Simonidu Milojković ne treba posebno predstavljati. Autorka je bestselera „
Grabljivica“, „
Žena“ i „
Ljubav u doba kokaina“, u kojima je obradila društveno važne teme – od narkomanije, preko prava transrodnih osoba, do prostitucije. Pitko, direktno i uverljivo, čitaocima je predstavila likove izgubljenih generacija u ovoj našoj zemlji bez nade i iluzija. Sada se u novom romanu, još jednoj priči inspirisanoj istinitim događajima, pozabavila pitanjem sekte.
„
U zagrljaju princa tame“ je uznemirujući ljubavni triler, roman o rasturenim porodicama, upropašćenim životima, prvim „ljubavima“ upakovan u mračni svet sektaša i satanista. Milojkovićeva, koja je godinama radila kao novinar, vrlo precizno, nepretenciozno i ubedljivo tka priču o „dobroj“ devojčici koja se zaljubljuje u zgodnog, „opasnog“ momka, o prvim danima zaljubljenosti kada želimo da saznamo sve o voljenom biću i prihvatamo bez razmišljanja sve što oni vole, o seksu i ispitivanju granica, o strahovima, nervozama mladih...
Od prve stranice čitaocu je jasno da ovo nije tinejdž ljubić, već teška priča o rasturenim porodicama, o mukama tinejdžera, onlajn zlostavljanju i maltretiranju, o društvu nesposobnom da to vidi i prepozna, a kamoli reši. Zaljubljenost sa početka priče pretvara se u opsesiju kako glavna junakinja sve dublje pada u stisak sekte, a životi više likova počinju da se prepliću. Ništa nije onako kako se čini i niko nije onaj koji se predstavlja. Naša junakinja sve dublje, poput Alise, uleće u mračnu rupu očaja, intriga, nasilja, manipulacije, ucena, droga dok ne trupi na zemlju, svesna u kakvom se užasu zatekla i nemoćna da se iz njega izvuče.
Iako „U zagrljaju princa tame“ nije vesela bajka, a nije ni bajka ako ćemo iskreno, ipak ima donekle (manje ne)srećan kraj. Glavna junakinja se, možda, izvukla, za razliku od mnogih drugih.
Novi roman Simonide Milojković možda nije najlakše štivo za čitanje, ali je interesantan, potresan i uznemirujući i tera da se bolje zagledate u lice svoje dece, suseda, prijatelja. Pročitajte ga, nećete se pokajati.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik