Žene koje su postale besmrtne

One su velike naučnice i umetnice, princeze i kraljice – svojim životima i radom postale su uzori milionima devojčica širom sveta, a njihove priče ovekovečene su i u književnosti.
 


Kroz istoriju žene su vodile jednake ili teže bitke nego muškarci. Muškarci su se borili u ratovima, međusobnim sukobima, dok su žene svoje bitke bile u svemu ostalom. Često osporavane, ugnjetavane i osuđivane, žene su uvek bile u podređenom položaju i njihova primarna uloga je pre svega uloga ćerke, supruge i majke. I danas kada živimo u eri digitalizacije i opšte modernizacije, žena kao ljudsko biće i dalje u ne malom broju slučajeva zauzima sekundarnu poziciju u društvu, a ovo je naročito izraženo u slabo ekonomski razvijenim zemljama.
 
Borba za rodnu ranovpravnost je duga, neiscrpna, a u nekim kulturama i dalje potpuno nevidljiva. Kada je Klara Cetkin, feministikinja i borkinja za prava žena pre više od jednog veka podržala inicijativu da se uvede Međunarodni dan žena, ni slutila nije šta će on danas predstavljati. Osmi mart ili Međunarodni dan žena je danas datum kada se supruge, majke, ćerke obasipaju diskutabilnim materijalnim vrednostima dok se njihova prava krše svakodnevno, a ponekad i prilično očigledno. U pojedinim delovima sveta žene i dalje nemaju osnovna prava, kao što je pravo na obrazovanje ili pravo da polažu vozački ispit. Klara Cetkin i njenih 15.000 prekookeanskih drugarica, saborkinja sa njujorških demonstracija, budućnost ženske populacije su sigurno zamišljale malo drugačije nego što je ona danas.
 
Koliko je teško ostaviti trag iza sebe i svog rada u današnjem modernom svetu prolaznosti gde se stvari menjaju brzinom svetlosti jednim klikom na kompjuterskoj tastaturi, najbolje pokazuju žene koje ni smrt nije sprečila da postanu večna inspiracija generacijama koje su došle posle njih.
 
Kroz biografije i romansirane biografije koje možete čitati u izdanju Lagune predstavljamo vam žene koje su svojim životima i radom postale uzori milionima devojčica širom sveta bilo da su se bavile šoubiznisom, umetnošću, politikom ili naukom.
 
Simboli stila i elegancije
 
Grejs Keli, omiljena muza Alfreda Hičkoka i nezaboravna ikona filmskog platna, ostala je upamćena kao jedna od najtalentovanijih glumica koje je klasični Holivud imao. Odrasla u visokom društvu Filadelfije, pod strogim nadzorom roditelja, vaspitana u katoličkom duhu, mlada Grejs je više od svega želela da postane glumica, iako su roditelji imali druge planove za nju, posebno otac. U knjizi „Grejs Keli i draž ljubavi“ Sofi Benedikt možete pročitati sve o životu mlade Grejs, njenoj borbi da postane poznata, ali i o devojci koja je zaista pronašla svog princa i psihološkoj zavisnosti od roditelja. Iako se glumom aktivno bavila samo pet godina, Grejs Keli je ostavila dubok trag i postavila nove standarde lepote i elegancije među ženama svog vremena.

---

Svetska tema broj jedan prethodne jeseni je bila smrt britanske kraljice Elizabete koja je suvereno vladala punih sedamdeset godina. Međutim, i dvadeset pet godina kasnije javnost intrigira smrt princeze Dajane, njen život i odnos sa kraljevskom porodicom. Udajom za princa Čarlsa postala je princeza, deo plemićkog društva u koje se nikada nije potpuno uklopila. Bez obzira na komercijalne potencijale i populističku nameru, autor Dajanine biografije „Dajana: Njena ispovest“ Endru Morton nam prikazuje priču o ženi koja je govorila jezikom osećanja, koje nije živela po strogim pravilima kraljevske porodice, već je bila neko ko je bio dostupan svima iako je u sebi nosila duboku tugu zbog načina života koji je vodila.

---

„Gospođica Šanel“ je roman o Gabrijel Koko Šanel, jednoj od najkontroverznijih dizajnerki svih vremena, koja je ostavila neizbrisiv trag u svetu mode. Autor „Gospođice Šanel“ K. V. Gortner nam ne donosi samo delić njenog života već nas vodi kroz putovanje dugo gotovo pola veka u kome su nam prikazani najvažniji momenti dizajnerkinog odrastanja, stvaranja i uspona na društvenoj lestvici koja je u to vreme bila rezervisana isključivo za muškarce. Hronološki prateći njen život od momenta kada je otac napušta, od odrastanja u manastiru gde časne sestre otkrivaju njen talenat za šivenje do ljubavnice bogatog milionera, ovaj roman nam prikazuje pitku priču ispričanu kroz prizmu vrsnog poznavaoca mode i stila.


Ambiciozne dame koje ruše granice
 
Svima nam je poznato da je Marija Sklodovska Kiri prva žena dobitnica Nobelove nagrade, ali zamislite samo koliko je početkom dvadesetog veka bilo teško jednoj ženi da studira, a kamoli da se bavi naukom. Autorka biografije „Madam Kiri i snaga snova“ Suzana Leonard govori nam o životu mlade naučnice potpuno iskreno i ogoljeno, prikazujući nam glavnu junakinju kao društvenu i ambicioznu osobu koja je bila svesna svog talenta i znanja. Pored priče o životu glavne junakinje i retrospektivnoj naraciji, glavna pouka je da pratimo svoje snove i da težimo njihovom ostvarenju.

---

Možda najmanje poznata među ovima damama, ali svakako ne manje važna je Klementina Hojzer, dama visokog društva, elegantna, obrazovana i smela. Svojom udajom za Vinstona Čerčila nije postala samo vlasnica njegovih osećanja, supruga i družbenica nego i ključ za rešavanje zamršenih političkih problema, savetodavka i verna pratilja u burnim vremenima britanske istorije. Specifičnost romana „Ledi Klementina“ Mari Benedikt jeste činjenica da je pisan u prvom licu, te stičemo utisak da se glavna junakinja obraća baš nama i govori nam da je život borba, da ne smemo posustati.

---

„Klara Šuman i muzika ljubavi“ je priča o jednoj od najznačajnijih pijanistikinja čija genijalnost nije poznavala granice. Supruga slavnog kompozitora Roberta Šumana, ali i njegova saradnica, ova talentovana žena rušila je granice nemogućeg i na maestralan način pokazivala svoj talenat za muziku. Čitanjem ovog romana otputovaćete u devetnaesti vek, upoznati carsku Nemačku i svu njenu raskoš. Neizostavan element ovog uzbudljivog romana Beate Rigirt je ljubavna priča između Klare i njenog daleko poznatijeg supruga, slavnog kompozitora Roberta Šumana, koja nije uvek nailazila na odobravanje, pogotovo ne od oca.


Kraljice sa krunom i bez nje

Marija Kalas je jedna od najpoznatijih operskih pevačica svih vremena. Pored glasa koji je imao raspon od neverovatne tri oktave, jedna od najpoznatijih Grkinja na svetu je bila izuzetna umetnica, oličenje elegancije, ali i strastvena žena posvećena ljubavi. Nemačka književnica Mišel Marli nam je u romanu „Diva“ prikazala drugu, ranjiviju i ljudsku stranu najpoznatije operske dive, kao i njene ljubavne brodolome koje platila zdravljem i na kraju gubitkom glasa. Srž romana je priča o ljubavnom odnosu Marije Kalas i Aristotela Onazisa koji je tada bio jedan od najpoznatijih brodovlasnika na svetu. Kroz njihov komplikovan odnos pratimo priču o upsonu i poslovnim uspesima, ali i stromoglavom padu koji je Marija Kalas doživela kada ju je Onazis zamenio tada najpoznatijom udovicom na svetu – Džeki Kenedi.

---

„Frida Kalo i boje života“ je izvanredna biografija jedne od najpoznatijih slikarki na svetu. Neobična, nekonvencionalna i pre svega svoja, Frida Kalo nam je u ovom romanu prikazana kroz prizmu njenog bola iz koga je crpela svoju inspiraciju i stvarala dela koja su postala večna. Jarke boje njenih slika su zapravo Fridin unutrašnji vrisak, odraz njenog bola i krhkosti. Iako o Fridi Kalo znamo mnogo, ova biografija nam prikazuje njenu ličniju, dublju i intimniju stranu. Autorka romana Karolin Bernard se potrudila da upoznamo Fridu onakvu kakvu je do sada nismo znali.

---

Elizabeta II nije bila samo vrhovna poglavarka britanskog kraljevstva. Za mnoge ljude širom sveta ona je simbol jednog vremena, sinonim za monarhiju i neko čija će se vladavina duga sedamdeset godina zauvek pamtiti. Gotovo čitav jedan vek kraljica je upoznavala i ispraćala sa dužnosti istorijske ličnosti, među kojima su bili Vinston Čerčil, četrnaest američkih predsednika i poslednja britanska premijerka Liz Tras. Uvek suzdržana, ali u službi svog naroda, kraljica Elizabeta neće ostati upamćena samo kao najdugovečnija, već i kao jedna od najomiljenijih vladarki. Autor biografije „Kraljica“ Metju Denison nam kao na tacni donosi život ove vladarke upakovan u prefinjeni književni stil sa jasnim prosuđivanjem i definisanjem svega onoga što je Elizabeta predstavljala. Simbol jednog vremena, žena koja je imala moć, ali pre svega neko koje imao bezgraničan osećaj dužnosti, empatije, dobročinstva i stoicizma, Elizabeta II je ispisala sopstvenu istoriju i ostavila duboki trag u vremenu u kome je živela i vladala.

Autor: Maja Zuber
Izvor: časopis Bukmarker, br. 28