Upoznali ste
Šakala iz književne džungle, a sada je pred vama priča o ženi koja je bila njegov najveći rival u svetu literarnih agenata, Karmen Balseljs. Kažu da je u gornjoj fioci svog stola u kancelariji držala pištolj koji joj je poklonio Vargas Ljosa, memorabiliju sa vojne akademije opisane u njegovom maestralnom prvencu „
Grad i psi“. Velika Mama (Mama Grande), nadimak inspirisan pričom Garsije Markesa, savršeno otelovljuje njen lik i delo. Poznata kao nemilosrdni pregovarač i izuzetno posvećen agent, bila je legenda u svetu izdavaštva još za života.
Karijeru literarnog agenta započela je 1956. kao saradnik madridske agencije ACER, da bi nekoliko godina kasnije pokrenula sopstvenu agenciju u iznajmljenom stanu u kojem je i živela. Sredinom šezdesetih kreće put Latinske Amerike u potrazi za klijentima. Stupa u kontakt sa tada anonimnim Garsijom Markesom, koji nije bio oduševljen uslovima koje mu je ponudila (reč je o hiljadu dolara za prevod njegovih ranih radova na engleski jezik). Po njegovim rečima, bilo je to „g**** od ugovora“. Naposletku je ipak pristao i tako je otpočela jedna od najplodonosnijih saradnji u njenoj karijeri, čija je kruna nesumnjivo bilo objavljivanje „Sto godina samoće“.
Karmen Balseljs je iz korena promenila način na koji se izdavačka industrija ophodila prema piscima. Zahvaljujući njenim naporima uvedena je praksa da se autorska prava licenciraju na period od nekoliko godina, što je bilo revolucionarno ako imamo u vidu da je većina izdavača doživotnim ugovorima obavezivala autore, pritom im plaćajući jednokratne avanse. Pisci su konačno mogli da zarađuju od pisanja. Garsija Markes je sa njenom agencijom potpisao ugovor o zastupanju na sto pedeset godina.
Svojim klijentima nije bila samo agent, ona im je rešavala stambena pitanja, lične probleme i rasterećivala njihovu svakodnevicu kako bi mogli da se fokusiraju isključivo na pisanje. Zastupala je preko tri stotine autora, od kojih su šestorica dobitnici Nobelove nagrade. Bila je zaslužna i za popularizaciju književnog pokreta poznatog kao „latinoamerički bum“. Kritičari su svojevremeno primetili da je „bum“ bio više tržišni nego literarni fenomen, što je ona upravo i iskoristila.
Većina istaknutih hispanoameričkih autora u to vreme živela je u egzilu po Evropi, tako da su pod budnim okom Velike Mame nastala neka od kultnih dela svetske književnosti iz tog perioda, poput „
Razgovora u Katedrali“. U vreme dok je pisao ovu knjigu, Vargas Ljosa je sa porodicom u Londonu jedva sastavljao kraj s krajem. Jednog dana Karmen Balseljs se pojavila na njihovim vratima i pitala ga koliko zarađuje na koledžu. Ponudila je da mu mesečno plaća isto toliko pod uslovom da se preseli u Španiju i posveti isključivo pisanju knjige. Tako je Barselona postala dom dvojici budućih nobelovaca, Gabu i Mariju.
Karmen Balseljs je obožavala grandiozne gestove. Uživala je u pažnji, ali je znala i da pažnjom obasipa ljude oko sebe. Kada je Garsija Markes 1982. dobio Nobelovu nagradu za književnost, ulice Stokholma bile su preplavljene cvećem žute boje, jednim od najprepoznatljivijih simbola iz njegovih romana.
Godine 2000. Balseljs se povukla iz posla da bi se osam godina kasnije ponovo aktivirala, u trenutku kada je agencija izgubila nekoliko velikih imena, uključujući i zadužbinu Roberta Bolanja. Pogađate, iza ovih transfera stajao je Šakal. U maju 2014. počeli su pregovori o udruživanju sa Vajli agencijom u Balseljs-Vajli, ali nisu završeni jer je Velika Mama preminula sledeće godine. Njene privatne arhive (ugovori, prepiske s klijentima, dnevnici) prodate su španskom Ministarstvu kulture za tri miliona evra.
Agencija i danas posluje na čelu sa njenim sinom.
Autor teksta: Ivana Veselinović
Foto: © Luis Miguel Palomares