Ako neuronaučnika Metjua Vokera, autora nove knjige „Zašto spavamo“, upitate koje su posledice neprospavanih noći, predočiće vam listu posledica, koja se kreće od gubitka pamćenja i narušenog imunog sistema do žudnje za brzom hranom i divljih promena raspoloženja.
Voker, profesor neuronauke i psihologije i vodeći propovednik kvalitenog sna, ima 43 godine i poreklom je iz Liverpula u Velikoj Britaniji. Veoma je ozbiljan kada je u pitanju uskraćivanje sna – posebno danas kada spavaće sobe sijaju od ekrana u svetu neprestane tehnološke priključenosti.
„Tiha epidemija gubitka sna je jedan od najvećih zdravstvenih izazova sa kojima se suočavamo u 21. veku“, kaže Voker koji je bio savetnik za san u NBA-u, NFL-u, Piksaru i mnogim drugim kompanijama.
Propovednik sna
U knjizi „Zašto spavamo: Razotkrivanje moći spavanja i sanjanja“ Voker vodi čitaoce kroz decenije istraživanja o spavanju. Objašnjava nam kako preumorni mozak i telo čine organizam ranjivim i podložnim bolestima poput raka, Alchajmerove bolesti, depresije, anksioznosti, moždanih udara, hroničnog bola, dijabetesa i srčanog udara, kao i drugih.
Akumuliranje kognitivnih, emocionalnih i psiholoških stresova usled nedovoljno sna ima užasne posledice na sve ljude, a posebno vojnike, radnike hitne pomoći, pilote i vozače kamiona što ume da dovede do sudara, loših operacija i smrtnih slučajeva, a kod preumornih roditelja do zapostavljanja dece, pa i zlostavljanja.
Voker piše: „’Samo mi se smrklo pred očima i...’ su reči koje su često deo objašnjenja nakon tragedije u kojoj je vojnik iracionalno odreagovao na provokaciju civila ili roditelja neposlušnog deteta. Sve ove situacije su one u kojima se neprimeren bes i neprijateljstvo javljaju od umornih, nenaspavanih pojedinaca.“
Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu za merenje neuralnog protoka krvi, Voker i njegov tim istraživača zavirili su u mozgove odraslih ljudi raznih uzrasta kako bi testirali memoriju i učenje, donošenje odluka, procesuiranje emocija i reaktivnost, stres i postojanje proteina za koje se veruje da izazivaju Alchajmerovu bolest.
Njihova otkrića objavljena su u raznim žurnalima i doprinela rastućem broju naučnih dokaza koji pokazuju da spavanje sedam do devet sati svake noći utiče na funkcije organizma daleko više nego što bismo mogli da zamislimo.
Životinje su pametnije od ljudi po pitanju spavanja
Od svih bića u životinjskom carstvu, ljudi su jedini koji „namerno uskraćuju sebi san bez nekog posebnog razloga“, piše Voker.
Lavovi i tigrovi obično dremaju oko 15 sati dnevno dok smeđi slepi miševi provedu 19 sati u snu. Delfini, kaže Voker „mogu da spavaju sa pola mozga“, što znači da jedna hemisfera mozga ostaje budna sve vreme, dok druga tone u dubok san i izlazi iz njega.
Kako istraživanje pokazuje, spavanje deluje kao „fontana mladosti“, pa zašto onda ljudi ne spavaju više?
„Izgleda da ne postoji nijedan važniji organ u telu ili proces u mozgu koji san optimalno ne unapređuje (ili njegov nedostatak negativno utiče). To što svake noći primamo toliko bogatstvo zdravstvenih blagodeti ne bi trebalo da nas iznenađuje“, piše Voker.
Voker je sa 18 godina upisao Kraljičinu medicinsku školu u Velikoj Britaniji, ali je ubrzo otkrio da mu se nauka o mozgu daleko više dopada od ideje da postane lekar. Kao doktorant na neuropsihologiji, primetio je neobičan šablon u moždanim talasima tokom sna kod starijih pacijenata sa demencijom.
„Želeo sam da otkrijem da li san prenosi uznemirujuću poruku mozga. Ako bih uspeo da u otkrijem bolest u moždanim elektrotalasima tokom sna, mogao bih da dijagnostifikujem bolest godinama ili decenijama unpred.“
Rad na nastavku
Ta misija ga je odvela na Harvard gde je predavao psihijatriju, a zatim 2007. godine prešao je na Berkli gde nastavlja da do danas radi kao profesor neuronauke i psihologije. Ujedno je direktor Centra za nauku o ljudskom snu.
Potpuno svestan uticaja sna na naše učenje i memoriju, Voker je polaskan kada studenti dremaju na njegovim predavanjima.
Kada je lični profil u pitanju, Voker je posvećen svom osmočasovnom spavanju uprkos rasporedima i javnim govorima, čak i putovanjima i promenama vremenskih zona.
Takođe, nema nameru da se zaustavlja u svojoj misiji da otkrije što više stvari vezanih za san, kao i da napiše nastavak knjige „Zašto spavamo“.
„Oduševljava me pronalaženje metoda da čovečanstvo ponovo povežem sa snom koji mu je preko potreban“, kaže Voker. „Uvek i zauvek ću biti istraživač sna.“
Vokerovi saveti za unapređenje sna:
- Idite na spavanje i budite se uvek u isto vreme, čak i nakon loših noći i tokom vikenda.
- Temperaturu spavaće sobe održavajte na oko 18 stepeni što je optimalno za hlađenje tela tokom sna. Nosite čarape ako su vam stopala hladna.
- Sat vremena pre spavanja prigušite svetla i isključite sve ekrane. Tamne zavese mogu biti korisne.
- Ako ne možete da zaspite, ustanite iz kreveta i radite nešto tiho i opuštajuće dok se potreba za snom ne vrati. Zatim ponovo lezite.
- Izbegavajte kofein nakon 13h i nikada ne idite na spavanje pripiti. Alkohol je sedativ i opijenost nije san. Takođe, to blokira vaš REM san, važan deo svakog ciklusa sna.
Izvor: news.berkeley.edu
Prevod: Dragan Matković