Hiljade ovovremenih članova užičke Narodne biblioteke možda i ne zna da je to čitalište (osnovano na Preobraženje 1856) počelo sa 200 knjiga, a da ih sada ima 256.000. Kao i da su najstarije ovde sačuvane „Opšta istorija sveta za decu“ Johana Matije Šreka iz 1784. i deset godina mlađa „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića.
Od stare štampe tu je prvi užički list Zlatibor koji je izlazio od 1885. do 1893. godine. „U biblioteci se čuva 248 brojeva, a originali se nalaze u Sveučilišnoj biblioteci u Zagrebu“, navode o Zlatiboru u toj ustanovi. Iz predratne periodike čuvaju 33 naslova, u ovo doba redovno (pored časopisa) lokalni list Vesti i naravno svaki broj Politike.
Posebnu vrednost i užičke biblioteke čine legati. Po obilju materijala, unikata, rukopisa značajan su izvor za istraživanja. „Svaki poklon učinjen biblioteci predstavlja još jedan kamenčić u mozaiku znanja, a legati kao celine pravi biser“, ističu u ovoj biblioteci koja ima pet legata. Zapravo poklon-zbirke, s tretmanom legata iz poštovanja prema darodavcima. Te knjige su smeštene u posebnu prostoriju sa malom studijskom čitaonicom.
Najobimnija, posebno vredna i najmlađa ovde je poklon-biblioteka najznačajnijeg biografa srpske književnosti Radovana Popovića, dugogodišnjeg novinara i urednika u Politici. On je 2019. darovao čitalištu svog zavičaja fond od preko 5.000 knjiga, u kome je naročito zanimljiva poklon-zbirka od 1.712 knjige sa posvetama poznatih autora: književnika, slikara, arhitekata. „Ovaj legat po svom obimu i značaju jedinstven je u srpskim bibliotekama. Ime Radovana Popovića, čoveka izuzetne duhovnosti i moralne vrline, u analima užičke biblioteke biće ispisano velikim slovima“, zabeleženo je na sajtu te ustanove.
Radovan je, podsećamo, prilikom darovanja 2019. ovde istakao da je ova poklon-zbirka knjiga s posvetama njegov „orman uspomena“ na pisce koje je u raznim prilikama sretao, a s nekima se i družio.
„A da imam više para, bio bih i veći darodavac, kome zatreba, ja bih poklanjao. Gledam i slušam danas ove bogate ljude, niko da bude kao Mita, Igumanov ili Trebinjac. Da ostavi narodu, da kaže: ’E ja imam, meni je dovoljno’“, reče tada Popović u Užicu.
Užička biblioteka čuva i legat Miloša B. Jankovića (1885–1984), učitelja i pedagoškog pisca, osnivača i urednika pedagoške biblioteke „Budućnost“ (izlazila od 1908. do 1941), kasnije i Pedagoškog društva. Ta knjižna zbirka ima 1.428 bibliografskih jedinica, u njoj je i „Glasnik srpskog učenog društva“ od 1873. do 1887.
Poklon-biblioteka Mitra P. Mitrovića (1907–1970), učitelja i profesora koji je između dva rata učiteljevao po Makedoniji, ima 1.105 jedinica uglavnom pedagoško-psihološke literature. U tom fondu su listovi Vardarče (1933. izlazio u Skoplju) i Venac (1923–1929) urednika i vlasnika Jeremije Živanovića, te retka knjiga „Osnovi fiziologije“ Ivana Đajića štampana 1923. u Državnoj štampariji.
Ime Dragutina M. Prljevića (1903–1990), profesora istorije, ovde se pamti po zaslugama za osnivanje užičkog muzeja i posleratnu obnovu rada Gradske knjižnice. Pisao je školske udžbenike i priručnike, prevodio s francuskog. Prljevićeva poklon-zbirka sadrži 708 bibliografskih jedinica, biblioteka je objavila i njegova sećanja.
Živan L. Ćirić (1912–1992), učitelj i profesor, uređivao je list Mlada trezvenost (1931). Knjiga „Staro Užice u zapisima“, uz ostale koje je objavio, jedna je od posebno vrednih za proučavanje i razumevanje duge istorije ove varoši. Ćirićev legat ima 558 bibliografskih jedinica, pretežno beletristike.
Autor: Branko Pejović
Izvor: Politikin kulturni dodatak