Važne, ali neprijatne lekcije Filipa Rota upućene muškarcima

Deluje da svaka tema koje se Rot dohvati dobija krajnje neočekivan zaplet u vatrometu fascinatne naracije, zbog čega su kritičari njegovo pisanje i definisali kao „senzualni, genijalni stil“.



Filip Rot je jedan od najraznovrsnijih modernih pisaca. Bez sumnje!

Većina njegovih knjiga, naizgled (!), liče jedna na drugu kad je u pitanju odabir tema i ključnih likova, pogotovo ako se uzme u obzir da je Rot često kao svoje naratore koristio iste ličnosti poput Nejtana Zakermena i profesora „žudnje“ Dejvida Kepeša (koji bi obojica mogli biti njegov alter ego), ali se onda uplete toliko nepredvidiv zaplet da čitalac zaboravlja deja vu početak i uranja u osebujni svet u kojem se ruše sva pravila, likovi se ogoljavaju do najsitnijih intimnosti, a moralnost na koju smo navikli u literaturi i životu ustupa mesto beskrajnom lancu avantura koje balansiraju između banalnosti i genijalnosti.

Kada je objavljen, roman „Portnojeva boljka“ (1969), tj. priča o mladiću opsednutom seksom i masturbacijom, te koji svoje lascivne dogodovštine prepričava psihoanalitičaru, izazvao je krajnje oprečne komentare. Jedni su ga smatrali sramnim i opscenim, dok je za druge bio duhovita groteska koja izaziva plakanje od smeha. Rot je već ovim delom uspeo da se nametne kao pripovedač koji uspeva da najbizarnija ljudska iskustva pretoči u živopisnu priču i da na taj način praktično normalizuje tabue. Bar kada je reč o njegovim delima.

Tokom dugotrajne karijere Rot se dodirnuo raznih tema. Pisao je o vrlo ozbiljnim potresima unutar američkog društva, kao i sudbini svoje sabraće Jevreja, a u „Američkoj pastorali“ dao je jedan od najboljih opisa raspada moderne porodice, uspevši da na briljantan način oslika mnoštvo disonanci u odnosu roditelja i dece, koje na kraju dovode do tragičnih, ali neminovnih posledica. Takođe, u romanu „Svaki čovek“, još jednoj neočekivanoj literarnoj avanturi, obradio je možda i ključne teme savremenog čoveka – (be)smisao života, starenje, bolest i umiranje.

Deluje da svaka tema koje se Rot dohvati dobija krajnje neočekivan zaplet u vatrometu fascinatne naracije, zbog čega su kritičari njegovo pisanje i definisali kao „senzualni, genijalni stil“. Rotove rečenice bujaju sa svakom novom stranicom. Njegovi likovi postaju sve življi i kompleksniji. Radnja, ma kako bizarna i složena bila, savršeno se uklapa u nit priče, tako da je prosto nemoguće bilo koje njegovo delo ispustiti iz ruku do samog kraja, čak i ako tema nije sasvim po vašem ukusu. Rot uspeva da čitaoca, svojim raskošnim pripovedanjem, zainteresuje i za teme za koje nije ni slutio da bi ga mogle zanimati. Naravno, sve je to začinjeno onim zbog čega su mnoge njegove knjige bile na udaru cenzora, pa čak i zabranjivane u nekim delovima sveta – erotikom. Rot kao da svojim delima svetu poručuje: „Zašto imate problem sa intimom, zar svako od nas ne uživa u njoj, zar svakoga, na određeni način, ona ne pokreće i ne čini život raznobojnijim i živopisnijim, zar nas sve, u krajnjoj liniji, ne nagoni da se osećamo živo?!“

Rotov roman iz 1995. godine „Sabatovo pozorište“ predstavlja pravi primer za odgovore na sva gore postavljena pitanja. Miki Sabat, nekadašnji proslavljeni lutkar i komičar, sada ostareo, ali i dalje sklon onome što ga je sve vreme vodilo kroz život – sladostrašću i perverziji, predstavlja dostojnog naslednika famoznog Aleksandra Portnoja, talentovanog masturbatora i erotomana. U ovom romanu o izgubljenosti, tragedijama i perverzijama Rot kroz lik Sabata prkosi novom svetu u kojem je slobodna ljubav iz sredine šezdesetih ugušena kambekom konzervativnosti, koja se neosetno prikrala i nametnula nove regule, koje su u rekordnom roku postale sveopšte prihvaćene.

Nakon smrti voljene ljubavnice, Dalmatinke Drenke Balić, s kojom je Sabat bludničio do mile volje i utoljavao svoju tugu na njenim bujnim grudima, stari lutkar se vraća iz američke rupetine zvane Madamaska Fols u Njujork, iz kojeg je svojevremeno utekao progonjen duhom najveće ljubavi i misterije njegovog života, kako bi se upustio u svoju poslednju avanturu i razračunao se s avetima prošlosti tako što će grozomornu jučerašnjicu prekriti još jezivijom sadašnjošću. Međutim, njegovo putovanje počinje da liči na komediju apsurda.

Miki Sabat je groteska od čoveka. On je šetajući vic koji nam jasno ukazuje da je život, bez obzira na to koliko ozbiljno delovao, zapravo samo jedna velika šala. Sabat je prošao sito i rešeto. Njegove životne odluke ne samo da su bile pogrešne nego su mnoge od njih bile i ilegalne. Ali!

Ali bile su i neizbežne, a na kraju i neviđeno zabavne.

Naposletku Rot koji je preminuo pre pet godina, preko Mikija Sabata poslao nam je nekoliko bitnih životnih mudrosti, naročito muškarcima, koje bi valjao zapamtiti, čak i ako ne deluju smisleno i korisno:

– Ne shvatajte ozbiljno ni najozbiljnije stvari u životu.
– Uvek podlegnite iskušenju i nastavite da podležete.
– Ne pokušavajte da se samozadovoljavate na grobu pokojne ljubavnice.
– Ako mislite da ste nekoj ženi jedini dovoljan muškarac i dobar ljubavnik, onda nemate blage veze o ženema.
– Zabavno je biti lud – pokušajte!

Autor: Dejan Katalina 
Izvor: Bookmate žurnal