O zaboravljenim mitovima i legendama s naših prostora za sada postoji samo jedna knjiga, koju je napisao Milisav Popović.Gotovo da nema osobe koja ne zna ko su Hobiti i Vilovnjaci. Za Gandalfa ste sigurno čuli.
Za drekavce – možda negde u detinjstvu dok su vas plašili pre odlaska na spavanje, a za Svaroga i vlašku magiju u nekom kasnijem, odraslom razgovoru. Za kletnike, Lunu, Zagrivuka, Morenu, minđušare... –– teško. A oni su deo mitskog sveta s prostora Balkana, koje je od zaborava i usmenog predanja otkinuo za sada Milisav Popović.
To što ga nazivaju „balkanskim Tolkinom” ne želi da komentariše, a na pitanje da li mu smetaju polemike oko toga da li njegova knjiga „Zaboravljena gora” (koju je objavila „Laguna”) spada u srpsku ili crnogorsku književnost odgovara da mu smetaju„ polemike na temu jedne kolevke i namere da se ista krv zamuti zlim biberom”.
Tridesetak likova „Zaboravljene gore” inspirisani su mitologijom sa prostora Crne Gore, Srbije i Hercegovine o kojoj postoje tek tragovi u retkim knjigama, bajalicama, stihovima... Popović kaže da je neverovatno kako smo poslednjih 50 godina udisali mitove i legende drugih, uglavnom dalekih naroda – što je u edukativnom, umetničkom i svakom drugom smislu potrebno, za pohvalu i širokogrudo – ali da smo istovremeno svoje izvore magija i mitova zanemarivali, što je porazno po kulturni identitet celokupnog balkanskog bića.
– „Zaboravljena gora” je pokušaj da se fragmenti drevnih sećanja uvežu u štivo čija bi fantazijska sadržina svedočila koliko smo nekoć bili kadri da maštamo na osoben, neponovljiv način – drugačije no što su izmaštani svi mitovi ovoga sveta. Boli kada shvatite koliko je toga nestalo iz našeg kolektivnog uma, a ja sam imao tu sreću da odrastem u porodici u kojoj se negovalo usmeno narodno predanje– veli Popović.
Likovi iz „Gore”, koja je već ovenčana međunarodnim priznanjem „Orfejeva lira”, a bila je i u užem izboru za nagradu „Miroslavljevo jevanđelje”, ušli su i u škole u Srbiji i Crnoj Gori i nedavno su privukli i pažnju uredništva „Nacionalne geografije” iz Vašingtona. Popovićev esej o najatraktivnijim lokacijama u Crnoj Gori, ispisan etnopisom koji je svojstven „Zaboravljenoj gori”, objavljen je u specijalnom izdanju „Nacionalne geografije”. Na naslovnoj strani izdanja koje izlazi jednom u 10 godina zahvaljujući Popovićevom tekstu bio je motiv ostrva Sveti Stefan.
Popović je već pet godina savetnik gradonačelnika Podgorice za evropske integracije, a posle diplomiranja na beogradskom Fakultetu političkih naukaizabran je da na nivou balkanskih univerziteta završi specijalističke studije u oblasti rigidne i primenjene psihologije, tačnije profilisanja. Nakon godinu dana postaje prvi „profajler” na prostoru Srbije i Crne Gore.
– I posle sedam godina izgleda da je i dalje tako jer Amerikanci i Francuzi nakon prvog programa nisu pokrenuli novi. Radi se o ovladavanju veštinama u svrhu razumevanja psiho-socioloških stanja pojedinaca u zajednici (manjoj grupi) ili obratno. Profiličar može da obavlja brojne poslove: od kreiranja sistema bezbednosti u državi, strategija odbrane od terorizma, pa do korekture i kreacije u programima osmišljenim za masovnu zabavu (film, video igre...). Sve zavisi od duha onoga koji poseduje licencu za profilisanje – objašnjava Popović.
Profiličari ne moraju da budu svi oni koji imaju diplomu psihologije, nastavlja, jer je ova oblast mnogo naprednija od psihologije, iako koristi njene metode, ali i intuiciju. Svaki profiličar se, po njegovim rečima, obučava da bude stručnjak za antiterorizam i obaveštajne službe.Na naše pitanje da li je i on obučen u ovoj oblasti, jer je prva asocijacija kada se čuje „profajler” ipak na američke serije i filmove, Popović odgovara potvrdno, ali dodaje da se namerno odvojio od onoga što mnogi doživljavaju kao„špijunsku priču”, jer ga je više zanimao civilni deo, naročito odabir dobrih i kvalitetnih ljudi koje iz nekog razloga nisu primećeni u svojoj sredini. Njegove usluge do sada su zatražene nekoliko puta, uglavnom za potrebe vlade.
Izvor: PolitikaAutor: Sandra Gucijan