Džejn Ostin – „Gordost i predrasuda“
Džejn Ostin je stvorila snažne ženske likove, odbijajući da svoje junakinje ugura u kalup pasivnih žena koje su često prikazivane u književnosti njenog vremena. Njeni likovi traže moć u obrazovanju i slobodnom izražavanju. Elizabet Benet svojom duhovitošću, inteligentnošću i asertivnošću razbija norme 19. veka.
Autorka kritikuje prikaz žena i društveni poredak tog perioda, a njen rad inspirisao je i uticao na mnoge druge autorke i njihove junakinje mnogo nakon svog vremena.
Meri Šeli – „Frankenštajn ili Moderni Prometej“
Meri Šeli je napisala roman za koji mnogi smatraju da je jedno od prvih dela naučne fantastike. U vreme kada je objavila „Frankenštajna“, ovim žanrom dominirali su muški autori. Njen revolucionarni uspeh probio je granice žanra, nudeći istraživanje različitih pitanja iz ženske perspektive. Delo se bavi i društvenim temama, a odsustvo snažnih ženskih likova u romanu može se tumačiti kao kritika ograničenih uloga i manjka samostalnosti koje su ženama date u književnosti njenog vremena.
Emili Bronte – „Orkanski visovi“
Kompleksna narativna struktura ovog dela koja je bila izuzetno inovativna za taj period uticala je na dalji razvoj književnih stilova. Emili Bronte zalazi duboko u psihologiju svojih likova, istražujući teme kao što su strast, osveta i destruktivna moć ljubavi.
Oni nisu protagonist koji se uklapaju u konvencionalne moralne vrednosti, već imaju svoju složenost, što ih približava čitaocima i njihovim iskustvima.
Džumpa Lahiri – „Tumač bolesti“
„Tumač bolesti“, ovenčan Pulicerovom nagradom, jeste zbirka priča koja se bavi složenošću prilagođavanja novoj kulturi i potragom za identitetom. Svaka priča Džumpe Lahiri odlikuje se dubokom emotivnošću i kompleksno osmišljenim likovima.
Njena sposobnost da tako bogate likove razvije u formatu kratke priče svedoči o njenom književnom umeću, a njeno ispitivanje međuljudskih odnosa i kulturnog rasejavanja dopire do velikog broja čitalaca.
Bronja Žakelj – „Belo se pere na devedeset“
Bronja Žakelj nam pruža autentičnu žensku perspektivu svojim autobiografskim stilom pisanja, baveći se problemima i izazovima modernog doba, kroz teme kao što su porodična dinamika, gubitak, usamljenost, bolest.
Njena veština da ispreplete lične narative sa relevantnim društvenim pitanjima daje delu originalnu i dirljivu dimenziju. Autorka je zbog svog iskrenog i originalnog prikaza izazovnih životnih iskustava osvojila srca velikog broja čitalaca.
Guzelj Jahina – „Deca Volge“
Guzelj Jahina ostvarila je značajan uticaj i doprinos ženskoj pisanoj reči svojim nijansiranim ženskim likovima, istraživanjem istorijskih tema i prikazivanjem univerzalnih ljudskih iskustava. „Deca Volge“ bavi se pitanjem identiteta, pripadnosti i uticaja političkih promena na individualne živote.
Autorka u fokus stavlja bitne teme koje obogaćuju književni pejzaž narativima koji bi možda inače ostali zaboravljeni ili zapostavljeni.
Margaret Atvud – „Goruća pitanja“
Ova zbirka eseja predstavlja antologiju autorkinih razmišljanja i komentara na razna politička i kulturološka pitanja u periodu od 17 godina. Margaret Atvud pokriva različite teme, uključujući ekologiju, politiku, ljudska prava, književnost i pitanje ženskog položaja u društvu. Pruža i komentare o istorijskim događajima, spajajući svoje stavove sa opšteprihvaćenim mišljenjima. „Goruća pitanja“ su dragocena literatura koja se bavi mnoštvom pitanja koja su definisala početak 21. veka.
Barbara Kingsolver – „Demon Koperhed“
Barbara Kingsolver preoblikovala je klasik u savremeno okruženje i premošćava jaz između prošlosti i sadašnjosti, nudeći svežu perspektivu na bezvremenske teme. Autorka koristi roman kao podlogu za kritiku različitih društvenih pitanja, uključujući ekonomsku neravnopravnost, zdravstveni sistem i brigu o deci. „Demon Koperhed“ značajno doprinosi današnjem dijalogu o izazovima sa kojima se suočava moderno društvo, posebno u zapostavljenim oblastima.
Autor: Maša Medić