VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
U pripremi: Novi roman Nenada Rackovića
24.04.2023.
U emisiji „Putevi proze“, od ponedeljka 24. do nedelje 30. aprila, možete pratiti delove romana Nenada Rackovića „Aspirin supernova“.
„Aspirin supernova“ je tekst koji titra (kao jara) između distopije, fantazmagorije, halucinacija i, što je u književnom smislu najzanimljivije, proživljenog života. S jedne strane slike koje se, kao na podivljalom ekranu televizora, smenjuju bez veze koju možemo da uspostavimo služeći se poznatom logikom, s druge potpuno neočekivani jezički spojevi koji deluju samo u tom kontekstu koji razgrađuje sve poznate kontekste: „Kada sam se pogledao u ogledalu, osećao sam se kao neko ko liči na sebe, samo što dolazi izdaleka.“ Ili: „Vrata sveta su se zatvorila. Lebdimo u središtu neme, usporene eksplozije; komadići sećanja otpadaju zauvek.“
Čitalac je, zapravo, sve vreme u dilemi da li je reč o svetu posle nuklearne katastrofe, ili je, opet, ovo opis sveta čoveka koji je pod jakim i neprestanim dejstvom opijata. S jedne strane jezičke igre upućuju negativnu utopiju – recimo „logor koncentracije“ jasno upućuje na totalitarne režime, a ono što se u tekstu događa svojevrsno je premeštanje logorske prakse u budućnost. Ili igre s androidima koji podsećaju na ljude, naporedo s igrom prepoznavanja: da li je reč o ljudskom biću ili mašini? S druge strane kao da su se udružili Rable sa svojim hipertrofiranim likovima, Ridli Skot sa svojim vizijama budućnosti, Henri Miler sa svojim erotskim apetitima, Hjubert Selbi sa svojim „Rekvijumom“, i sve to začinjeno nekim posebno odvratnim horor filmom u kojima pacovi proždiru leševe koji se raspadaju. Najzad, niko ne jemči, najmanje pisac, da sve to nije, u stvari, halucinacija junaka koji zna da je, sve vreme, na teškim drogama.
Romani Nenada Rackovića ne čitaju se na plaži i u trenucima razbibrige, već onda kada se suočavamo s egzistencijalnim krizama, upravo stoga što su svi oni, svi ti tekstovi („Peto godišnje doba“, “„Biblija“, „Sluz i žuč“) i pisani da bi se na egzistencijalne krize odgovorilo. Racković je dugo na našoj književnoj sceni i isto toliko dugo on je potpuno samosvojna figura ovoga jezika.
Roman Nenada Rackovića objaviće Laguna iz Beograda.
Čita: Aleksandar Božović
Urednik: Ivan Milenković
Izvor: rts.rs
„Aspirin supernova“ je tekst koji titra (kao jara) između distopije, fantazmagorije, halucinacija i, što je u književnom smislu najzanimljivije, proživljenog života. S jedne strane slike koje se, kao na podivljalom ekranu televizora, smenjuju bez veze koju možemo da uspostavimo služeći se poznatom logikom, s druge potpuno neočekivani jezički spojevi koji deluju samo u tom kontekstu koji razgrađuje sve poznate kontekste: „Kada sam se pogledao u ogledalu, osećao sam se kao neko ko liči na sebe, samo što dolazi izdaleka.“ Ili: „Vrata sveta su se zatvorila. Lebdimo u središtu neme, usporene eksplozije; komadići sećanja otpadaju zauvek.“
Čitalac je, zapravo, sve vreme u dilemi da li je reč o svetu posle nuklearne katastrofe, ili je, opet, ovo opis sveta čoveka koji je pod jakim i neprestanim dejstvom opijata. S jedne strane jezičke igre upućuju negativnu utopiju – recimo „logor koncentracije“ jasno upućuje na totalitarne režime, a ono što se u tekstu događa svojevrsno je premeštanje logorske prakse u budućnost. Ili igre s androidima koji podsećaju na ljude, naporedo s igrom prepoznavanja: da li je reč o ljudskom biću ili mašini? S druge strane kao da su se udružili Rable sa svojim hipertrofiranim likovima, Ridli Skot sa svojim vizijama budućnosti, Henri Miler sa svojim erotskim apetitima, Hjubert Selbi sa svojim „Rekvijumom“, i sve to začinjeno nekim posebno odvratnim horor filmom u kojima pacovi proždiru leševe koji se raspadaju. Najzad, niko ne jemči, najmanje pisac, da sve to nije, u stvari, halucinacija junaka koji zna da je, sve vreme, na teškim drogama.
Romani Nenada Rackovića ne čitaju se na plaži i u trenucima razbibrige, već onda kada se suočavamo s egzistencijalnim krizama, upravo stoga što su svi oni, svi ti tekstovi („Peto godišnje doba“, “„Biblija“, „Sluz i žuč“) i pisani da bi se na egzistencijalne krize odgovorilo. Racković je dugo na našoj književnoj sceni i isto toliko dugo on je potpuno samosvojna figura ovoga jezika.
Roman Nenada Rackovića objaviće Laguna iz Beograda.
Čita: Aleksandar Božović
Urednik: Ivan Milenković
Izvor: rts.rs
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
15.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
Život je lep onima koji se usude na promenu: „Komi ne ume da komunicira 11“ u prodaji od 16. januara
15.01.2025.
Srednjoškolka Šoko Komi ima poteškoće u komunikaciji, što joj prilično otežava da ostvari najvažniji san – da ima mnogo prijatelja. Njen problem sa komunikacijom mnogi u školi doživljavaju kao nadmeno...
više
Dženi Kolgan: Pisanje me zabavlja
15.01.2025.
Pred kakvim se izborom glavna junakinja njenog najnovijeg romana „Letnje nebo“ našla, na kojem udaljenom ostrvu bi volela da živi, koje životinje joj ulepšavaju život i kakvi su joj planovi za objavlj...
više
Branislav Janković: Čitalac ne smije da ostane ravnodušan
15.01.2025.
Nakon impresivnog niza naslova koji su ga osvjedočili kao vrsnog romanopisca, a među kojima su izdanja: „Suze Svetog Nikole“, „Zidanje ambisa“, „Gvozdeni oblaci“, „Peta žica“, „Vetrovi zla“, Branislav...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.