U domu Ernesta Hemingveja koji je inspirisao mnoga njegova dela

Duže od jedne decenije je Ernest Hemingvej živeo u Ki Vestu. Tu su nastala neka od njegovih najvažnijih dela, a danas je ovo imanje turistička atrakcija na kojoj posetioci mogu da na jedinstven način zavire u život legendarnog pisca.



Hemingvej se preselio na Floridu nakon razvoda

Rođen je 1899. godine u Ouk Parku u Ilinoisu. U detinjstvu je često odlazio u udaljene šume Mičigena zbog čega je postao fasciniran prirodom i celog života žudeo je za avanturama, a posebna strast bili su mu lov i ribolov. Od malih nogu je bio zainteresovan za pisanje, a karijeru je počeo kao novinar. Loš vid ga je sprečio da bude regrutovan tokom Prvog svetskog rata, ali je Hemingvej volontirao za Crveni krst i vozio je ambulantna kola. Sa 18 godina je teško ranjen u Italiji od čega se dugo oporavljao.

U jesen 1921. oženio je Hedli Ričardson koja je bila osam godina starija i par se, po savetu prijatelja, preselio u Pariz gde su se pridružili grupi američkih autora koja se nakon Velikog rata naselila u glavnom gradu Francuske. Među njima su bili F. Skot Ficdžerald, Gertruda Stajn, Ezra Paund i T. S. Eliot. Porodicu je izdržavao radeći kao novinar i putujući po Evropi dok je istovremeno pisao svoj prvi roman „Sunce se ponovo rađa“ u kom je odmah prikazao poseban i oštar stil.

Afera sa koleginicom Paulin Fajfer dovela je do razvoda sa Ričardsonovom 1927. godine. Veoma brzo se oženio Fajferovom i odlučili su da se presele u Ameriku nakon što je ona zatrudnela. Pisac i prijatelj Džon Dos Pasos preporučio im je Ki Vest na jugu Floride, a čim su stigli, Hemingvej je bio očaran predelom. Mesto je bilo udaljeno svega oko 250 km od Kube, sa prijatnom klimom i opuštenom atmosferom koja je bila kao skrojena za Ernesta.

Život u Ki Vestu inspirisao je neka od njegovih najpoznatijih dela

Par je živeo u Ki Vestu, a leta provodio u Vajomingu dok se nisu konačno nastanili 1931. godine kada je Fajferova pronašla kuću na aukciji, a njen ujak im je kupio kao poklon za venčanje za 8 hiljada dolara (današnjih oko 134 hiljade).

Kuću je 1851. sagradio lokalni vlasnik kompanije koja je spašavala brodove. Nalazila se na najvećem privatnom posedu u gradu i zahvaljujući izdignutosti zemljišta i jakoj konstrukciji, mogla je da izdrži i najgore oluje. Hemingvejevi su obnovili posed, napunili kuću starinskim evropskim nameštajem koji je Ernest voleo (i kupovao tokom svojih čestih putovanja po Španiji i drugim zemljama), a u pomoćnoj kućici napravili su studio za pisanje.

Tokom godina koje je proveo u Ki Vestu, Hemingvej se srodio sa gradom i doprineo njegovoj popularnosti. Svoje najbliže prijatelje iz lova i kafane učinio je besmrtnim kroz svoje pisanje, a posebno u romanu „Imati i nemati“ iz 1937. godine koji je smešten u Ki Vest i inspirisan lokalnom grupom švercera. Njegova pijanstva su rezultirala raznim situacijama, a jednom je iz bara Slopi Džo sa sobom kući doneo pisoar koji se i danas nalazi u zadnjem dvorištu kuće i predstavlja fontanu. Takođe, Hemingvej je na imanju napravio i bokserski ring gde su se okupljali momci da sparinguju.

Tokom tridesetih godina je nastavio da putuje kako zbog posla, tako i iz zadovoljstva. Tokom dvomesečnog safarija u Africi 1933. godine se opasno razboleo, ali se vratio sa gomilom životinjskih trofeja koji se i sada nalaze u kući, kao i inspiracijom za čuvenu priču „Snegovi Kilimandžara“. Kada je tokom 1937. godine otišao da izveštava o Španskom građanskom ratu, Fajferova je odlučila da ga iznenadi i napravi bazen, prvi u Ki Vestu. Međutim, pisac nije bio zadovoljan, posebno zbog cene (preko 340 hiljada današnjih dolara), i u nedovršeni bazen je ubacio kovanicu – gest kojim pokazuje da mu je Fajferova uzela i poslednji cent. Navikla na njegove ispade, supruga je mirno nastavila sa radom na bazenu i tražila da se kovanica ugradi u beton čime je zauvek ovekovečila ovaj Hemingvejov ispad.



Mačak sa šest prstiju bio je lokalna zvezda

Tople vode oko Ki Vesta su prijale Hemingveju i uskoro je postao opsednut pecanjem u dubokom moru. Kupio je brod i plovio okolnim vodama sa svojim prijateljima koji su uskoro nazvani Mafija Ki Vesta.

Prema legendi, drugari mornari i kapetan su poklonili Ernestu mačka koji je imao šest prstiju i nazvali su ga Grudva. Polidaktilne mačke (rođene sa više prstiju) su bile popularne među mornarima jer su lovile pacove i navodno donosile sreću. Za razliku od bazena, ovaj poklon je obradovao pisca. Poput svog vlasnika, Grudva je uživao u životu i seksualnim slobodama pa je ubrzo proizveo prvu u nizu generacija mačaka sa šest i sedam prstiju koje su pohodile Hemingvejovo imanje – preko 50 ih ima i danas koje žive u Ki Vestu.

Idilu Ki Vesta Hemingvej je preselio na Kubu

Do 1939. godine, njegov drugi brak se privodio kraju. Nekoliko godina ranije, Hemingvej je upoznao novinarku Martu Gelhorn dok je bila na odmoru u Ki Vestu. Upustili su se u aferu dok su izveštavali o građanskom ratu u Španiji i nakon toga je Hemingvej ostavio Fajferovu i sinove da bi se preselio na Kubu gde je sa novom ženom živeo na velikom imanju u Havani. Fajferova je nastavila da živi u Ki Vestu do svoje smrti 1951. godine, a kuću su sinovi prodali nakon piščeve smrti. U novom okruženju na Kubi, Hemingvej je pronašao inspiraciju za dela poput „Za kim zvona zvone“ i „Starac i more“, a zatim i dobio Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.

I novi brak je propao nakon pet godina, pre svega zbog toga što su se oboje upuštali u avanture, a Ernest nije mogao da podnese uspeh koji je njegova supruga ostvarivala u karijeri. Hemingvej je i dalje odlazio na Kubu, pre svega zimi, a ta kuća postala je pravo utočište za sve njegove obožavaoce, prijatelje i holivudske zvezde. Kubu su zauvek napustili 1960. godine nakon pada Fidela Kastra.

Poslednje godine proveo je sa četvrtom suprugom Meri u Ajdahu. Loše zdravlje i sve izraženija depresija koja se generacijama javljala u njegovoj porodici, doveli su do samoubistva čuvenog autora 2. jula 1961. Umro je u 61. godini.

Meri je uspela da se vrati na Kubu i povrati nešto od Hemingvejovih stvari, ali je sama kuća propadala. Delimično je restauirana i otvorena za javnost 2007. godine i danas, uz dom u Ki Vestu, služi kao podsetnik na piščev dramatični život.

Izvor: biography.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Pixabay