Zašto su nam (ipak) tako važni ljubavni romani?

Ne postoji bolje merilo o tome koliko kvalitetno živite od toga kako volite i kako vas vole. To su veoma važne priče koje treba ispričati i toliko ima različitih ljubavi koje treba proslavljati – napisala je jednom prilikom vatrena čitateljka žanra ljubavnih romana, izrekavši ogromnu istinu. Iako, kad je ovaj tip knjiga u pitanju, postoji toliko zabluda koje je vreme i potreba za ovakvim knjigama jednu po jednu opovrgavalo.



Hajde da rešimo na samom početku: Ne, ljubavne romane ne čitaju samo žene. Ne, one nisu „neobrazovane, sredovečne žene kojima je dosadno u braku“. Ne, čitaoci ljubavnih romana nisu glupi. Takvi komentari obično dolaze od onih koji nikada nisu ni otvorili jednu takvu knjigu. Postoji dobar razlog zašto autori ljubavnih romana zarađuju preko milijardu dolara godišnje i zašto je udeo ovog žanra na tržištu toliki. Knjige sa ljubavnom tematikom imaju veoma posvećenu i uključenu publiku, o njima se pišu blogovi, raspravlja se u klubovima čitalaca i na seminarima, organizuju se festivali...

Istraživanje je pokazalo da žene čine 82% čitalaca ljubavnih romana, a muškarci 18% , iako taj procenat svake godine raste. To je dokaz da su dobre knjige pisane za svakoga, i da to nema veze sa žanrom, polom, rasom, niti bilo kojom drugom podelom.

Kroz istoriju

Moderan ljubavni roman, ili ljubavni roman za masovno tržište kakav danas poznajemo, vodi poreklo iz romantične fikcije 18. i 19. veka. U gotskim romanima ili delima Džejn Ostin čitaoci su se upoznali sa novim oblikom fikcije, onim koji se prvenstveno fokusirao na živote i borbe ženskih protagonista. Iako su se moderni ljubavni romani proširili i na autore i likove različitog pola, rase, seksualnosti i sposobnosti, istorijski gledano, ljubavni romani se razlikuju od ostalih žanrova po tome što ih prvenstveno pišu žene, za žene i o ženama.

Rani ljubavni romani prikazivali su heteroseksualne bele ženske junakinje koje su ili prkosile društvenim konvencijama ili vodile lične borbe u potrazi za sopstvenom srećom. Junakinje ovih romana su na kraju pronašle ljubavi svog života i završile obezbeđene i srećne. Svaki razvoj romantičnog odnosa između dvoje ljudi – kao i kraj koji je bio emocionalno zadovoljavajući (obično, ali ne i uvek srećan) – postali su dve osnovne smernice koje ljubavni romani prate do danas.

Tipično, ljubavni romani odražavaju želje njihove publike. Romani Džejn Ostin, kao i dela sestara Bronte, uveli su ženske likove koji su na kraju nagrađeni uspešnim brakovima za pokazivanje svoje individualnosti ili sopstvenih želja. Za čitateljke XIX veka, vezane društvenim normama i konvencijama, ovi ljubavni romani postali su oblik inspiracije, ali i bekstva.

U 20. veku romani poput epa iz doba Američkog građanskog rata „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel (1936) revitalizovali su interesovanje za ljubavne romane, posebno istorijske romanse. Gotska romansa Dafne di Morije „Rebeka“ (1938) postala je bestseler i oživela gotički podžanr, koji spaja elemente horora i ljubavnih žanrova da bi stvorila uzbudljive, dramatične priče koje često uključuju junakinje koje prolaze kroz zastrašujuća iskušenja, dok se bore da budu sa svojim pravim ljubavima.

Pedesete i šezdesete godina 20. veka dovele su do pomeranja ka narativima koji uključuju egzotične lokacije i heroine koje su imale karijeru izvan očekivanih uloga domaćice ili majke. Stjuardese i medicinske sestre bile su popularan izbor. Do 70-ih ljubavni romani u masovnoj prodaji imali su vrlo malo seksualno eksplicitnog materijala. Otprilike u to vreme nove autorke počele su da objavljuju vrele, skandalozne naslove koji su izazivali bes kritike, ali i obezbeđivali visoka mesta na listama bestselera. Džeki Kolins, Danijela Stil i Nora Roberts, između ostalih, pomerile su granice ljubavnog romana, a mnogi njihovi naslovi neizostavni su na kućnim policama i dan-danas.



Arlekin, odeljenje HarperKolinsa, bila je prva izdavačka kuća koja je objavljivala ljubavne romane direktno namenjene čitateljkama. Tokom godina postali su poznati po prepoznatljivim naslovnicama, na kojima su obično bili ljubavnici uhvaćeni u nedozvoljenim zagrljajima. I drugi izdavači su počeli da objavljuju vrele naslovnice u nastojanju da povećaju prodaju, što im je i uspelo. Osamdesetih i devedesetih italijansko-američki model Fabio Lanzoni postao je model za naslovnice desetina ljubavnih romana i zauvek promenio lice žanra.

Savremeni ljubavni romani su se možda prilagodili modernoj publici, ali i dalje nude živopisne glavne likove, vrele ljubavne veze i romantične avanture koji su ih na početku i učinili popularnima. Pogledajte samo bilo koji roman Nikolasa Sparksa. Recimo „Beležnicu“, bez koje bi danas priča o ljubavnim romanima bila nepotpuna. U savremenoj romansi veza je u životu žene deo njenog životnog puta – često i katalizator – a ne krajnji cilj.

Koliko priča, toliko podžanrova

Dva osnovna elementa čine svaki ljubavni roman: centralna ljubavna priča i emocionalno zadovoljavajući i optimističan kraj. Glavna radnja usredsređena je na pojedince koji se zaljubljuju i trude da im veza bude uspešna. Pisac može uključiti onoliko podzapleta koliko želi, sve dok je ljubavna priča glavni fokus romana. U ljubavnom romanu ljubavnici koji rizikuju i bore se jedni za druge i svoju vezu nagrađuju se emocionalnom pravdom i bezuslovnom ljubavlju. Ljubavni romani mogu imati bilo koji ton ili stil, biti smešteni na bilo koje mesto ili vreme i imati različite nivoe senzualnosti – od slatkih do izuzetno vrućih. Ove postavke i odlike radnje stvaraju specifične podžanrove u ljubavnoj fikciji, koja je jedna od onih koje imaju najveći broj podvrsta.

Radnja istorijskih romana može se odvijati u bilo koje doba pre 1950. (mada kako vreme prolazi ta će se granica pomerati), dok mesto u kome je smeštena može biti bilo gde. Poznati autori su Sara Lark, Lusinda Rajli, Iskender Pala, Ketrin Kukson.

U erotskim romanima eksplicitan seks čini sastavni deo ljubavne priče, rasta likova i razvoja odnosa i ne može se ukloniti bez oštećenja priče. Oni mogu biti smešteni u bilo koje istorijsko doba i sadržati elemente drugih podžanrova. Ako želite da čitate nešto „vruće“, uzmite romane Samante Jang, Eme Mar, Kolin Huver ili domaće autorke Keri Čin.

Natprirodne romanse sadrže bića kao što su vampiri, duhovi, vukodlaci, vidovnjaci i anđeli. Prisutni su i motivi iz naučne fantastike poput putovanja kroz vreme i stimpank. Taj podžanr je popularan među mlađom publikom. Religiozni stavovi likova su važni za njihov međusobni odnos u hrišćanskim i motivacionim ljubavnim romanima, kao što je slučaj u romanima „Iskupljenje ljubavi“ Fransin Rivers i „Trn u grudima“ Kolin Mekalou.

Prva ljubav zaborava nema. Ironija je što je prvu ljubav najteže opisati rečima. Od porodičnih drama, školskih obaveza, preko najboljih prijatelja koji prerastu u simpatiju, slomljenih srca, pa do srećnog kraja, autorke za mlade kao što su Sara Mlinovski, Zoi Sag, Bler Holden uspešno su istražile problematiku tinejdžerskih godina.

Ni domaća ljubavna književnost ne zaostaje za svetskom. Kada je pre deset godina napisala svoj književni prvenac „Ringišpil“, Jelena Bačić Alimpić nije ni slutila koliki uspeh će doživeti njen roman i na koji način će joj promeniti život. Nedavno je izašao njen deseti roman pod naslovom „Neki drugi život“, koji se žanrovski razlikuje od njenih ostalih knjiga, ali sve ih spajaju neuništive i jake glavne junakinje i ljubav kao glavni motiv priče. Mirjana Bobić Mojsilović prvo nas je osvojila kao novinar, a potom kao književnica i slikarka. Danas je jedna od naših najčitanijih spisateljica. U njenim romanima pre svega savremene tematike čitaoci će naći suze, smeh, ljubav, sreću, sve ono što vedri i oblači našu svakodnevnicu, ali i nespornu tvrdnju da svi zaslužujemo „Happy End“.

Iz napisanog možemo zaključiti da je ljubavna fikcija pametna, sveža i raznovrsna. I nije važno da li više uživate u savremenom dijalogu, istorijskim postavkama, misterijama, trilerima ili bilo kojoj drugoj temi, važno je da u bogatoj ponudi ljubavnih romana postoji onaj jedan (ili, naravno, više njih) koji čeka baš na vas!

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 4
Foto: Unsplash