Engleski pisac Nil Gejmen kaže da je za njega kao stranca koji prelazi okean (kao što to čine bogovi u njegovom romanu), bilo izuzetno interesantno da upoznaje Ameriku i da je otkriva kao i mnogi koji su tamo otišli bez jasne ideje gde su se zaputili.
Naš poznati pisac Vladimir Pištalo takođe se zaputio u Ameriku, i to pre Gejmena, ali je fasciniran njegovom idejom da su doseljenici iz raznih delova sveta u Ameriku sa sobom poveli i svoje bogove.
– Ta ideja da je Amerika duhovno naseljena meni je briljantna centralna ideja „Američkih bogova“. Obično se smatralo da je Amerika u duhovnom smislu prazno mesto, a ta ideja potiče još od kada su Kinezi Ameriku nazivali „zemlja bez duhova“. Gejmen kaže da to nije tačno i da svi ljudi koji su došli u Ameriku ikada nisu doneli samo svoje narodne nošnje i hranu nego su doneli i svoje bogove. Ne misleći samo na bogove, nego i na sva duhovna bića sa kućnih ognjišta. Gejmen je jedan od onih koji misle na taj mitološki način, on smatra da ljudi ne mogu da žive bez mitova i njemu je jako interesantno da uzme te ideje i božanstva, da ih onda pretvori, uobliči u muška i ženska, da ih obuče po modi našeg vremena i da ih pusti da šetaju po Americi i da nas pusti da razmišljamo o tome. Meni je to jako uzbudljivo i mislim da sam pročitao sve njegove knjige sa velikim poštovanjem - istakao je Vladimir Pištalo gostujući u jubilarnom 30. Laguninom književnom klubu posvećenom „Američkim bogovima“. Sam Pištalo, koji radi kao univerzitetski profesor u Sjedinjenim Državama, naveo je da ovu knjigu koristi i kao primer studentima istorije.
– Kada je prvi put Kusturica otišao u Ameriku i kada su ga pitali ima li u Americi duše, on je rekao da u Americi ima svega, pa i duše. Interesantno je da Gejmen priča o jednom otkriću Amerike koje se dogodilo sto godina ranije od onog za koje se zna. Uobičajeno je da kada Amerikanci pričaju svoju istoriju kažu da su svi došli zbog slobode ili zbog zlata, a Gejmen kaže da je 10.000 ljudi došlo jer je moglo da bira vešala ili Ameriku. Ja sam jedan odeljak „Američkih bogova“ koristio sa svojim studentima američke istorije kao primer kolonijalne istorije. Znači, mnogi ljudi su došli u Ameriku zato što su tamo bili prognani, a ne zato što su odlučili da tamo idu, i to Gejmen svojim okom interesantno uključuje u svoju priču - ispričao je poznati pisac. On je pokušao i da objasni gde je pozicija Gejmena u modernoj kulturi i književnosti i u koji žanr ga uopšte svrstavamo.
– Kada su pitali nekog kineskog političara kakvo je značenje Francuske revolucije, da li je dobro ili loše, on je rekao: „Rano je da se kaže“. Tako i za ovo moramo da sačekamo malo da vidimo kako će to biti. Ja nikad žanrovski nisam smeštao Gejmena, mislim da kod njega ima previše zanimljivih rečenica, primedaba... Jednom je rekao da ljudi koji kažu da je seks precenjen rade nešto pogrešno. On ima gomilu takvih stvari svuda i to je neiscrpan izvor inventivnosti, što je meni mnogo važnije od žanrovske odrednice jer mislim da pisac koji to ima, ima sve šanse da bude čitan i u decenijama koje dolaze – zaključio je Pištalo.
Zašto je nordijska mitologija toliko popularna?
Skadinavistkinja i prevodilac Nevena Andrić smatra da se Gejmen okrenuo skandinavskoj mitologiji jer je ona najpoznatija.
– O nordijskoj mitologiji se mnogo više zna, mnogo je više sačuvano nego što je slučaj sa mnogim drugim mitologijama. Ona je zapisana u to doba kada je bila aktuelna i zapisana je na islandskom jeziku, koji se vrlo malo promenio u poslednjih hiljadu godina. Kada biste sada čitali njihove stare spise shvatili biste da nordijski bogovi govore savremenim islandskim jezikom. To su bogovi sa osobinama koje pronalazimo kod Gejmenovih likova. Mislim da je to jedan od razloga zašto je baš ta mitologija toliko popularna. A možda je malo zaslužan i Tolkin, koji ju je voleo i koji ju je popularizovao – objasnila je Nevena Andrić.
Domaći pisci pod uticajen Gejmena
Novo izdanje kultnog romana Nila Gejmena „Američki bogovi“ (Laguna) duže je za 12.000 reči i donosi misteriju i magiju nove verzije autorovog rukopisa, o čemu je govorio prevodilac knjige Draško Roganović.
– On je komplikovaniji za prevođenje od nekog prosečnog pisca jer voli on tu i tamo da se razmeće rečima i mislim da nije bila neka igra reči koja mu je pala na pamet, a koju nije voleo da iskoristi. Meni je zato veoma zanimljivo da kod nas ima toliko savremenih pisaca koji su pod uticajem Nila Gejmena: Vladimir Pištalo, Goran Skrobonja, Dejan Stojiljković, Marko Šelić, Pavle Zelić... što je donekle veliki uspeh. Jednom sam radio intervju sa Gejmenom i kada je čuo da sam iz Srbije, njegova prva reakcija je bila: „Jao, Srbija, to je zemlja odakle mi je među prvima stigao uplaćen ček za prodatu knjigu“ – istakao je Roganović.
Autor: Neven Džodan
Izvor: blic.rs
Foto: M. Mitrovic/RAS Srbija