„Peščana hronika“ Pavla Zelića ponovila je uspeh prethodnih promocija i privukla publiku i u Kolarčevu zadužbinu na književno veče 21. novembra. Pred više od osamdeset ljubitelja lepe književnosti o ovoj knjizi govorili su poznati istoričar i recenzent romana Predrag J. Marković i književni kritičar i šef Odseka za međunarodnu saradnju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Mladen Vesković, dok je program vodila urednica u Kolarcu Ana Vukmanović.
U uvodu moderatora istaknut je značaj ovog romana i razlozi zašto je zaslužio da bude predstavljen u ovoj prestižnoj instituciji kulture. Autor se nadovezao na ovu konstataciju stavom da knjige koje inkorporiraju elemente fantastike zauzimaju sve veću i značajniju ulogu u savremenoj srpskoj književnosti, a da su naročit uspeh postigli romani koji kombinuju istorijske elemente sa autentičnim, lokalnim folklorom.
Posle čitanja jednog istorijskog odlomka iz romana Predrag J. Marković je, koristeći taj primer, pohvalio trud autora da rekonstruiše period posleratnih radnih akcija i to učini sa velikim brojem detalja što nije uvek slučaj u romanima na istorijske teme u Srbiji. Naročito je istakao dnevne rutine aktera koje su predstavljene u romanu, kako su ti ljudi živeli i šta su tačno radili svakog dana, što je posebno težak zadatak jer nema dovoljno istorijske građe sa takvim podacima. Marković je naglasio značaj ovakvih romana koji se bave temama koje inače nisu obrađivane u domaćoj književnosti, i podcrtao simbolizam upravo Novog Beograda kao jednog ne samo urbanističkog poduhvata, već ideološki značajnog međaša i dokaza moći tadašnjeg režima da iz močvare i peska izgradi čitav grad.
Mladen Vesković, koji je dobro upoznat sa prethodnim Zelićevim radovima jer je već govorio na promociji njegove prve zbirke priča „Poslednja velika avantura“ koja mu je izdata kao jednom od pobednika konkursa za ediciju Prva knjiga Matice srpske, izneo je književnu analizu dela. On je „Peščanu hroniku“ uporedio sa delima Mihajla Pantića i Davida Albaharija, na koje se po njegovim rečima Zelićev roman nadovezuje. Originalnost u ovoj knjizi on vidi i u smeštanju onostranog ne u ruralne predele već u njihov antipod – grad, što je dodatno naglašeno odabirom jednog planskog i funkcionalnog naselja – Novog Beograda, za pozornicu dešavanja. Vrednost romana Vesković vidi i u veštom vođenju radnje, naročito vezano za centralnu misteriju, koja čitaoca navodi da se preispituje do samog kraja. Na kraju, izneo je tezu da bi se „Peščana hronika“ mogla lako plasirati i na strana tržišta gde bi mogli da je čitaju kao uzbudljiv triler i roman misterije, iako im možda ne bi bile bliske lokalne istorijske okolnosti priče.