„Tri Rajke“ otkrivaju: Paulo Koeljo u Srbiji čitaniji nego u Brazilu

Ivana Veselinović, Dunja Lozuk i Nevena Milojević imaju neobično zanimanje: one su profesionalni čitači – biraju, prve čitaju, a zatim i predlažu strane bestselere i druge publikacije koje će se pojaviti na policama naših knjižara.

Ivana Veselinović, Nevena Milojević i Dunja Lozuk dobile su neobičan zajednički nadimak. Zovu ih „Tri Rajke“. I njihovo zanimanje je neobično. One su profesionalni čitači.

U izdavačkoj kući Laguna one rade u Foreign Rights sektoru, odnosno odeljenju zaduženom za strane izdavače, pa njih tri imaju zadatak da prve otkriju, biraju, čitaju i naravno predlažu knjige koje će se naći u našim knjižarama i bibliotekama. Nadimak „Rajke“ duguju sektoru u kom rade, kad se njegov naziv izgovara na srpskom: zvuči „domaće“ i lako se pamti, a i zabavnije je.

Po obrazovanju filolozi

Kako izgleda biti profesionalni čitalac i šta ih je „kandidovalo“ za ovo zanimanje, bilo je naše prvo pitanje.

„Budući da za posao kojim se mi bavimo u okviru Foreign Rights sektora nema formalnog obrazovanja, uglavnom je nepoznanica šta sve podrazumeva pozicija profesionalnog čitača. Čitanje rukopisa u originalu je bez ikakve sumnje najbolji deo ovog posla, ali i činjenica da se nalazite na insajderskoj poziciji u izdavaštvu koje zna da bude uzbudljiva i nepredvidiva industrija“, pokušava da objasni Ivana.

Mnogo bolje razumemo kada priča o divnom osećaju koji ima kada u strogoj tajnosti dobije rukopis, zaključan šifrom i kada zna da je među šačicom srećnika koji će pročitati knjigu pre nego što ona dobije svoju finalnu verziju.

„Kao dugogodišnji knjižar dobila sam priliku da postanem deo ovog tima. Upravo mi je taj kontinuitet u neposrednom kontaktu s knjigama omogućio da sada budem s druge strane, gde zapravo sve počinje“, kaže Ivana.

Dunja je prethodno imala knjižarsko iskustvo, a ovom timu Nevena se pridružila iz druge izdavačke kuće.

Sve tri su filolozi – Nevena srbista, Dunja anglista, a Ivana hispanista.

„U decembru smo proslavile petogodišnjicu rada u ovom sastavu. Sve tri nas odlikuje svestranost, entuzijazam, agilnost, dobra komunikacija, kako međusobna tako i sa saradnicima. Pored čitanja, svaka od nas je zadužena za različite aspekte posla koji podrazumevaju kontakt sa stranim saradnicima, za administraciju i logistiku“, pojašnjava još Ivana.

Imaju najrazličitije sfere interesovanja. Načelno nema neke stroge podele: sve tri čitaju različite književne žanrove. Objašnjavaju da se upravo na taj način razvijaju kritičnost i objektivnost neophodne za ovaj posao. Ipak, svaka ima svoje favorite i kada su u mogućnosti da biraju, Neveni prepuštaju autore s Dalekog istoka, Dunji psihološke trilere, horore i izraelske pisce, a Ivana je zadužena za naslove iz domena afroameričke i hispanske kulture.

Na pitanje kako konkretno izgleda ovaj posao – da li one biraju naslove koje će predložiti za objavu, da li ih čitaju u originalu i da li zaista pročitaju svaku knjigu od prve do poslednje strane – odgovaraju:

„Postoje uigrani mehanizmi kojima vesti o novim naslovima stižu do izdavača. Najčešće ih šalju agenti ili skaut. Tako ujedno i saznajemo s kim se pregovara o autorskim pravima za određenu knjigu. Redovno razmatramo predloge čitalaca, knjižara, naših prevodilaca i urednika, kao i pregršt naslova do kojih same dolazimo prateći aktuelnosti, društvene mreže i dešavanja u ostalim kulturnim sferama. Rukopise čitamo u originalu u celosti, na engleskom ili španskom.“

Naravno da sledi i pitanje koliko vremena im je potrebno da pročitaju jednu knjigu.

„Dešava se da u sezoni internacionalnih sajmova knjiga koje posećujemo – prolećni u Bolonji i Londonu, jesenji u Frankfurtu – čitamo i po knjigu dnevno jer obim posla to zahteva. To je, kao i u sportu, stvar treninga“, kaže Ivana.

Čak i kada već posle uvodnih strana prepoznaju da neka knjiga neće slavno proći na našem tržištu, Dunja Lozuk objašnjava da se svaka knjiga čita do kraja, bez izuzetka.

„Međutim, kada je u pitanju komercijalna žanrovska književnost, već nakon 20 odsto pročitanog teksta možemo da procenimo da li je prikladna za naše tržište. Takođe, imamo talenat da pogodimo i rasplet pre završenog čitanja, ali to je nešto što dolazi s godinama iskustva i hiljadama pročitanih rukopisa. Ako i odlučimo da neku knjigu odbacimo, često se desi da se čitalačka klima promeni i da je ponovo razmotrimo ako okolnosti dozvole, zato vodimo urednu evidenciju o pročitanim knjigama“, otkriva Dunja.

Od nje saznajemo i da je naše tržište često vrlo nepredvidivo:

„Zato je naš posao do neke mere i lutrija, ali se trudimo da prvo uzmemo u obzir prethodne trendove. Kruže priče da se kod nas više čitaju domaći autori, međutim, naše top-liste ipak stvaraju drugačiju sliku. Ljudi podjednako vole i prevodnu književnost kada im ponudite dovoljno široku lepezu naslova i žanrova. Osluškujemo potrebe čitalaca, ali neretko se desi i da uvedemo neki novi trend i preusmerimo čitalačke navike ljudi ka novim žanrovima i podžanrovima i time potvrdimo da svaka knjiga nađe svoju publiku ako je dovoljno kvalitetno napisana“, zaključuje Dunja Lozuk.

Ipak, događa se da nešto što je hit u svetu, kod nas ima manju čitanost i obrnuto: da neka knjiga premaši sva očekivanja po čitanosti.

„To je pitanje koje oduvek proganja naš sektor. Iako to nije jedini kriterijum za odabir novih naslova, redovno pratimo svetske bestseler liste i komentare čitalaca na internetu. Postoji određeni broj naslova koji su i dan-danas u samom vrhu svetskih top-lista, a kod nas su potpuno prošli ispod radara. Savršen primer bio bi roman ‘Na sve strane mali požari’ Selest Ing koji je i dalje neverovatno popularan u svetu, ali kod nas nažalost ni približno. Toni Parsons jeste jedan od omiljenih pisaca u Srbiji, Fredrik Bakman takođe, ali nisu u Srbiji čitaniji nego u ostalim zemljama, taj utisak se stvorio jer su srpski čitaoci među najvatrenijim i najvernijim fanovima na svetu“, nabraja Dunja.

Ali prava poslastica je podatak da je pisac Paulo Koeljo popularniji u Srbiji nego u domovini, u Brazilu, kako su naše sagovornice saznale jednom prilikom na sajmu u Londonu od njegovih agenata.

Koliko vam izbor diktiraju top-liste svetskih bestselera? Koliko vam se čitaoci obraćaju i predlažu neku knjigu za objavu, prevod?

Nevena Milojević objašnjava da top-liste svetskih bestselera ne diktiraju odabir knjiga naših „čitačica“, ali ih one uvek prate i čitaju sve što se pojavi na Amazonovoj listi kao i na listama Njujork tajmsa, Sandej tajmsa i Bukselera i mnogih drugih. Takođe, one pripremaju izveštaje nedeljnih bestselera, koji su se pojavili, a dobijaju i izveštajte od skauta.

„Englesko govorno područje nam je u centru pažnje, ali pratimo i nemačke, španske, francuske, italijanske i skandinavske liste najčitanijih knjiga, kao i one u regionu. Naučile smo dosad da ako je nešto bestseler u Engleskoj ili Americi, ne mora da znači da će završiti i na našoj top-listi, te je popularnost na nekoj listi samo početna preporuka da bismo nešto razmotrile, ne i dovoljan razlog da donesemo odluku. Srbija je zasebno i drugačije izdavačko tržište, te posle popularnosti u svetu postoje i mnogi drugi preduslovi koje knjiga treba da ispuni da bi bila prevedena“, kaže Nevena.

Sugestije čitalaca

Čitaoci im se uvek javljaju, što na imejl redakcije, što preko društvenih mreža i naše sagovornice uzimaju u obzir i njihove sugestije. Obično se događa da su predloženu knjigu već razmatrale.

„Srpski čitaoci i te kako vole strane knjige. Uvek pratimo u kakvoj su korelaciji srpski autori sa stranim na top-listi naše izdavačke kuće koja je napravila ime na prevođenju svetskih autora koji nisu bili dovoljno prisutni u Srbiji. Zato čitamo i volimo i autore iz Danske, Češke, Nemačke, Rusije, Turske i Japana, ali nešto manje nego one iz Amerike, Francuske, Italije, bar dok se ne probiju na englesko govorno područje. Tada se brzo za njih čuje i kod nas“, zaključuje Nevena.

Autor: Olivera Popović
Izvor: Politika