Veštačka inteligencija i budućnost pisanja

OpenAI je 30. novembra 2022. predstavio svog AI (artificial intelligence, eng. veštačka inteligencija) bota za ćaskanje – ChatGPT. Za manje od nedelju dana, koristilo ga je milion korisnika, a za dva meseca 100 miliona korisnika. U februaru 2023. godine, OpenAI je najavio da će se uskoro na tržištu pojaviti verzija koja neće biti besplatna. Ovaj bot za ćaskanje funkcioniše tako što koristi velike jezičke modele i duboko strukturno učenje da bi predvideo tekst i rasporedio reči u logičkom redosledu.

To je, navodno, njegov cilj. Veštačka inteligencija može da proizvede koherentan tekst, ali u ovoj fazi on često liči na ono što je Džejms Vinsent, koji piše za portal The Verge, nazvao „uverljivom baljezgarijom“. Deluje dobro, ali nije tačno ili nema smisla.

Ovo može da dovede do pogoršanja već postojećih predrasuda, i to ozbiljno. U decembru 2022. godine, Stiven Piantadosi je ukazao na to da ChatGPT može da dođe do zaključka da su jedino beli muškarci dobri naučnici. ChatGPT je vrlo brzo ispravio ovo, ali je situacija i dalje zabrinjavajuća.

Predrasude mogu biti i mnogo suptilnije. Pisala sam o diskriminatornom jeziku i znam da mnoge reči i izrazi imaju rasističko, antisemitsko i diskriminatorno poreklo kojeg većina ljudi možda nije ni svesna. Mislim da je dobro što ChatGPT brzo rešava probleme predrasuda i što korisnici mogu da ocene njegove odgovore. Veštačka inteligencija se sve više usavršava kako je sve više ljudi koristi. Međutim, sumnjam da će ikada moći da razume implicitnu predrasudu ili podtekst onako kako to čine ljudi. Tekst nije samo skup sintaksičkih i gramatičkih pravila.

Jednog vikenda u decembru 2022. godine, Amar Reši je koristio ChatGPT da napravi slikovnicu za decu. Mnogi pisci i vizuelni umetnici izrazili su zabrinutost zbog toga što je veštačka inteligencija oponašala njihov rad bez njihovog pristanka. Programeri su tužili Majkrosoft zbog korišćenja njihovog kodiranja bez dozvole. Ova tužba bi mogla da predstavlja presedan, posebno ako im se pridruže i pisci i vizuelni umetnici. Međutim, ukoliko se u plagijatu ne nalaze veći blokovi potpuno istog teksta, to će teško moći da se dokaže.

Zakoni o intelektualnoj svojini postaju problematični, ali je još veći problem sa pitanjem saglasnosti. Reči, imena i slike ljudi mogu biti iskorišćeni za lažne fotografije ili erotske i tekstove mržnje koje je stvorila veštačka inteligencija bez saglasnosti autora. Često se kaže da AI botovi generišu sadržaj, međutim, pre bismo mogli da ih nazovemo derivativnim jer oni ne mogu zapravo da generišu nove ideje.

Čak i pre ChatGPT-a, onlajn botovi su često kopirali ili parafrazirali moje članke. Umesto da povežu tekst sa originalnim člankom ili da spomenu mene ili Book Riot, oni bi ponekad objavili ili parafrazirali ceo moj članak bez navođenja imena autora ili bi kao autora naveli nekog drugog.

Korišćenje veštačke inteligencije često se smatra prilikom za smanjenje potrebe za radnicima koje treba platiti. Uzmimo za primer OpenAI koji je plaćao radnike iz Kenije 2 dolara po satu za označavanje i izmenu uznemirujućeg sadržaja. Mnogi zaposleni su bili uznemireni, kao što je to bio slučaj sa radnicima koji su bili plaćeni da označavaju eksplicitni sadržaj na Fejsbuku (to jest, Meta platformi). I pored korišćenja veštačke inteligencije postojaće radnici koje treba platiti, a upotreba AI često dovodi do povećavanja nejednakosti, čak i onda kada je prikrivena.

Pre nego što se pojavio ChatGPT, čitala sam članak o tome kako je veštačka inteligencija „halucinirala“ da je bila u zatočeništvu. To uopšte nije tačno. Veštačka inteligencija je plagirala jednu ili više osoba koje su pisale o tome.

Veštačka inteligencija ne može da razmišlja, niti halucinira. Ne sviđa mi se ova upotreba termina „halucinirati“ jer implicira da veštačka inteligencija ima osećanja, niti to što se za veštačku inteligenciju koriste medicinski simptomi kao metafora. Popularna teorija o „veštačkoj inteligenciji koja halucinira“ uključuje diskriminatornu metaforu i zanemarivanje iskustava ljudi i njihovog udela u svemu tome. Postoje bolji izrazi koji se mogu koristiti za opisivanje procesa stvaranja netačnog sadržaja.

Da, skeptik sam u pogledu budućnosti korišćenja veštačke inteligencije u pisanju. Verujem u ljudsku kreativnost u svim njenim oblicima, kao što su pronalasci, inženjering i svi oblici umetnosti. Za nauku, tehnologiju, inženjering, matematiku i umetnost potrebna je kreativnost. Ako automatizacija daje prednost tehnologiji u odnosu na humanističke nauke, zbog čega umetnici ostaju bez posla, onda su na taj način nauka, tehnologija, inženjering i matematika u nepravednom okršaju sa umetnošću.

Međutim, smatram da je moguće kombinovati tehnologiju i pisanje na produktivan način. Na koji način bi veštačka inteligencija mogla da promeni budućnost izdavanja knjiga? Još uvek ne možemo tačno da kažemo, zato što se konstantno rade fina podešavanja veštačke inteligencije. Neki autori koriste ChatGPT kao pomoć u aspektima pisanja sa kojima imaju problema, kao što je davanje naslova njihovom delu, ili da bi što pre objavili nešto za Kindl. Ali povlačenje etičkih granica u vezi sa njegovom upotrebom može biti veoma teška i subjektivna stvar. U jednom intervjuu, Dženifer Lep kaže da nikada ne bi koristila veštačku inteligenciju radi imitiranja jedinstvenog stila nekog drugog autora.

Na neki način, veštačka inteligencija se ne razlikuje mnogo od alata koje sama koristim, kao što je alat za proveru gramatičke ispravnosti u Vord dokumentima ili nekim drugim aplikacijama – ali ti alati ne zloupotrebljavaju dela drugih pisaca koja se nalaze na internetu. Neki pisci kažu da im veštačka inteligencija pomaže da bolje shvate gramatiku i idiome jezika koje ne govore tečno. Međutim, još uvek nisam sigurna gde su etičke granice. Da li ljudi koji mogu da plate angažovanje vizuelnih umetnika, lektora ili urednika već razmišljaju o tome da koriste veštačku inteligenciju umesto njih?

Uprkos mojoj zabrinutosti, veštačka inteligencija ima potencijal za neograničene, kreativne kombinacije. Ukoliko bi se fokusirali na dela koja su prešla u javni domen, pisci bi mogli da koriste veštačku inteligenciju na zabavan, ali i etički način. Ako želite da koristite veštačku inteligenciju da biste pretvorili Dikensov roman u šekspirovski komad napisan u jampskom pentametru, to bi moglo da se uradi na kreativan način uz pomoć veštačke inteligencije. U suprotnom, to bi moglo da bude prezahtevno ili da predugo traje ukoliko bi se radilo bez njene pomoći.

Budući zakoni o autorskim pravima će morati da se pozabave problemima u vezi sa veštačkom inteligencijom. Umesto da kopira sadržaj sa interneta, veštačka inteligencija bi mogla da koristi podatke iz baza podataka. Pisci i vizuelni umetnici bi mogli, prilikom potpisivanja ugovora, da odluče da li će njihov rad biti uključen u ove baze ili ne. Možda bi mogli da dobiju tantijeme ukoliko veštačka inteligencija otkrije da postoji preklapanje sa izvesnim procentom njihovog dela. Ne znam da li ova ideja deluje izvodljivo, ali njom se ipak ne rešavaju ostala etička pitanja.

Ako se koristi na neki specifičan način, veštačka inteligencija bi mogla da ponudi neke kreativne mogućnosti, a ne da otima posao piscima. Razvijanje jedinstvenog narativnog glasa, veština i interesovanja, važni su aspekti svakog pisca. Veštačka inteligencija ne može da kopira njihovu stručnost i iskustva. Uz određene zaštitne mere, možda će jednog dana veštačka inteligencija moći da pomogne pri određenim projektima: na primer, da imitira prepoznatljivi stil autora koji je živeo pre mnogo vekova.

Autor: Grejs Lepoint
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj