Među naslovima koji od 1. jula više ne mogu da se nađu u javnim, niti u školskim bibiotekama i učionicama, u svakom od 41 okruga ove države su i dela slavne
Margaret Atvud (šest puta je bila u najužem izboru za nagradu „Buker“),
Džudi Blum, Rupi Kaur, Elen Hopkins, Elane K. Arnolds, Krejga Tompsona, i kod nas sve popularnije
Sare Dž. Mas.
Njihove knjige dospele su na listu zabranjenih zahvaljujući nedavnoj zakonskoj promeni, prema kojoj, ukoliko minimum tri okruga Jute, odnosno dva prosvetna okruga, ili pet izabranih škola, stave neki naslov van zakona (izbace ga iz biblioteka) onda to važi za celu državu. Knjige koje su se prve našle na udaru novog paragrafa su izbačene iz biblioteka jer sadrže „pornografski ili incidentni sadržaj“. Ovaj „zabranjeni materijal“, kako može da se pročita u svetskim medijima, mora da bude i „legalno uklonjen“, odnosno „ne može se prodavati i distribuirati“.
Kada je u pitanju Atvudova, koja je svetsku slavu stekla „
Sluškinjinom pričom“, pod cenzuru je potpala njena knjiga „
Antilopa i kosac“, objavljena u njenoj rodnoj Kanadi 2003, a kod nas godinu dana kasnije. Kako je i sama opisala, reč je o romanu u kome se prepliću fantastika i avantura. Osim dela ove slavne Kanađanke, naša publika poznaje i opus Sare Dž. Mas, čiji je serijal fantastike
Stakleni presto, u sedam knjiga, objavila na srpskom Laguna, u prevodu Ivana Jovanovića.
„Za mene ova zabrana nije neko posebno iznenađenje, jer se to s vremena na vreme ponavlja“, kaže za Novosti Jovanović. „Sara Dž. Mas je jedna od najpopularnijih književnica današnjice, čiji se tiraži neprestano uvećavaju i bliže se brojci od 100 miliona prodatih primeraka. Zabrana dolazi iz najkonzervativnije američke sredine, države u kojoj je najveći deo stanovništva mormonske veroispovesti. U tom okruženju problematičan je i sam žanr fantastike, kao i scene muško- ženskih odnosa.“
Pored
Staklenog prestola, u Srbiji se još mogu naći i njeni serijali
Kuća zemlje i krvi,
Dvor trnja i ruža i
Dvor magle i srdžbe, koje je objavila izdavačka kuća Urban Reads. Ova dela nije preveo Jovanović, ali jeste još jednu knjigu sa zabranjene liste, roman „
Zauvek“ američke spisateljice Džudi Blum, poznate po bestselerima za decu i mlade.
„U ovoj knjizi reč je o ljubavi između tinejdžera, ali bez ijedne lascivne ili provokativne scene“, ocenjuje Jovanović.
Na ovo zakonsko rešenje iz Jute reagovala je direktorka programa „Sloboda za čitanje“, američkog PEN-a Kejsi Mien, koja je između ostalog rekla:
„Ovo je mračan dan za slobodu čitanja u Juti. Lista zabranjenih knjiga nametnuće režim cenzure u svim javnim školama, a u mnogim slučajevima biće i u suprotnosti sa potrebama lokalnih sredina. Dozvoliti da grupica okruga donosi odluke za celu državu je antidemokratski.“
Knjige Džudi Blum, ali i Margaret Artvud, prevodila je i
Aleksandra Čabraja, koja u izjavi za Novosti kaže:
„Iako među zabranjenim delima nema onih koje sam ja prevodila, poznajući dobro opuse obe književnice, verujem da je s obzirom na kvalitet celokupnog sadržaja opusa ovih autorki, zabrana određena na osnovu nekih delova istrgnutih iz šireg konteksta i veoma jednostrano protumačenih. Najverovatnije sasvim drugačije nego što su Margaret Artvud i Džudi Blum zamislile.“
Autori: M. Kralj / D. Bogutović
Izvor: Novosti