Svakom čoveku se mozak preoblikuje kada nauči da čita

Čitanje preoblikuje dečji mozak. Istraživači decenijama to znaju. Ostalo je nejasno da li je taj proces suštinski povezan sa mentalnim sazrevanjem ili je posledica savladavanje veštine razumevanja teksta. Nova studija o odraslima koji uče da čitaju u ruralnoj Indiji možda pruži odgovor na to pitanje. Istraživači koji motre na taj proces otkrili su da čitanje reorganizuje mozak odrasle osobe isto kao i kod dece, unoseći promene u moždane aktivnosti već posle šest meseci. Otkrića ukazuju da čitanje ima trajni neurološki efekat – ljudi koji čitaju imaju drugačiji sklop od onih koji to ne umeju.



„Čak su i mozgovi odraslih neverovatno fleksibilni. Ako naučite da čitate u tridesetim, moždana mreža koja potpomaže čitanje će se promeniti iz korena“, kaže Falk Hetig, stariji istraživač u Institutu za psiholingvistiku „Maks Plank“ u Holandiji i koautor studije. „Ovo su dobre vesti. Ako niste naučili da čitate u detinjstvu ili ako ne čitate dobro, nije prekasno da počnete da usvajate ovu kompleksnu i zahtevnu veštinu.“

Pređašnje studije su pokazale da se spoljašnji sloj mozga, korteks, menja kod odraslih kada nauče da čitaju. Ovo je očekivano, jer je korteks dežurni deo mozga zadužen za prilagođavanje. A kod dece dolazi i do trajnog restrukturiranja u talamusu i moždanom stablu. Pre ove najnovije studije, nije postojao neuronaučni razlog da se poredi kako deca i odrasli uče da čitaju.

Ali ovo skorašnje istraživanje, sprovedeno u Indiji, gde ima otprilike 39 procenata nepismenih, osporava tu pretpostavku. Za studiju, Hetig i njegove kolege su angažovale 30 nepismenih odraslih, koji govore hindi, iz dva seoceta u severnoj Indiji i skenirali su im mozgove pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI), koja beleži protok krvi u specifičnim delovima mozga. Zatim su za šest meseci naučili 21 učesnika da čita hindi i ponovo su im skenirali mozgove. Otkrili su da je, u poređenju sa njihovim prvim skeniranjima i drugim skeniranjima 9 učesnika koji nisu naučili da čitaju, 21 učesnik doživeo temeljne promene, čak i u najdubljim strukturama mozga.

„Uvideli smo da delovi moždanog stabla prilagođavaju vreme svojih šablonskih aktivnosti prema vizuelnom korteksu“, rekao je u izjavi za štampu Mihael Skajde, takođe sa instituta Plank. „Ove duboke strukture u talamusu i moždanom stablu pomažu našem vizuelnom korteksu da filtrira važne informacije.“

Bilo da učite dete da čita, ili da unapređujete sopstvene veštine čitanja, rezultati pokazuju da se vežbanjem usavršavate – i, u ovom slučaju, vežbanje iz temelja menja vaš mozak.

„Naša studija nalaže da je čitanje veoma važno i da bi trebalo podsticati i praktikovati čitanje što više, kako kod dece, tako i kod odraslih“, rekao je Hetig. „Drugim rečima, što više deca i odrasli čitaju, to bolje.“

Izvor: fatherly.com
Prevod: Đorđe Radusin