Ženski raj, muško društvo

Kada neko kaže „Francuska“, prvo na šta pomislimo je njena prestonica Pariz, zatim krenemo da nabrajamo sve što inače volimo: vino, hrana, umetnost, književnost i moda. Gotovo u svakoj društvenoj sferi možemo da se setimo nekoliko Francuza koji su ostavili neizbrisiv trag u oblastima kojima su se bavili. Jednako bogata kao i ruska, francuska književnost je izrodila more talentovanih pisaca koji žive i traju daleko izvan svog vremena. Jedan od njih je i Emil Zola. Podstaknut Balzakovim pisanjem, koji mu je bio i uzor , u mladosti naklonjen romantizmu, u zrelom dobu svoj stil približava realizmu, da bi naposletku sebe profilisao kao „eksperimentalistu“, odnosno kao nekoga ko reprodukuje stvarnost i ljudske živote zasnovane na naučnim dostignućima iz medicine i filozofije. Emil Zola je tokom svog stvaralačkog opusa napisao ukupno dvadeset romana, a jedan od najznačajnih i nekoliko puta ekranizovan je i roman „Kod Ženskog raja“ u izdanju Lagune.



Pariz se još krajem devetnaestog veka profilisao kao buduća prestonica evropske mode, na čijim ulicama je bio veliki broj zanatskih prodavnica koje su nudile najrazličitiju moguću robu. Međutim, ekonomskim napretkom i enormnim bogaćenjem pojedinaca koji su otvarali robne kuće u kojima ste mogli da kupite sve što želite na jednom mestu, mali porodični poslovi su bivali sve više ugroženi. Napisan pre gotovo sto četrdeset godina, roman „Kod Ženskog raja“ je i te kako aktuelan i danas. Naizgled sasvim „obična“ priča o usponu jednog čoveka Oktava Murea i borbi za goli opstanak Deniz Bodi, siromašne devojke iz provincije, ovaj klasik nam donosi dublju i mračniju stranu kapitalizma, sve „prednosti“ industrijske revolucije i borbu za ravnopravnost.

Oktav Mure je vlasnik robne kuće „Kod Ženskog raja“ koji je svoje bogatstvo stekao „sumnjivim“ ali i hrabrim potezima u prošlosti. Svojom poslovnom strategijom, inovativnošću, modernim jezikom rečeno – smislom za biznis, ali i mogućnošću da na jednom mestu kupite sve što želite, Mure ženama pruža dozu sreće koju ranije sebi nisu mogle da priušte, šireći svoju poslovnu imperiju na njihovim željama i maničnoj potrebi za kupovinom. Oktav Mure je pored smisla za preduzetništvo i veliki ženskaroš kome su žene poput materijala koji prodaje, samo bi malo da ih proba i ništa više.

Deniz Bodi je dvadesetogodišnja devojka koja nakon smrti oca iz provincije dolazi u Pariz sa svoja dva mlađa brata kako bi potražila stričevu pomoć i omogućila sebi i braći kakav-takav opstanak. Težeći boljem životu, ali i fascinirana izgledom „Kod Ženskog raja“, Deniz se zapošljava u ovoj robnoj kući, gde pored trinaestočasovnog radnog vremena trpi podsmeh i ponižavanje kolega zbog svoje naivnosti i blage naravi. Takođe, pored svega, konstantno odbija Mureovo udvaranje, jer ne može baš sve odmah i da se kupi. Ljubavna priča između Oktava i Deniz je samo mala okosnica romana. Zola se u ovom klasiku primarno bavi pravima radnika za bolje uslove i veću zaradu.

Iako spolja deluje idilično sa pažljivo i sofisticirano uređenim izlogom, ova robna kuća sve podređuje profitu. Radnici rade teško i dugo, smešteni su u neadekvatnim uslovima, hrana je loša, a želja za moći sve gladnija. Jedni drugima prave smicalice kako bi došli do bolje pozicije pokazujući najgore ljudske osobine. Borba za prevlast je neprestana, a samo oni koji su najmudriji i najsposobniji na kraju i uspevaju. Ova borba je takođe uglavnom muška, jer oni se među sobom bore za prevlast, dok žene služe kao ljubavnice i za spletkarenja, ne pokazujući ni minimum međusobne solidarnosti.

Borba za profit je mašina u koju su ljudi upali završetkom industrijske revolucije i koja ih od tada neprestano melje. U romanu „Kod Ženskog raja“ Zola je sebi dao slobodu da kroz prizmu Denizinog lika prikaže sva lica ljudske nakaznosti. Ovaj roman nam na nemilosrdan način prikazuje lica i naličja modernog društva za koje su se generacije pre nas borile, a koje kroz razne reinkarnacije i danas opstaje.

Autorka teksta: Maja Zuber