Češki akademik Pjotr Plečak ubacio je delove teksta u algoritam za koji tvrdi da može da prepozna doprinos određenog autora.
Kada je Džejms Speding analizirao autorstvo Šekspirovog komada „Henri VIII“ 1850. godine, pažljivo je proučio detalje teksta i naposletku pripisao zasluge, ne samom Šekspiru, već njegovom nasledniku pozorišne trupe
King’s Men – Džonu Flečeru. Sto šezdest i devet godina kasnije, jedan akademik će upotrebiti veštačku inteligenciju kako bi dao potporu Spedingovoj teoriji i precizno ukazao na to ko je šta napisao.
Pjotr Plečak, sa Češke akademije nauka u Pragu, podesio je algoritam tako da analizira scene iz Šekspirovih kasnijih komada „Koriolan“, „Cimbelin“, „Zimska priča“ i „Bura“, i iz Flečerovih komada
Valentinian, Monsieur Thomas, The Woman’s Prize i
Bonduca. Pored ovih, uključene su scene iz dela još jednog naslednika kompanije
King's Men, Filipa Masindžera, i još jednog potencijalnog kandidata za autorstvo nad dramom „Henri VIII“.
Plečak je zatim u algoritam ubacio i „Henrija VIII“. Prateći ritam teksta i kombinovanje upotrebljenih reči, algoritam je došao do zaključka da je prve dve scene komada napisao Šekspir, dok je za preostale četiri odgovoran Flečer. Nakon toga Šekspir preuzima palicu (pero), dok, kako Plečakov algoritam ukazuje, Flečer preuzima odgovrnost za drugi čin treće scene.
Prema nalazima kompjutera, ovu scenu su pisala oba autora, mada je Šekspir odgovoran za uvodne scene četvrtog i petog čina, i vrlo verovatno za deo četvrte scene petog čina. Sudelovanje Masindžera nije potvrđeno, zaključuje Plečak.
Plečak je izjavio za Gardijan da njegova analiza uključuje pronalaženje šablona u kombinovanju često upotrebljenih reči i tipičnih ritmova.
„Pokazalo se da je ovo prilično pouzdan metod za razlikovanje stila obojice autora. Kada se primeni na tekst 'Henrija VIII', rezultat jasno ukazuje da su oba autora bila uključena u stvaralački proces“, dodao je.
„Kombinovna versifikcija, kao i modeli upotrebe reči koji pripadaju tradiciji sedamnaestovekovne drame u Engleskoj, omogućavaju veću preciznost u prepoznavanju autorstva“, navodi Plečak.
Plečak dodaje da je od 1850. godine objavljeno mnogo studija koje potvrđuju Spedingovu teoriju, ali je, takođe, dosta njih opovrgnuto i odbačeno, uključujući još jedan slučaj kompjuterskog istraživanja obavljenog 2000. godine, koje je celokupno autorstvo pripisalo Šekspiru. Plečak objašnjava da se njegovo istraživanje razlikuje po tome što „ne klasifikuje celokupne scene, već samo male segmente teksta, kako bi se autorstvu što preciznije ušlo u trag.“
Autor: Alison Flad
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković