Ime britanske književnice Mo Hejder sigurno su zapamtili čitaoci koji su imali u rukama neki od njenih romana: " Ptičnjak" i "Postupak", koje je "Laguna" objavila pre nekoliko godina, da bi im sada pridodala njeno treće delo "Tokio".
Spisateljica je, pre dve godine, bila u Beogradu kao gošća svog srpskog izdavača i privukla je pažnju medija, jer se pojavila ljupka mladolika plavuša sa ćerkom, koja je iskreno uživala u svom prvom boravku u jednoj, za nju, egzotičnoj sredini. Teško je bilo povezati njen lik sa mračnim, krvavim, pričama dva njena romana.
Još teže se može zamisliti da je "Tokio" napisala žena s obzirom da je priča još strašnija, nepojmljivo su naturalistički opisani zločini koje su japanski vojnici počinili tokom kampanje protiv Kine 1937. godine, ali ništa manje nisu strašni ni zločini savremene japanske mafije.
Autorka se u mladosti bavila različitim poslovima, pa je tako neko vreme predavala engleski u Aziji uključujući i u Tokiju, pa joj se pružila prilika da dobro upozna ovaj megalopolis i njgeove žitelje.
To joj je bila dobra "podloga" za opisivanje sredine u koju stiže njena junakinja Engleskinja Grej 1990. rešena da otkrije postoji li dokumentarni film o pokolju i zločinima nad civilima u kineskom gradu Nankingu, od strane japanskih vojnika.
Istovremeno, čitalac prati priču jednog od preživelih žitelja Nankinga koji opisuje zbivanja iz 1937. godine.
Dok Grej pokušava da pridobije poverenje univerzitetskog profesora Ši Čungminga, koji bi navodno trebalo da poseduje inkriminisani film ili barem zna gde se nalazi, u priču ulazi zgodni američki fotoreporter Džejson, koga je u Tokio privukla priča da šef japanske mafije Fujuki poseduje čarobni eliksir koji ga je učnio besmrtnim.
Grej, koja mora da obezbedi neki prihod počinje da radi u jednom od noćnih lokala Tokija u vlasništvu mafije gde sreće Džejsona s kojim se zbližava...Osim fizičke privlačnosti, njih povezuje i to što oboje imaju demone iz prošlosti koji ih progone.
Polako se sve paralelne priče ukrštaju do nepojmljivo groznih otkrića.
Hejder je za ovaj roman osvojila pregršt nagrada sa obe strane Atlantika samo što američka verzija nosi naslov "Ðavo iz Nankinga".
Kritičari i kolege na polju trilera su ga obasuli pohvalama, jer autorka je neosporni majstor trilera sa elementima horora, tako da se njene knjige preporučuju samo čitaocima sa jakim živcima i "dobrim stomakom" da im se ne bi smučilo od opisa ljudske bestijalnosti.
Izvor: MC Portal