Često me roditelji pitaju kako da pomognu svom detetu da bolje čita.
Uvek im dajem isti savet: „Čitajte sa svojom decom. Uživajte u knjigama zajedno, i ni u kom slučaju nemojte da vas opterećuje kako da ih naučite da čitaju. Učenje ostavite učiteljima.“
Ovaj savet je potkrepljen mojim istraživanjem vežbi opismenjavanja koje primenjuju uspešni učitelji, kao i mojim iskustvima kao roditelja, učitelja i stručnjaka za pismenost. Brojni dokazi pokazuju da dobra osnova, sačinjena od čitanja, pisanja, pričanja i igre rečima, usađuje ljubav prema knjigama od malih nogu i kasnije stvara uspešnog čitaoca.
Ali šta ako deca ne nauče da čitaju, ili kada im čitanje teško ide? Ovaj problem je naširoko rasprostranjen.
Uspešni učitelji
Proučavala sam kako učitelji u uspešnim gradskim školama pomažu slabijim učenicima da tečnije čitaju. Većina njih deci zadaje da više puta pročitaju isti tekst.
Učitelji i istraživači su utvrdili da će deca koja slabije čitaju, uzrasta od drugog razreda osnovne do kraja srednje škole, skoro uvek napredovati na ovaj način.
Decu ova strategija podseća na učenje nove pesme, kao kada čitaju tekst dok pevaju uz spot. Kada deca na ovaj način vežbaju čitanje, slušaju i ponavljaju ono što čuju od iskusnijeg čitaoca dok vizuelno prate slova i fraze u knjizi tokom zajedničkog čitanja.
Upošljavajući čula sluha, vida i dodira, lakše prepoznaju poznate reči, što proizvodi tečnije čitanje. Ova strategija je najučinkovitija kada se primenjuje redovno – idealno po 10-15 minuta dnevno. Pošto postoje milioni dece koja ne čitaju primereno uzrastu, ovo je vrlo važno.
Temeljnije istraživanje
Psiholog Robert Hekelman je šezdesetih godina prvi prepoznao ovaj metod ponavljanja. Susreo se sa adolescentom koji je dosta unapredio svoje čitanje koristeći ovaj sistem. Hekelman je ovaj metod zatim primenio na 24 učenika koji su imali poteškoće sa čitanjem.
Posle samo 7.5 sati vežbanja onoga što je on nazvao neurološki impresivni metod, učenici su prosečno napredovali za dva nivoa.
Ova otkrića su kasnije ponovljena sa većim brojem dece, a 2016. je objavljen i naučni rad. U njemu su istraživači Čejs Jang, Timoti Rasinski i Ketlin Mor nazvali ovaj metod
Read Two Impress.
Ova promena naziva je dovela i do promene u metodu: deca su morala da pročitaju svaku stanicu naglas nakon što bi je čuli od učitelja. Pored toga što će početi bolje da čitaju, deca će na taj način dobiti samopouzdanje i više će čitati.
Jačanje porodica
Ovaj metod, pak, nikada do sada nije zvanično uključivao i porodicu deteta. Isto tako, nijedan rad o ovoj strategiji nije istraživao kakav uticaj imaju knjige koje predstavljaju kulturu i jezik učenika.
Kako bih otkrila da li bi ova strategija mogla da se primeni na celu porodicu, udružila sam se sa istraživačima Džošuom Majklom i Kristinom Akerman. Zajedno smo sproveli desetonedeljno istraživanje u školi u jednom većem gradu.
Postojale su određene prepreke. Na primer, baka jednog zamišljenog i radoznalog deteta se zabrinula zbog sopstvenog manjka samopouzdanja i sposobnosti da čita. Na prvoj obuci nam je rekla: „Ni sama ne čitam mnogo, ne znam kako ću da pomognem svom unuku.“
Ona je, uz još 25 drugaka i njihovih članova porodice, učestvovala na pet obuka.
Na poslednjoj, odrasli učesnici su objašnjavali kako su ovu strategiju prenosili drugima. Njihovo je mišljenje bilo da bi slične prilike trebalo da budu naširoko dostupne. Ovo nas je zauzvrat podstaklo da održimo otvorenu obuku za celu školu i grupu novih učitelja.
Ovog puta, uplašena baka je učestvovala u držanju obuke. Stekla je samopouzdanje i mogla je da ovu strategiju učenja prenosi drugim ljudima.
Takođe smo otkrili da, kada porodice čitaju knjige o svojoj kulturi i jeziku, više uživaju dok čitaju zajedno. Pomoću anketa i interesnih grupa smo saznali da su roditelji i staratelji bili naročito ponosni što imaju ulogu u unapređivanju čitanja svoje dece.
Rezultate šireg pristupa ovoj strategiji ćemo objaviti u naučnom časopisu.
Autor: Stiven Kan
Izvor: theconversation.com
Prevod: Đorđe Radusin