Da ste, kojim slučajem, bili u prilici da prošetate Pragom druge decenije dvadesetog veka, možda biste naleteli na polugolog (ili pak potpuno nagog)
Franca Kafku kako, pred otvorenim prozorom svog stana, besramno skače, isteže se i vrti ukrug.
U svojim poznim dvadesetim Kafka je postao opsednut izgradnjom mišićne mase. „Moje je telo bilo predugačko za sopstvenu slabost“, napisao se jednom prilikom, „nema u sebi ni trunku sala, koja bi izazvala prijatnu toplinu, sačuvala unutrašnju vatru, ni trunku sala kojom bi duh mogao povremeno da se počasti, mimo svakodnevnih potreba, a da pritom na načini štetu.“
I Kafkini lekari slagali su sa njegovim mišljenjem. Jedan je od njih 1907. godine rekao da je Kafkino telo „mršavo i delikatno. Relativno je slab.“ (Dodajući so na ranu, za njegovu je ključnu kost izjavio da je „oblika pilećeg batka“.) Međutim, sve se ovo promenilo pošto je Kafka otkrio delo Jorgena Petera Milera.
Može se reći da je Miler, danski fitnes guru upamćen po tome što bi na skijanje išao noseći samo parče tkanine obmotano oko prepona, bio jedan od najpoznatijih ljudi tadašnje Evrope. Objavio je 1904. godine pamflet pod imenom „Moj sistem“, u kome garantuje da svako slabašno telo može da se pretvori u telo grčkog boga za svega 15 minuta vežbanja dnevno. Njegove knjige o fitnesu prodate su u milionima primeraka i prevedene na najmanje 25 jezika. Milerove metode bile su toliko popularne da se njegovo ime počelo koristiti kao glagol. „Milerovati“ je bilo isto što i vežbati.
Kao što je Sara Vildman napisala u časopisu
Slate: „’Moj sistem’ je nešto poput preteče pilatesa. Ugleda se na balet i nije vam potrebna nikakva oprema mimo posvećenosti.“ Program se sastoji od vežbi u kojima se oslanjate na sopstvenu težinu tela – dodirivanje prstiju na nogama, čučnjevi, podizanje nogu, modifikovani sklekovi – što se sve moglo raditi u udobnosti vaše spavaće sobe. Tegovi vam nisu potrebni.
Činilo se da je knjiga napisana baš za Kafku, naviknutog na celodnevno sedenje u kancelariji. Radio je za osiguravajuće društvo, provodeći po 12 sati dnevno za radnim stolom. „Čovek koji radi u kancelariji često je otužna pojava“, ističe Miler, „neprirodno iskrivljen, ramena i kukova u čudnom položaju zbog sedenja na kancelarijskoj stolici, bled, bubuljičavog lica.“
Pošto je sebe prepoznao u onome što je Miler napisao, Kafka je postao svojevrsni fitnes fanatik. Nešto poput savremenog zaluđenika za krosfit, Kafka bi na sva usta hvalio režim kome god bi stigao. Čak je u pismu upućenom verenici insistirao na tome da se i ona u njemu oproba. (Možda vas neće iznenaditi činjenica da se nikada nisu venčali.) Dva puta dnevno bi besramno „milerovao“ pored prozora, ponekad i potpuno nag.
Ipak moramo odati priznanje i Kafki i Mileru, režim mnogo šta radi valjano. Koncentriše se na osnaživanje mišića stomaka i leđa i nudi sasvim solidne vežbe kojima bi se ovaj cilj mogao postići. Miler je delio i savete koji su bili atipični za ono doba, kao što je, na primer, umereno konzumiranje alkohola, redovna hidratacija, vođenje računa o oralnoj higijeni i osam sati sna svakog dana. Kako Vildmanova još ističe: „Polovina njegovih vežbi danas su deo standardne terapije za bol u leđima“.
Zaintrigirani ste? Prelistajte Milerovu knjigu u
ovoj arhivi. (Preporučujemo upotrebu zavesi ili roletni, ali to je ipak vaš izbor.)
Autor: Lukas Rajli
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Milan Radovanović
Foto:
Müller, J. P – Mein System: 15 Minuten täglicher Arbeit für die Gesundheit / CC0 / Wikimedia Commons