Zašto je, prema nauci, dobro „izgubiti se u knjizi“

„Transportacija“ – ili čin gubljenja u knjizi – čini vas saosećajnijim, kreativnijim i to je beg.

Bilo da ste čitalac koji pročita po jednu knjigu svake nedelje ili se još uvek vučete kroz bestseler koji vam je prijatelj predložio pre mesec dana, psiholozi (i njihova istraživanja) tvrde da dobro provodite vaše vreme. A ako je prošlo neko vreme od kada ste poslednji put bili sa knjigom, eksperti imaju nekoliko razloga da vas ubede da probate još jednom.



„Jedan od benefita čitanja fikcije je uživanje i zadovoljstvo koje osetite čitajući“, kaže Melani Grin doktor i saradnik na odeljenju za komunikaciju na Univerzitetu u Bafalu. „Omogućava vam beg od dosade i stresa.“

Plus, pokazalo se da čitanje pomaže da bolje razumemo i komuniciramo sa drugim ljudima, čini nas oštroumnim, širi nam vidike i omogućava da se razvijamo kao individua, kaže Grinova. „Priče nam dopuštaju da budemo povezani sa drugima i deo nečeg većeg od nas samih.“

Grinova istražuje ideju „transportacije“ – ili kako se „izgubimo u knjizi“. Kaže da je verovatnije da će se to desiti ako čitate tekst visokog kvaliteta, ali „kvalitet“ je u ovom slučaju subjektivan i nešto što sami određujete. Za neke je zaplet brzog tempa od najveće važnosti, dok drugi uživaju u dobrim likovima ili poetskom stilu pisanja. Dok su neki ljudi zainteresovani za samo jednu vrstu priče (ljubavne romane, npr.) ili drugu (trileri), dodaje Grinova.

Bez obzira na to šta vam se sviđa, evo nekih stvari koje mogu da se dese kada se izgubite u romanu.

Priče o drugim ljudima nas uče da budemo ono što želimo

Čitanje čini da mislimo i da se osećamo na nov i drugačiji način, objašnjava Kit Outli, doktor nauka i profesor na odeljenju primenjene psihologije i ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu. „Počinjete da se odričete nekih svojih navika i misli, i prihvatate ideju da možete biti drugačija osoba u situacijama u kojima se inače verovatno nikada ne bi našli.“



Outli i njegove kolege su 2009. godine otkrili da su nakon čitanja jedne od dve verzije iste priče – jedna originalna knjiga fikcije i druga prepričana verzija iste priče u stručnom stilu – ispitanici, koji su pročitali fikciju pormenili svoje osobine ličnosti, osećajući viši nivo emocija, od od onih koji su čitali stručnu verziju priče.

Objektivno, Outli i njegove kolege nisu merili da li bi ove promene mogle da se označe kao „dobre“ ili „pozitivne“, ali kaže da bi o tome trebalo da razmišljamo u smislu ličnog razvoja, slično kao što želimo da deca rastu i razvijaju se na svoj način, a ne zato što im društvo govori da budu jedna ili druga osoba.

„Vrlo je važno da razumemo druge u društvu koje nas okružuje, da razumemo sebe, a ne da se iznova zaglavljujemo“, kaže Outli.

Čitanje pomaže razvoju osećanja pripadnosti koje je potrebno svim ljudima

Čitanje može da nam donese osećaj pripadnosti što instiktivno želimo kao ljudska bića, tvrdi Grin.

Istraživači sa Univerziteta u Bafalu pokazali su u eksperimentu da čitanje ustvari zadovoljava potrebu za povezanošću sa ljudima, zato što imitira ono što osećamo tokom stvarnih društvenih interakcija. Zatražili su od 140 studenata da pola sata čitaju ili „Sumrak“ ili „Harija Potera i kamen mudrosti“. Nakon toga studenti su izjavili (u psihološkom smislu) da su postali deo sveta iz knjige i da su imali ista osećanja zadovoljstva i sreće koja stičemo iz stvarnih društvenih interakcija.



„Društvena povezanost je jaka, ljudska potreba“,  rekla je Šira Gabrijel, doktor i asistent na odseku za Psihologiju na Univerzitetu u Bafalu, na konferenciji nakon što je istraživanje objavljeno. „Kad god osetimo da smo povezani sa drugima, osećamo se generalno dobro.“

Učvršćuje razne vrste društvenih veština

Čitanje fikcije nam pomaže da bolje razumemo, povežemo se i komuniciramo sa drugima u stvarnom svetu (nakon što odložimo knjigu).

„Dobijamo mogućnost da uđemo u um drugih ljudi. Čineći to, bolje ih razumemo“, kaže Outli. Istraživanje koje su sproveli on i njegove kolege pokazalo je da su ljudi koji su više čitali fikciju ostvarili bolje rezultate na testovima empatije i društvene sposobnosti.



Ako na neki način možete da se identifikujete sa likom, dobijate mogućnost da vodite drugi život (naravno, privremeno i ograničeno), kaže Outli. Razne druge studije su dobile slične rezultate. Podaci pokazuju da isti delovi mozga reaguju kada čitaoci čitaju i spoznaju fiktivne priče, kao i u procesu razumevanja drugih ljudi.

Zamislite da učite da vozite avion tako što koristite simulator letenja kao dodatak pravom avionu. Bezbedni u simulaciji bićete izloženi velikom broju različith scenarija kroz koje učite kako da postupate u hitnim, opasnim situacijama u stvarnom životu. „Fikcija je simulator letenja za um,“ tvrdi Outli.

I najvažnije, istraživanje je pokazalo da čitanje fikcije unapređuje empatiju, a ne obrnuto, dodaje Outli. (Verovalo se da saosećajniji ljudi više vole da čitaju.)

Čitanje je dobro za naš mozak i možda nam pomaže da živimo duže

Bezbroj nastavnika nam je do sad reklo da čitanje pomaže u razvoju vokabulara. Ali neurološko istraživanje pokazuje da je dobro i za druge kognitivne veštine, tako što stimuliše neurološke veze u mozgu koje utiču na našu društvenu spoznaju i konceptualno procesuiranje apstraktnog sadržaja. A dokazi ukazuju da ima i merljivih koristi u smislu zdravlja.



„Čitanje aktivira mozak i može ga držati dovoljno aktivnim da spreči kognitivno propadanje koje je povezano sa širokim spektrom bolesti koje dovode do rane smrti“, objašnjava Avni Baviši, doktorant na medicinskom fakultetu Fanjberg pri Univerzitetu Nortvestern.

Studija iz 2013. otkrila je da ljudima koji čitaju i rade druge slične kognitivno stimulišuće aktivnosti sporije propada kogntivna aktivnost u odnosu na ljude koji manje ili ne čitaju uopšte. Naredna studija koju su sproveli Baviši i njegove kolege pokazala je da ljudi koji više čitaju u proseku žive duže od onih koji ne čitaju.

Gubljenje u knjizi donosi dobru vrstu bega

I konačno, ako vam je potrebna pauza od svakodnevnog dirinčenja ili stresa, čitanje vam može pomoći da skrenete misli sa onoga što vas brine – na dobar način – dopuštajući vam da privremeno pobegnete, kaže Grinova. „Ljudi koji su zadubljeni u priču ne razmišljaju o ličnim problemima.“



Studije su pokazale da nekoliko vrsta medija, od knjiga do tv serija i muzike, definitivno pomažu sa kontrolom raspoloženja.

Naravno, ignorisanje problema u stvarnom svetu nije odgovor, ali provesti previše vremena razmišljajući o stvarima koje su van vaše kontrole (poput trenutnih događaja, ponuda za posao ili porodičnih svađa) takođe nije dobro, kaže Grinova. Tako da kada sledeći put budete nervozni ili stresirani, iskoristite to kao izgovor da skinete prašinu sa romana koji stoji na vašem stočiću.

Autor: Sara Diđulio
Izvor: nbcnews.com
Prevod: Miloš Vulikić