Vilijem Pol Jang: „Evanđelje smo pretvorili u transakciju“

Vilijem Pol Jang, autor romana „Koliba“, „Raskršća“ i „Eva“, nedavno se oglasio novom knjigom „Laži o Bogu u koje verujemo“ u kojoj piše o pogrešnim idejama o Bogu koje ponekad imamo i delimo s drugima. Vilijema Pola Janga su često nazivali jeretikom jer je veoma živopisno i originalno prikazivao Božju ljubav u svojim romanima. U knjizi „Laži o Bogu u koje verujemo“ Jang govori o dvadeset i osam naših naizgled bezazlenih predstava o Bogu. Razotkriva ih kao laži koje nas sprečavaju da s Tvorcem uspostavimo odnos ispunjen ljubavlju.



Uz anegdote iz sopstvenog života, deleći sa nama duboko saosećanje prisutno kod Tate u „Kolibi“, Pol nas ohrabruje da razmišljamo o važnim pitanjima koja uključuju greh, religiju, pakao, politiku, identitet, stvaranje, ljudska prava i pomaže nam da otkrijemo duboku Božju ljubav.

Dvadeset osam majstorski napisanih vinjeta pruža nam nove načine gledanja na uobičajena uverenja o prirodi i karakteru Boga. Umesto da se bavi teologijom, autor nas ohrabruje da istražujemo, nastojeći da nas dovede u bliži, prisniji odnos sa Bogom.

Vilijem Pol Jang je Kanađanin rođen 11. maja 1955. godine. Kao dete je sa roditeljima misionarima živio u jednom plemenu koje još obitava u kamenom dobu, na visoravnima nekadašnje Nove Gvineje. Pretrpeo je velike gubitke kao dečak i mladić, a sada s porodicom uživa u „beskraju milosti“ na severozapadnom Pacifiku. Ima šestoro dece i troje unučadi.

U vašim prethodnim knjigama „Koliba“, „Raskršća“ i „Eva“ pisali ste o mnogim razmišljanjima o Bogu. Šta Vas je motivisalo da napišete još jednu knjigu toga žanra: „Laži o Bogu u koje verujemo“?

Mislim da ponekad posmatrajući negativan prostor tačnije vidimo pozitivan prostor. Dokumentaristička knjiga „Laži o Bogu u koje verujemo“, počela je sa mislima: „Umesto da gledamo šta je Bog rekao, zašto se ne fokusiramo na ono što Bog nikad neće reći?“ To je negativan prostor. To je dovelo do serija laži u koje veruju mnogi religiozni ljudi. Koristim priču da ilustrujem ove laži.

Kako je nastajala ova knjiga?

Knjiga je veoma dobro primljena, naročito među mlađim generacijama. Mladi ljudi, iz više razloga, su otvoreniji i pažljiviji od mnogih starijih. Naravno, kritičari su mislili da sada imaju prednost: „Vidiš, on je napisao ne-fikciju, ne može se više sakriti iza fikcije“. Nikada se nisam krio, pogotovo zato što fikcija često ima način da se u potpunosti približi istini za razliku od dela koje nije fikcija.

I ova knjiga, slično prethodnim, podstiče na razmišljanja o Bogu, grehu, politici, identitetu, stvaranju... Koliko je to značajno za čovekov svakodnevni život?

Kako svakodnevno živimo naše živote, iskreno je izražavanje onoga u šta verujemo. Mnogi će vam reći da veruju u Boga, ali žive živote motivisane strahom. Neki će reći da veruju da je Bog ljubav, ali onda oni hoće nepraštanje i gorčinu. Da citiram Sveto Pismo: „Ono što osoba misli u svom srcu, to i jeste.“ Dodao bih, čak i ako oni misle da je laž. Ova knjiga istražuje neka od osnovnih verovanja koja utiču na to kako živimo i volimo.

Kaže se da uz Vaše knjige čovek lakše otkriva Božje prisustvo u sebi. Da Vaše knjige jačaju Božju ljubav u čoveku. Kako to Vi objašnjavate?

Ne kažem da je čovek (ljudsko biće) Bog. Ja kažem ono što Biblija kaže: „Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo (Jovan 1:3). Isusova reč u Jovanu 14:20 „Evo tri stvari koje će vas Sveti Duh naučiti: Ja sam u Ocu, vi ste u meni i ja sam u vama.“ Jedinstvo sa Bogom je iznutra. Religija je od spolja ka unutra. Dakle, put samootkrića podrazumeva avanturu u poznavanju Boga, Boga koji živi u nama.

Knjiga „Laži o Bogu u koje verujemo“ pruža nam nove načine gledanja na uobičajena uverenja o prirodi i karakteru Boga. Da li vi zaista verujete u sve ono što ste naveli u ovoj knjizi?

Da. Siguran sam da postoji puno toga što nisam shvatio. Pišem da bih bio od pomoći i mislim da je laž primenjiva na naš svakodnevni život na način koji ima smisla. To je ohrabrenje u pravcu poverenja. Ako slabo vidimo karakter Boga, kao daleko, nepristupačno omni biće, koje je proizvoljno i kapriciozno, kako možemo rizikovati poverenje. Mi ćemo iskazati poverenje svojim ustima, ali ne sa našim srcima.

Često Vas nazivaju jeretikom, zbog čega?

„Oni“ su uglavnom moj narod; moje nasleđe, religiozni ljudi savremenog evađelskog ubeđenja. U doba rane crkve termin jeretik bio je mnogo mekši; jednostavno je značio nekoga ko je pogrešio. U modernim vremenima taj termin se koristi da potpuno marginalizuje nekoga ko izaziva religiozni status quo. Moja prednost je što ono o čemu ja podučavam i pišem čvrsto stoji u proklamacijama rane crkve. Sama religija se nalazi u iskušenju i to čak ni ne shvata. Koristim jezik knjige Isusovog Otkrovenja, „religija izgleda kao malo jagnje, ali ima glas zmaja“. Ime jeretik, za mene lično, nije štetno. Siguran sam u moj odnos sa Trojstvom.

Smatrate li da su ljudi nepromišljeno prihvatili sliku o Bogu i jevanđelju, da ta slika ne odgovara istini?

Mislim da smo mi (moderni evanđelisti) izgubili svoj put u poslednjih nekoliko stotina godina. Ostavili smo našu korenitu nauku o Bogu i usvojili forenzičku ili zakonsku teologiju, dakle, ne relacijsku teologiju Rane Crkve. Prema tome, Jevanđelje smo pretvorili u transakciju, ugovor prije neke veze i time smo uspostavili Jevanđelje kao religiju, religiju performansa motivisanog sramotom i strahom. Jevanđelje Rane crkve nije govorilo o tome da vi primite Isusa u svoj život, već je vas Isus primao u Njegov život, u Njegovo pomazanje u Svetom Duhu, u Njegovu vezu sa Ocem i to je činio bez našeg glasa (osim pri čini njegovog raspeća). Pitanje nije naše odvajanje od Boga, već naše slepilo da jasnije vidimo istinu u koju smo uključeni.

Ako Biblija koju danas proučavaju skoro svi hrišćani sveta nije u potpunosti tačna, šta Vi predlažete, da se piše nova Biblija, ili nešto drugo?

Postoji na stotine prevoda, čak i na engleskom. Ovo nije loša stvar, ali čak i postojanje toliko prevoda trebalo bi da nas pomeri ka poniznosti u pogledu tumačenja. Mi ne posedujemo bilo koji od prvobitnih tekstova, samo kopije primeraka i dok većina kopija uopšte nije u saglasnosti, moramo i dalje tumačiti značenje. Čitao sam mnoge prevode, uključujući grčki jezik koine, jezik na kojem je napisana većina Novog zaveta, ali na kraju moram i dalje verovati svedoku Svetog Duha i zajednici u kojoj se nalazim da mi pomogne da istražim značenje i primenu Biblije na moj život lično i na naš život korporativno.

Ovom knjigom Vi se otvoreno suprotstavljate biblijskim stihovima. Jeste li imali neugodnosti zbog toga od strane nekih biblijskih učitelja i sveštenika koji istinski vjeruju biblijskom učenju?

Ne protivim se biblijskom učenju. Ja ću se usprotiviti stihovima za koje verujem da su, sa dobrim razlogom, pogrešno prevedeni. Ljudska bića prevode Sveto pismo i to rade unutar paradigme kroz koju vide. Svako, uključujući i mene, nosi neku vrstu unutrašnjih naočara koje utiču na to kako i šta vidimo. Dakle, to nije Sveto pismo ono čemu se protivim, već kako je to prevedeno i tako tumačeno. Biblijska plata je neverovatno korisna i duboko sam zahvalan za rad koji su drugi učinili.

Biblija kaže da čoveka greh odvaja od Boga. Vi kažete, da to nije tačno, da je to zabluda. Na osnovu čega iznosite takav stav?

Ovo je sjajan primer. Gde Biblija kaže da vas greh odvaja od Boga? Ne. Sveto Pismo izjavljuje da ne možete postojati odvojeno od Boga. „Mi živimo, krećemo se i imamo svoje biće, u Bogu.“ Rana Crkva bi rekla da biti odvojen od Boga znači da bi se izgubili u nepostojanju, da bi prestali da postojimo u potpunosti. U Poslanici Rimljanima, u poglavlju 8. objavljena je lista stvari koje vas ne mogu odvojiti od ljubavi prema Bogu. Lista uključuje bilo šta prisutno, budućnost, ne život, niti smrt, niti bilo koju stvar. Svaka stvorena stvar bi uključila i vas i mene. Nemamo moć, greškom ili na bilo koji drugi način, da se odvojimo od Boga. Ako bi nas greh odvojio od Boga, kako bi Isus koji je Bog, da citiram Apostola Pavla, „postao greh za nas“. Sigurno niko ne veruje da Bog može biti odvojen od Boga?

Da li je Bog zaista razočaran čovekom?

Ožalošćen, da, ali nikad nije razočaran. Razočaranje ima veze sa očekivanjem učinka. Očekujete da neko nešto učini, i to ne uradi, i razočarani ste. Kao što je neko rekao: „Očekivanja su razočaranja koja čekaju da se dese.“ Ako je Bog ovakav, uhvaćen u vremenu i očekivanju, onda bi Bog sigurno bio najfrustriranija i najrazočaranija osoba u Univerzumu. Ali, Bog nema očekivanja. Umjesto toga, Bog poznaje tebe i vreme te sve drži u zagrljaju Božje ljubavi. Slično tome, Bog nikad nije razočaran jer Bog nikada nije imao iluzije za početak.

Da li negde postoji prava Biblija, ona Biblija koju su pisali njeni pisci, proroci, jevanđelisti i slično? Da li je ta prava Biblija negde skrivena, a mesto nje data druga, prepravljena Biblija koja se danas čita u mnogim crkvama?

Ne, srećom, ne postoji tajna Biblija. To bi nekim ljudima dalo neverovatnu moć i pojavila bi se nova religija, „Religija stvarne ili istinite Biblije“. Imamo ono što imamo, kombinaciju prevoda i primeraka koji su otvoreni za tumačenje svih vrsta. Ali imamo određene stražare. Rad Crkve imamo kroz vekove. Imamo zajednicu vere kojoj pripadamo. Imamo svedoka iskustva; Kako to radi za vas? I pored svega ovoga, imamo prebivalište Svetog Duha koji je naš Učitelj i vodi nas u istinu.

Sam Isus je bio kritičan prema verskim liderima

U knjizi „Laži o Bogu u koje vjerujemo“ vrlo smelo iznosite neke biblijske navode za koje kažete da nijesu istiniti, da su laži o Bogu. Znači li to da Bibliji nije „Sveto Pismo“, da njeni pisci nisu bili nadahnuti Svetim Duhom, da Biblija nije knjiga božanskog porekla? Na kraju, da Bibliji ne možemo verovati?

Nisam siguran na šta se konkretno pozivate, već ću pokušati da odgovorim bez obzira na uopšteno. Najpre shvatimo da Pismo nije jedina arena u kojoj Sveti Duh inspiriše. Muzika, umetnost, književnost, zapravo svaki domen ljudske interakcije, može biti inspirisan, aktiviran aktivnim prisustvom Boga. Sva inspiracija je učešće, partnerstvo između Boga i Ljudskog. Mi donosimo ograničenja naših pozadina, kulture, istorije i iskustva takvom interakcijom. Sveto pismo nije samo razvijanje otkrivanja karaktera i prirode Boga, nego otkrivanje slepila i čovečnosti. Sam Isus je bio kritičan prema verskim liderima njegovih dana.
„Vi gledate na Pismo kao da ono daje večni život. Ne ono. Ono samo nude život govoreći o meni (Isusu).“ Dakle, trebalo bi da budemo pažljivi i promišljeni. Volimo Pismo, ali ono nije član Trojstva.


Autor: Vujica Ognjenović 
Izvor: vijesti.me