Veliki književnici koje smo izgubili u prethodnoj deceniji

Prethodna decenija je za ljubitelje književnosti bila značajna. Po svetu su male, nezavisne knjižare počele svoju bitku za opstanak, svedočili smo i usponu audio knjiga, kao i stvaranju galerije jakih ženskih likova kao na primer u knjigama „Muškarci koji mrze žene“, „Iščezla“, „Žena iz voza“ i tako dalje.



Ali u prethodnih deset godina smo izgubili nekoliko velikih pisaca. Izdvojili smo one koji su svojim važnim delima dotakli naše živote, a sasvim sigurno će to činiti i generacijama koje dolaze.

Toni Morison

Voljena Toni Morison, autorka romana „Voljena“, koji je osvojio Pulicera, ostavila je prazninu u književnom svetu kada nas je napustila 5. avgusta 2019. godine. Bila je izuzetno priznata i ovenčana je Nobelovom nagradom 1993 godine. Prva je Afro Amerikanka koja je bila urednica prestižne izdavačke kuće Rendom Haus u Njujorku tokom šezdesetih. Tokom života inspirisala je mnoge ljude tamne kože da se oslobode stereotipa i žive najbolje što mogu, sa istinom kakva god ona bila. Njeno pisanje je toliko uticajno da je broj obožavalaca nastavio da raste i nakon njene smrti. Romane koje je stvarala su hvalili značajni urednici i pisci sveta zbog hrabrosti sa kojom je pisala. Ako uopšte uvodimo kategoriju legendarnog pisca, Toni Morison svakako zaslužuje da se u njoj nađe.

Dž. D. Selindžer

Svi smo čitali „Lovca u žitu“, fantastični roman koji govori o suočavanju sa problemima identiteta, gubitka i seksa. Selindžer je svoj neverovatni talenat pokazao u pričama, na primer u „Perfektnom danu za banana-ribe“. Pisac je živeo do 91. godine i napustio nas pre tačno 10 godina: 27. januara 2010.

V. S. Najpol

Dobitnik Nobelove i Bukerove nagrade, V. S. Najpol je ovaj svet napustio 11. avgusta 2018. Njegova knjiga „U slobodnoj državi“ osvojila je Bukera, a pisac je dobio 1990. godine dobio i nagradu „Trinity Cross“.

Sten Li

12. novembra 2018. godine oprostili smo se o čoveka koji je stvorio Spajdermena, Iks mene i druge Marvelove junake koji nastavljaju da dominiraju našim životima još od detinjstva. Zaostavština ovog čoveka se ne može opisati rečima, a filmovi nastavljaju da nas oduševljavaju jer su svi stvoreni na osnovama koje je Sten Li gradio tokom cele karijere. Kada je preminuo u 95. godini, svi smo zahvaljivali zvezdama što smo rođeni u ovo vreme kada smo mogli da uživamo u plodovima njegove kreativnosti.

Maja Anđelou

Bio je to tragičan dan kada je svet izgubio književnu legendu Maju Anđelou. Ne samo da je bila talentovana pesnikinja, pevačica i autorka memoara, takođe je bila i veliki borac za ljudska prava i nagrađena je Predsedničkom medaljom slobode 2011. godine. Njena zbirka pesama „Just Give Me a Cool Drink of Water ‘fore I Diiie“ osvojila je Pulicerovu nagradu, a njena autobiografija „Znam zašto ptica u kavezu peva“ pobrala je pohvale kod kritike i adaptirana je u televizijski film 1979. godine. Njen odlazak je bio veliki gubitak za ceo svet, ali njen duh nastavlja da živi kroz dela koja je stvorila.

Fred Bas

Verovatno većina ljudi ne prepoznaje njegovo ime, ali ovaj čovek je promenio živote milionima svojim doprinosom književnoj industriji. Bas nas je napustio 3. januara 2018. godine, ali se postarao da za sobom ostavi svet koji je obrazovaniji svojom knjižarom „The Strand“ u Njujorku. Kao jedna od najpopularnijih knjižara na svetu, „The Strand“ je postala ne samo domaća stvar za Njujorčane već je osvojila srca ljudi širom sveta, sve zahvaljujući ovom dobrom i inteligentnom čoveku.

Vilijam Goldman

Izuzetni američki autor romana, pozorišnih drama i scenarija napustio nas je 16. novembra 2018. godine. Tokom karijere, Goldman je dobio dva Oskara za najbolji scenario za filmove „Buč Kesidi i Sandens Kid“ i „Svi predsednikovi ljudi“. Takođe, osvojio je i dve nagrade Edgar. Ipak njegovo najvažnije delo je „Princeza nevesta“, popularni fantastični roman objavljen 1973. koji je adaptiran u istoimeni film 1987. godine.

Entoni Bordejn

Iako ga najbolje poznajemo po popularnim TV emisijama i statusu poznatog kuvara, ne smemo da zaboravimo da se prvo pojavio kao pisac kasnih devedesetih kolumnom u Njujorkeru pod nazivom „Dont Eat Before Reading This“. To je rezultiralo nastankom prve Bordejnove knjige „Poverljivo iz kuhinje: pustolovine kroz mračne strane kulinarstva“ koju je pratila knjiga „Srednje pečen“ iz 2010. godine. Njegov odlazak je bio tragičan i ostavio je obožavaoce u bolu i neverici, ali njegova percepcija pri istraživanju međunarodnih kuhinja, kultura i ljudi nučila nas je mnogo važnih stvari o tome da se ne plašimo nepoznatog.

Harper Li

„Ubiti pticu rugalicu“ je klasik američke književnosti i Harper Li je bila legenda koja je stvorila vrlo uticajnu knjigu u turbulentno vreme. Njena revolucionarska vizija, iskazana kroz mladu junakinju romana, govori umnogome o ličnim iskustvima odrastanja tokom Velike depresije na jugu Amerike i istražuje teme poput regionalizma i rasizma. Knjiga je dobila nekoliko nagrada, uključujući i Pulicerovu 1961. godine, a Lijeva je nagrađena i Predsedničkom medaljom slobode 2007. godine koju je i te kako zaslužila. Svet je ostao bez ove velike književnice 19. februara 2016. godine.

Ursula K Legvin

Ursula K Legvin je napisala preko dvadeset romana i preko stotinu priča čime je proširila svoju karijeru na impresivnih šezdeset godina rada. Napustila nas je 22. januara 2018. godine. Osvojila je osam nagrada Hugo i šest Nebula, čime je ušla u red najuticajnijih autora naučne fantastike našeg doba, a to je poseban uspeh s obzirom na njen pol jer je nauka oduvek bila polje kojim su dominirali muškarci. Legende poput nje nam daju nadu da srušimo sve prepreke i nastavimo napred.

Moris Sendak

Čak i ako niste u stanju da prepoznate ovog talentovanog autora po imenu, sasvim sigurno znate njegovo najpoznatije delo „Where The Wild Things Are“, proslavljenu slikovnicu koja deci govori o imigraciji, nezavisnosti i prevazilaženju straha. Autor nas je napustio 8. maja 2012. godine.

Autor: Anušua Arif
Izvor: bookstr.com
Prevod: Dragan Matković
FOTO: Angela Radulescu under the Creative Commons Attribution-Share Alike 2.0 Generic license