Upoznajte prodavce knjiga koji se bore protiv algoritma

Knjižara Hejvud Hil nalazi se u istoj ulici od 1936. godine. U zgradi u ulici Kurzon 10, na Mejferu, u Londonu, plava pločica ispred radnje veliča najpoznatiju radnicu, Nensi Mitford. Iza teških drvenih vrata, kupac objašnjava da posećuje Veliku Britaniju, a da živi u Australiji i da želi da razgovara sa nekim o pretplati na knjige. Za dobru preporuku nema prepreka čak ni kad je geografska udaljenost u pitanju.



Od čokolade, do kafe i piva, do proizvoda za doterivanje, poklon-setovi su veoma popularni, pa čak i kada se radi o knjigama. Bezbroj kompanija isporučuje knjige na mesečnom nivou, a neke uz to ubace i čajeve, toplu čokoladu ili adaptaciju knjige na DVD-u. Ali ponuda Hejvud Hila je posebna: svaki set je personalizovan u skladu sa čitalačkim ukusom poručioca. Kamila Van de Velde, jedna od pet prodavača u Hejvud Hilu, vodi me niz stepenište, u podrum gde se pakuju knjige. Osoblje radi u više prostorija, u kojima na police slažu naslovi spremni za pakovanje i slanje. Ne žele da otkriju tačan broj, ali na stotine ljudi svakog meseca naručuje knjige, i to je, ako se sve sagleda, potpuno preobrazilo posao.

Pretplate se kreću od 125 funti za šest knjiga u broširanom povezu do 1.150 funti za 40 knjiga, što znači da ovo nije najjeftiniji način kupovine knjiga. Ali to je izrazito ljudska transakcija u svetu koji se sve više automatizuje: ovi ljudi koriste svoje znanje kako bi napravili savršen izbor umesto da biranje naslova prepuste algoritmu. Dok ih gledam kako slažu knjige na police, jednu po jednu, s papirićem na kojem je ispisano ime kupca na svakoj knjizi, razmišljam o knjizi „Spring“ autorke Ali Smit, kada Ričard pita svoju prijateljicu Pedi kako zna „sve o svemu“. „Ja sam vrsta koja izumire“, Pedi odgovara. „Ja sam to što niko tamo valjda više ne smatra relevantnim. Knjige. Znanje. Godine čitanja. Sve to znači da znam stvari.“ Ovi knjižari skladište neverovatne biblioteke u svojim glavama. Gotovo da osećate kako im rade vijuge dok traže idealan naslov za svakog naručioca. Svi oni imaju svoje favorite među kupcima, i priznaju da godinama sa njima razmenjuju pisma.

Mr. B’s, nezavisna knjižara u Batu, nudi sopstvenu uslugu naručivanja pretplate još od 2012. godine. To je poniklo iz ideje koja se zove „spa centar za čitanje“ - razgovor o knjigama u radnji, uz čaj i kolače, gde su sastavljali personalizovane liste naslova. Nik Botomlej, koji je knjižaru otvorio sa suprugom Džulijet 2006. godine, objašnjava da je usluga pretplate bio logičan korak. To je značilo da knjige može da šalje kupcima koji nisu živeli u gradu. „Ceo naš etos zasnovan je na mišljenjima i preporukama. Prodavnica je veoma živahno i bučno mesto.“ A pretplate su produžetak te interakcije. Iako kupcima uvek predlaže slične knjige, kaže da za to treba malo umetnosti. „Ponekad se kockate sa izborom knjige, budete na granici, ali ipak shvatite da će im se svideti određena knjiga. Super je kad se to desi.“ Isplati se na više načina, a ne samo na jedan: sada šalju hiljade knjiga svakog meseca.

U Hejvud Hilu konsultacije o knjigama možete obaviti putem interneta, telefona ili lično, zbog čega sam ja danas ovde. Ja sam redovan čitalac, ali osećam da tapkam u mestu. Čitam ono što ljudi najviše hvale ili neki stari klasik, koji nađem u prodavnici polovnih knjiga. Vrlo retko čitam knjige koje nisu fikcija. Znam šta volim, ali imam utisak da sam lenja, da čitam samo ono što mi je pri ruci, i retko kad doživljavam čitalačka iznenađenja. Šta u Hejvud Hilu mogu da učine za mene?

Elenor Franzen, knjižar sa kojom su me upoznali, sedi nasprm mene i drži svesku u rukama. „Izgledaš kao da ideš na streljanje“, kaže ona, i u pravu je. Nevoljno sam stegla ramena i stisla zube, kao da čekam red kod zubara. Radovala sam se ovome, ali odjednom shvatam da je pitanje jednostavno pitanje poput: „Koja je tvoja omiljena knjiga?“ izuzetno intimno, naročito kada te to pita osoba koju ne poznaješ. „Ne brinite“, kaže, i dodaje: „Čula sam i gore od toga što ćete da mi kažete.“

Svako pitanje je povezano, od ptica do muzike, do priče o duhovima i hobija. Elenor sve vreme vodi beleške. Čitam li trilere? Ne znam, ali kažem joj da sam prošle godine kupila gomilu knjiga  Patriše Hajsmit u radnji sa polovnim knjigama, uglavnom zbog njihovih sjajnih korica, i svidele su mi se. Ona predlaže „Social Creature“ Tare Izabel Barton, „koja je slična Ripliju. Sjajno objašnjava kako je to kada ste mladi, siromašni i sami u gradu, i ne znate da ste u problemu ako vam se kockanje sa karijerom ne isplati.“ Preko priče o romanu Izabel Barton, stigle smo do naučne fantastike, koju takođe retko čitam. Ali volim naučnofantastične TV serije, i ne čitam taj žanr zato što ne znam odakle da počnem, a ne zato što mi se ne čita. Elenor mi kaže da se sada u naučnoj fantastici dešava mnogo uzbudljivih stvari, posebno kada je reč o autorima koji nisu belci. „To me je podsetilo“, kažem. „Prošle godine sam napravila spisak knjiga koje sam pročitala, pokušavajući da čitam jednu knjigu nedeljno. Postalo je vrlo očigledno da su većina autora koje sam čitala belci i to bih volela da promenim.“

Kasnije tog dana, Elenor mi je poslala imejl sa spiskom od šest knjiga koje bi odabrala za mene, ako stvarno to želim. To obično i ne funkcioniše ovako, objašnjava ona. Ona bi obično sve to birala tokom cele godine, a u zavisnosti od toga koju pretplatu odaberem, to mogu biti knjige tvrdih ili mekih korica ili kombinacija i jednih i drugih. Ovaj imejl mi je kao poklon. Spisak mi je otvorio apetit za čitanje knjiga s kojima se inače ne bih susrela. Čitanje se ponovo pretvorilo u zadovoljstvo.
 
Autor: Rebeka Nikolson
Izvor: theguardian.com
Prevod: Lidija Janjić