Fjodor Mihailovič je došao na ideju da napiše roman u kojem je želeo da prikaže koliko je opasna ideja koja u sebi nosi negaciju morala, religije, ljudskih odnosa, porodice kao osnovnih temelja društva. U ovom romanu Dostojevski prikazuje mali krug zaverenika „nihilista“ kod kojih glavnu reč vodi Petar Verhovenski, cinik, provokator, jednom rečju – čovek bez morala. On je organizovao ubistvo Šatova, koji je, kao i Ivanov, odlučio da raskine sa njihovom ideologijom i u sebi pronađe druge vrednosti, verujući u neku drugu Rusiju, u neku drugu misiju ruskog naroda koja nije revolucionarna. S obzirom na to da je koloritnost priče u romanu „Zli dusi“ bila izuzetno upečatljiva i verodostojna, pisac je morao da pruži dodatna objašnjenja – da nije lično poznavao Nečajeva, već da je lik Verhovenskog umetnička slika, a ne portret, odbeglog revolucionara Nečajeva. Fjodor Mihailovič u svom romanu jasno ističe da nihilisti nisu ništa drugo nego šaka „đavola“ koji, sprovodeći svoju paklenu ideju u vidu želje da se ostvari revolucija, oko sebe seje patnju, strah i smrt ljudi, veoma često bez jasnog stava zašto je tako nešto potrebno. Isto tako, Dostojevski se u svom romanu osvrće i na samu pojavu „nihilizma“, kao i na njeno poreklo, za koju kaže da je ideja koja se bazira na lažima. U romanu „Zli dusi“ Fjodor Mihajlovič je sasvim jasno i krajnje uverljivo istakao da pojava grupe zaverenika nije slučajna – ona je prema Dostojevskom nužan proizvod koji je nastao kao posledica velikog širenja, u to vreme, liberalnog shvatanja da je sve što dolazi sa zapada dobro i da se mora prihvatiti bez rezerve kao ispravno i tačno, kao nešto što je Rusiji krajnje potrebno i nužno, prenebregavajući svu štetnost po rusko društvo koju u sebi nose takva shvatanja. Odgovornost za pojavu takve ideologije pisac stavlja na predstavnike intelektualne elite u tadašnjoj Rusiji. U romanu „Zli dusi“ Dostojevski takvo shvatanje crta kroz lik Stepana Trofimoviča Verhovenskog, oca Petra Verhovenskog, kojeg opisuje kao izrazitog liberala zapadnjačkih pogleda koji naivno veruje da sa zapada dolaze samo dobre ideje koje mogu pomoći u reformi Rusije. Takvim shvatanjem otac gura sina u čeljusti nihilizma i od njega stvara prvo potencijalnog, a potom i pravog ubicu. Međutim, centralni lik ovog romana je Nikolaj Vsevolodovič Stavrogin, koji kao izraziti predstavnik aristokratskog reda prijatne i lepe spoljašnjosti u sebi nosi duboku unutrašnju pustoš i nevericu koja će ga na kraju romana odvesti u čin samoubistva. I u ovom liku, kao i kod mnogih drugih, Dostojevski se ne zadovoljava spoljašnjom formom lika već je, naprotiv, tragao za onim unutrašnjim nagonom koji se golim okom ne vidi. Pisac kao da kaže: eto šta se dogodi kad čoveka koji je bez vere ophrvaju demoni. Tragedija je nužna!
U romanu „Zli dusi“ čitalac uranja u atmosferu opšte sujete, gordosti, gubitka čvrstih moralnih vrednosti, odsustva vere. Roman je zapravo istinska tragedija koja će se kasnije prelomiti sa svom svojom pogubnošću na kompletno rusko društvo.
Izvor:
seton-zapisiuosami.blogspot.com