Od 2010. godine Vatikanska biblioteka radi na digitalizaciji svoje ogromne kolekcije od više od 80.000 rukopisa, čime riznica retkog istorijskog blaga postaje besplatno dostupna svakome ko ima internet.
Ali osetljiv posao postavljanja na internet sadržaja istorijske biblioteke katoličke crkve dolazi uz nove izazove digitalnog doba. Kako navodi Harijet Šervud za Observer, biblioteka je nedavno angažovala firmu za sajber bezbednost, Darktrejs, kako bi odbranila svoj digitalni trezor od napada koji bi mogli da izmene, izbrišu ili ukradu delove kolekcije postavljene na internet. Darktrejs, kojeg su osnovali matematičari sa univerziteta u Kembridžu, koristi veštačku inteligenciju koja radi po principu ljudskog imunog sistema i ima zadatak da otkrije neobične aktivnosti u digitalnom sistemu Vatikana, piše Brajan Buše za Artnet News. U proseku, sistem veštačke inteligencije odbrani biblioteku od 100 bezbednosnih rizika svakog meseca, navodi se u saopštenju Darktrejsa.
Broj sajber pretnji sa kojima se suočava biblioteka nastavlja da raste, kaže za Observer generalni informacioni direktor biblioteke, Manlio Mičeli. Pretnje po digitalnu bezbednost dolaze u raznim oblicima i Mičeli ističe da bi kriminalci mogli da modifikuju digitalne dokumente ili da izvrše napad nekim ucenjivačkim softverom kojim bi preoteli fajlove, da bi ih kasnije razmenili za ogromnu svotu novca.
„Dok je fizička šteta najčešće jasna i neposredna, ovakav napad ne bi imao istu fizičku vidljivost, tako da može da nanese trajnu i potencijalno nepopravljivu štetu, ne samo arhivi, već i svetskoj istorijskoj baštini“, kaže Mičeli za Observer.
Dodaje: „Ovakvi napadi bi mogli da naruše ugled Vatikanske biblioteke – ugled koji ona održava već vekovima – ili da naprave veliku finansijsku štetu, što bi uticalo na našu mogućnost da digitalizujemo ostale rukopise“.
Iako Vatikanska biblioteka potiče iz vremena prvih katoličkih papa, malo je poznato o sadržaju njene kolekcije pre 13. veka, navodi se u enciklopediji Britanika. Papa Nikola V (1447-1455) značajno je proširio kolekciju, a do 1481, u arhivi biblioteke bilo je pohranjeno više knjiga nego u bilo kojoj instituciji u zapadnom svetu, po informacijama iz Kongresne biblioteke.
Do danas je digitalizovana oko četvrtina od ukupno 80.000 rukopisa. Kako navodi Kabir Džala za Art Newspaper, među rukopisima se nalazi i blago poput Botičelijeve ilustracije za „Božanstvenu komediju“ iz 15. veka i Vatikanski rukopis, jedan od najranijih poznatih primeraka Biblije. U bitne stavke kolekcije spadaju i Mikelanđelove beleške i crteži, kao i Galilejevi spisi.
Vatikan je 2016. godine na internet postavio digitalnu verziju svog neprocenjivog Vatikanskog Vergilija. Ovaj fragmentarni tekst jedan je od malobrojnih ilustrovanih rukopisa klasične književnosti koji sadrži Virgilijevu „Enejidu“, epsku poemu koja opisuje putovanja Trojanca po imenu Eneja i osnivanje Rima. Ovaj antički dokument – kojeg su oko 400. godine nove ere verovatno načinili jedan pisar i tri slikara – i dalje nosi svoje živopisne originalne ilustracije i pozlaćena slova.
Biblioteka nije jedini deo Vatikana koji je podložan sajber napadima. Kako je Njujork Tajms objavio u julu 2020, kineski hakeri su se tog leta infiltrirali u kompjutersku mrežu Svete stolice, uoči osetljivih razgovora u Pekingu o imenovanju biskupa – delu širih razgovora koji će definisati delovanje Katoličke crkve u Kini.
„Jedini način da neka organizacija bude potpuno bezbedna je da se odseče od interneta“, kaže Mičeli za Observer. „Naša misija je da uvedemo Vatikansku biblioteku u 21. vek – tako da za time nećemo posezati.“
Autor: Nora Megrivi
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Borivoje Dožudić