Zašto ste više čitali kada ste bili mali?

Na kraju 7. razreda nastavnik fizičkog me je pitao koliko knjiga planiram da pročitam u toku letnjeg raspusta. Odgovorila sam mu da ću pročitati stotinak knjiga. Mislio je da ne umem da procenim dužinu letnjeg raspusta, jer je tada zaista izgledalo kao da nedelje između sredine juna i prvog septembra traju zauvek, i da je škola nešto što se jedva nazire u dalekoj budućnosti, sve dok sa poštom ne stigne i spisak neophodnih stvari za školu. Uveravala sam ga da ću za to vreme verovatno pročitati stotinu knjiga. Rekao mi je da zapišem naslove pročitanih knjiga i da mu ih pokažem u septembru.

Bilo je to 2002. godine i to je bilo jedno od mojih najupečatljivijih čitalačkih leta. Prvi put sam, između ostalog, pročitala nekoliko knjiga Danijele Stil koje je imala moja baka i veći deo opusa Lois Dankan. Koliko se sećam, nisam bila samo strastveni čitalac. Bila sam mašina.

Neki podaci koji slede ne moraju se odnositi na vas koji ste odrasli nešto kasnije, ali evo nekoliko razloga zašto vam se može učiniti da ste čitali više dok ste bili mali ili zašto imate utisak da je čitanje postalo vaša uobičajena aktivnost.

Bio je to deo vašeg dnevnog rituala

Definitivno je postojao neki vid moralne superiornosti kod nas „čitalaca“ u poređenju sa, recimo, klincima koji su bili opsednuti video-igricama. U školi smo obeležavali Dan čitanja širom Amerike. U srednjoj školi je postojao predmet u okviru kog sam dobijala dodatne poene za svaku knjigu koju sam pročitala i o tome obavestila svog nastavnika.

U okviru nekoliko predmeta koje smo imali u osnovnoj školi svakog dana nakon ručka davali su nam vreme za čitanje. Dokazano je da najmanje 20 minuta čitanja bez ometanja može da vas ubaci u čitalački ritam. I tada sam znala da je ponekad veoma, veoma teško vratiti se u stvarni svet stolica koje škripe.

Postoje čitave knjige o tome kako je veća verovatnoća da ćete nešto uraditi ukoliko vam to postane navika ili ritual. Ovo je takođe dobro poznat trik koji koriste pisci — pale posebnu sveću, puštaju određenu muziku i bacaju se na posao. Čitanje je za mene bio ritual koji se ponavljao nekoliko puta dnevno.

Imali ste više vremena

Ovo je očigledan razlog, ali nije jedini.

Tokom ta tri letnja meseca čitanje je bilo skoro jedina aktivnost kojoj sam se bavila. Roditelji me nisu slali u letnji kamp jer sam umela sama da se zabavim (a uz to sam im rekla da ne želim da idem jer bih imala manje vremena za čitanje). Povremeno bih se videla sa prijateljima, išla u bioskop sa bakom ili radila nešto tome slično, ali obično bih po ceo dan sedela napolju sa hrpom knjiga i nedovoljno kreme za sunčanje.

Dok smo bili deca, većina nas tokom dugih perioda ništa nije radila. Sada moram da organizujem svoje produktivno vreme: štrikam ispred televizora, obavljam desetak kućnih poslova dok moje dete spava, pri čemu slušam audio-knjigu o tome kako treba da se fokusiram na samo jedan zadatak, usput negde uglavim i vežbanje, a lista se nastavlja u istom fazonu – i retko se na njoj nađe nešto što liči na „pet sati čitanja na kauču“.

Knjige su bile drugačije

Tog leta 2002. godine pročitala sam neke klasike, ali sam pročitala i mnogo kraćeg, lakšeg štiva. Knjige za decu i mlade (YA knjige) su u današnje vreme obimnije nego što su onomad bile. Tada sam bila zaljubljena u romane poput onih koji su zasnovani na seriji „Bafi, ubica vampira“, koji su imali manje od 200 stranica. Sigurna sam i da sam mnoge knjige ponovo pročitala, jer sam to obično radila. Danas se retko vraćam pročitanim knjigama koje posedujem.

Kako se dan bližio kraju, tako bi se moja majka vraćala kući iz lokalnog tržnog centra u kom je radila i ponekad bi svratila u knjižaru da mi kupi još knjiga. Redovno bih joj dostavljala spisak knjiga koje želim.

Čak i kada nije bilo leto, nije bilo neuobičajeno da počnem da čitam knjigu još u autobusu na putu do škole, da nastavim da je čitam u toku odmora i na putu kući, a da je završim u toku te večeri i vratim je u školsku biblioteku narednog dana.

Kada ste poslednji put pročitali knjigu u toku jednog dana? U toku jedne radne nedelje? Nedavno sam pozajmila knjigu iz biblioteke. Bio je ponedeljak, a pošto sam knjigu vratila do petka, ponovo sam se osećala kao superčitalac.

Možda postoji i razlika u formatu knjiga – 2002. godine sam čitala isključivo štampane knjige. Neki ljudi tvrde da odštampani tekst pamte bolje od e-knjiga. Volim svoj kindl, ali ovo možda ima smisla. Svake noći provedem neko vreme pretražujući Kindl, pokušavajući da shvatim gde sam stala sa čitanjem pre nego što sam zaspala sa palcem na ekranu.

Žao mi je što ću ovo reći, ali i raspon vaše pažnje je bio drugačiji

Svi znamo, čak i ako ne volimo o tome da razmišljamo, šta neki uređaji rade našem mozgu. To se ne može zaobići. Dok sam onomad čitala u svom dvorištu, nisam imala telefon koji bih stalno proveravala. Imala sam neograničen pristup internetu, ali to je bila 2002. godina i sve je išlo preko telefonske žice. Nije bilo beskonačnog skrolovanja po internetu. Moji prijatelji nisu bili stalno na mreži, tako da se nije ni očekivalo da odmah date ili dobijete odgovor.

Čitanje je bila moja uobičajena aktivnost – to sam radila kada sam imala slobodnog vremena. Koja je sada moja uobičajena aktivnost? Ne želim da odgovorim na to pitanje, ali ono počinje sa „skrolovanjem“ i završava se sa „lošim vestima“ i zbog toga stalno osećam krivicu.

Verovatno ste imali više vremena za čitanje kada ste bili mali, ali postoje aktivnosti koje možete da uradite kako biste danas imali više vremena za čitanje. To se može razlikovati od osobe do osobe: nekima možda više odgovara aplikacija za čitanje na telefonu kako bi lakše mogli da se odvoje od Tvitera, dok drugi shvataju da ne mogu tako lako da se odupru iskušenju vraćanja na neku drugu aplikaciju. Svi uviđamo na koji način trošimo svoje vreme i kako da uguramo tih nekoliko dodatnih stranica. Kada želim da čitam više, izbegavam čitanje u krevetu, jer tada obično pročitam četiri stranice, a onda zaspim. Ako ponesem knjigu sa sobom dok putujem na posao, moram da je izvadim i odložim telefon, jer zašto bih je inače nosila sa sobom?

A šta je bilo sa izazovom koji mi je postavio nastavnik fizičkog? Tog leta sam pročitala 104 knjige. Nikada mi nemojte reći da nešto ne mogu da uradim.

Autor: Aleks Lapens-Dejl
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj