Tri izuzetne sestre u središtu kineske politike 20. veka

Za života, a i kasnije, sestre Sung iz Šangaja bile su kao likovi iz kineske bajke. Bilo ih je tri: „Prva je volela novac, druga moć, a treća svoju zemlju“.

Rođene su u porodici imućnih metodističkih konvertita i skoro 100 godina je u svakom trenutku neka od njih bila u središtu ili u blizini centra moći u Kini. Srednja sestra, Čing Ling, udala se za Suna Jatsena, Oca Kine, da bi nakon njegove smrti prešla na stranu male grupe bandita koju je predvodio Mao Cedung, a koja je postala nukleus Kineske komunističke partije. Do dana današnjeg, Čing Ling uživa gotovo mitski status u Narodnoj Republici Kini.

Najmlađa sestra, Mei Ling, udala se za Sunovog naslednika, generala Čanga Kajšeka, vrhovnog komandanta pobedničke Nacionalističke armije, koji je vladao Kinom tokom dve najvažnije decenije 20. veka. Među njegovim najbližim savetnicima bila je najstarija sestra njegove žene, Ei Ling, koja je zbog svoje neverovatne finansijske veštine postala jedna od najbogatijih žena na svetu. Ei Ling je bila ta koja je finansirala Nacionalističku vladu svoga zeta, a isto tako je štitila i finansirala svoje dve slavnije sestre veći deo njihovog života.

Već na samom početku, neverovatna snaga volje i neustrašiva samostalnost naterali su Ei Ling da u petoj godini života napusti dom i ode u jedan misionarski internat u Šangaju. Obrazovanje je stekla u SAD (prva Kineskinja koja je to uspela), na Metodističkom koledžu u Džordžiji, gde su za njom došle i dve mlađe sestre. Desetak godina kasnije, tri sestre se vraćaju kući sa navikama, predubeđenjima i stavovima američkih studentkinja. Ei Ling se udala za biznismena, H. H. Kunga, čija se poslovna veština ispostavila daleko manje impresivnom od njene.

Godine 1914, Čing Ling je, na zaprepašćenje svojih roditelja, pobegla od kuće čim je napunila 21 godinu da bi se udala za Suna Jatsena. Njen heroj je bio više nego duplo stariji od nje, iza sebe je imao tri braka, imao je decu, i pretilo mu je proterivanje u Japan nakon niza neuspešnih pokušaja da nasilno svrgne predsednika nove republike. Arogantni, osioni i diktaturi sklon Sun zahtevao je od svojih sledbenika bespogovornu poslušnost i nedvosmislenu podršku.

Čing Ling, koja je ranije radila kao njegova sekretarica u Šangaju, idealizovala ga je kao državnog spasitelja. Pružala mu je podršku sve dok nije pobegao na topovnjači nakon poslednjeg neuspešnog puča 1922, kada je iza sebe ostavio svoju trudnu ženu kao mamac za odvlačenje pažnje progonitelja. Jedva je preživela, ali je pretrpela pobačaj zbog kojeg, na njenu ogromnu nesreću, više nije mogla da zatrudni. Iako je Sunova bezočna egocentričnost dovela do okončanja braka u svakom smislu, osim političkom i u očima javnosti, njegova žena je posle svih tih muka stekla reputaciju legende, čime je sve više postajala njegov partner i njemu ravna.

Kada je Sun prerano preminuo od raka jetre 1925, sahranjen je na istoj planini kao poslednji car iz dinastije Ming, u triput većem mauzoleju. Čang Kajšek je nakon sahrane izgledao kao tigar, po rečima Perl Bak, koja ga je videla kako stoji sam na planini:

„Visoko, iskošeno čelo, uši izvijene kao plamen, usta široka kao da su uvek spremna za osmeh, a ipak stroga. Ali njegove oči su najviše plenile... krupne, potpuno crne i krajnje neustrašive“.

Čang je bio nepokolebljiv u težnji da nasledi svog pašenoga tako što je sistematski eksploatisao porodične veze, dok je Suna uzdigao do polubožanskog statusa kao oca i predvodnika nacije. H. H. Kunga je postavio za nominalnog premijera, dok je svog šuraka, T. V. Sunga, postavio za ministra finansija; ali zapravo je najstarija sestra Sung, Ei Ling, bila ta koja je kontrolisala državne finansije i davala mu finansijsku pomoć kada je to bilo potrebno. Na ohrabrivanje Ei Ling, Čang je ubrzo oženio njenu najmlađu sestru. Kao fizički privlačna i pametna, Sung Mei Ling je bila zvezda u kosmopolitskom Šangaju 1920-ih, kada ju je prvi put sreo. „Paž frizura, suknje sa šlicem i džez zabave po celu noć“, zabečežila je Bak videvši kako sestre Sung uživaju u „kulturi razuzdanog konzumerizma i seksualnog preterivanja, uz potporu nasilja i korupcije“.

Mei Ling je upravljala porodičnom rezidencijom sa pet služavki, sedmoricom sluga i jednom limuzinom za odlaske u kupovinu. Tek pristigao sa bojišta na severu, generalisimus Čang Kajšek prepoznao je u njoj glamur i prestiž koji su nedostajali njegovoj političkoj karijeri. „Imam položaj“, rekao je svojoj tadašnjoj ženi (koja je odmah poslata u Ameriku uz pozamašnu otpremninu), „ali mi nedostaje prestiž“. Mei Ling je oženio decembra 1927, uz najveću svadbu ikada viđenu u Šangaju, na kojoj je 1000 gostiju klečalo i tri puta se poklonilo – što će od tada postati običaj na svim venčanjima u Kini – portretu dr Suna.

Od tada, Mei Ling redovno prati svog supruga u kampanji objedinjavanja države i borbi protiv suparničkih lokalnih vojskovođa (među kojima je još uvek relativno beznačajni Mao Cedung) koji haraju zemljom kao srednjovekovni baroni razbojnici. Jednom prilikom je jedna jedinica Crvene armije poslala Čangu odrubljenu glavu svog komandanta kao dokaz predaje. Drugom prilikom, neočekivano ga je posetila žena u zarobljeništvu: „Ušetala si u tigrovo gnezdo“, rekao joj je muž kroz suze.

Kada su Japanci izvršili invaziju na Kinu 1937, sve frakcije su se ujedinile sa Nacionalistima u ratu koji će se ispostaviti kao dug i spor rat iscrpljivanja. Šangaj je pao pred osvajačima, a za njime i Peking i stara prestonica kineskog carstva, Nanking. Oružje, oprema, zalihe i sanduci sa vladinim dokumentima su prenošeni pešice na stotine milja u planine. Procenjuje se da je 95 miliona kineskih civila pobeglo pred japanskim okupacionim snagama.

Madam Čang je ostajala odlučna i postojana dok se Čang povlačio i pomerao prestonicu sve dalje uz reku Jangce u planinama. Nakon što su Saveznici objavili rat Japanu 1942, kada je Čang postao vrhovni komandant na kineskom frontu, njegova žena je impresionirala svakoga ko ju je sreo: „Strašno hrabra žena“, rekao je jedan američki avijatičar, „rizikuje kao da je i sama vojnik“.

Ali njen ratoborni duh nije dugo potrajao. „Prva dama se nije plašila smrti, ali nije mogla da podnese neudobnost“, kako Jung Čang lepo opisuje. Mei Ling je ubrzo preusmerila pažnju na prikupljanje sredstava po Americi, gde je u Njujorku postala prva kineska nacionalistkinja – i tek druga žena – koja je imala obraćanje u oba doma Kongresa. Pošto su komunisti preuzeli Kinu, kada je Čang našao utočište na ostrvu Tajvan, njegova žena se trajno nastanila u Njujorku, gde je održavala svoj luksuzan način života o trošku Ei Ling, koja se već ranije dobro snašla na Menhetnu. „Svi su oni lopovi, svi do jednoga“, rekao je predsednik Truman o porodicama Sung i Kung.

Čing Ling je ostala u Kini, gde je zahvaljujući svom tečnom engleskom jeziku u radikalnoj otmenosti Sunove udovice bila od koristi Mao Cedungu. Kao aktivnu partijsku aktivistkinju do poslednjeg dana, u osamdesetoj godini života su je i dalje gurali u kolicima da bi, kao „najrevolucionarnija žena na svetu“, bila pored predsedavajućeg na ceremonijalnim dešavanjima na Trgu Tjenanmen.

Mei Ling je nadživela obe sestre i umrla bez dece u 105. godini života, 2003. godine. Jedini živi naslednik dinastije Sung je Gregori Kung, potomak Ei Linginog sina Luisa, teksaškog naftaša koji je sebi nadomak Hjustona izgradio ranč u kineskom stilu, sa mitraljezima uzidanim u temelj i atomskim skloništem ispod bazena.

„Velika sestra, Mala sestra, Crvena sestra“ je monumentalno delo, dostojno romana „Mao“ autorke Jung Čang, ali i velikih, obimnih, heterogenih kineskih narodnih epova usmene književnosti, kao što su „The Water Margin“ i „The Three Kingdoms“. Njene tri bajkovite heroine, na klackalici između istoka i zapada, živele su u tri veka, na dva kontinenta i za vreme revolucije, sa posledicama čiji se eho danas, možda, oseća više nego ikada u životima svih nas.


Autor: Hilari Sperling
Izvor: spectator.co.uk
Prevod: Borivoje Dožudić