Nova knjiga autorke Elizabet Gilbert, „Velika čarolija“ predstavlja svojevrsno uputstvo za kreativan život, formulisano kao ljubavno pismo upućeno obožavateljima i šifrovan, ali oštar odgovor kritičarima. Armije žena progutale su njene memoare „Jedi, moli, voli“ (2006) i pomislile: „Želim to isto“. U novoj knjizi autorka želi da im pokaže kako to mogu i da imaju. A onima koji su je kritikovali i klevetali – one koji su izjavljivali da je knjiga „Jedi, moli, voli“ samo sladunjavo štivo o jednoj samoživoj osobi koja je za svoj put samospoznaje iskoristila novac od ugovora za knjigu – autorka je na nekoliko mesta u knjizi „Velika čarolija“ odgovorila i dala do znanja šta mogu da urade sa svojim tvrdnjama.
„Velika čarolija“ je slavljenje kreativnog života. To ne znači (samo) latiti se slikanja ili pisanja, već podrazumeva nešto mnogo više od toga: pogled na svet koji slavi težnju ka svakoj aktivnosti koja će vas naterati da izađete iz svoje ljušture, doživite čuda i osetite radost. Za nekoga to može da bude crtanje, za nekoga gajenje koza ili klizanje na ledu. Za autorku je ta aktivnost bila pisanje – jasna, sveobuhvatna svrha još od adolescencije. Iz ove knjige saznajemo na koji način je ona negovala svoju radoznalost, istrajnost i hrabrost, osobine zahvaljujući kojima je uporno radila da bi knjiga „Jedi, moli, voli“ krunisala taj trud velikim uspehom. Za autorku je rad sam po sebi nagrada.
Na prvi pogled, iako to možda zvuči kao kliše, autorkina ljubav prema kreativnosti je zarazna, i u ovoj vedroj knjizi možete pronaći mnoštvo odličnih saveta o tome kako da napravite plan, prevaziđete sumnju u sebe, izbegnete perfekcionizam što je u poslednje vreme vrlo aktuelna tema.
„Vaša vrednost meri se vašom posvećenošću putu koji ste izabrali, a ne vašim uspesima i neuspesima“, piše autorka. „Možete se boriti sa svojim demonima (putem terapije, oporavka, molitve ili poniznosti) umesto da se borite sa svojim darovima – delimično shvatajući kako ti demoni ionako nikad nisu radili svoje.“
Autorka je profesionalac i tačno zna šta će svi cool klinci reći o ovoj „jezivoj, starinskoj, vudu magiji“ iz njene knjige, o njenim svedočenjima o idejama koje putem poljupca prelaze sa jednog pisca na drugog, o pesmi koja „juri preko polja“ u susret mladom umetniku „poput konja u galopu“.
Ali nju to ne zanima. Autorka ne samo da poziva sve mlade umetnike da izraze sopstvenu istinu, koliko god ona drugima delovala budalasto; ona će im pokazati kako to da urade. „ Šta ako vas napadnu oštrom, otrovnom kritikom pa vam blate dobar glas? “, postavlja pitanje autorka. „ Samo se slatko nasmešite i predložite – što učtivije možete – da odu i da se bave svojom jebenom umetnošću.“
Ova knjiga svojim čitaocima pomaže da pronađu u sebi protivargument za sve one koji bi da ih pokolebaju. Na svoj način, svojim glasom uzvikuje: „Da!“
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Maja Horvat