Laguna - Bukmarker - Susret s Andrejem Makinom - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Susret s Andrejem Makinom

Po objavljivanju romana „Francusko zaveštanje“ 1997. godine, francuski izdavač Galimar razgovarao je sa Makinom o temi ove knjige.



 „Francusko zaveštanje“: naslov deluje jednostavno, ali svaka reč ima svoju težinu…

To je, u osnovi, priča o prenošenju znanja, kulturološki prelaz, gde jedna žena – moja baka Šarlota – zaveštava jednu kulturu, jednu zemlju, svom unuku. Francusku. To zaveštanje nije nasledstvo u materijalnom smislu, već intelektualni testament.

I u tom smislu govorite o staramajkinom jeziku…

Da, upravo sam to osetio u detinjstvu. Maternji jezik ne možemo izabrati. Moja baka mi je prenosila svoju Francusku, a ja sam mogao to da prihvatim ili odbijem. A dete, kako raste, čas se priklanja, čas se udaljava. Ali, da li možemo da se rodimo kao bikulturalani ili bilingvalani? Bilingvalni – da. Bikulturalni? To je malo delikatnije pitanje – kako očuvati ličnu ravnotežu kad živite između dve kulture?

S jedne strane, vaša baka vam je prenela sliku Francuske kakva odavno ne postoji, onu iz Drugog carstva ili iz bel epoka…

Upravo je to zanimljivo: otkriti Francusku kroz te više ili manje bezvremene konstante. Govoriti o francuskom karakteru, duhu, pogledu na svet može delovati preusko. Međutim, te konstante su neophodne da bi se utvrdio identitet koji se ne može preciznije definisati. To je i istorija Francuske projektovana na ruskom ekranu. Francuska koji ni sami Francuzi ne poznaju jer žive u njoj, pa im deluje prirodno.

Nasuprot tome, SSSR koji opisujete ne liči na francusku predstavu o toj zemlji…

Tačno. Kroz zvanične slike – koje nisu bile iste kao naše – živeli ste u opsesiji o tom velikom susedu, carstvu zla za jedne, predmetu fascinacije levo orijentisanih intelektualaca. Postojala je dvostruka poruka, dvostruko pogrešna, o Paklu i Raju. Proučavajući sopstvenu zemlju kroz Šarlotin život u njoj, dete otkriva jednu nepoznatu Rusiju. Viđena očima zapadnjaka, Rusija je često doživljavana kao neka vrsta velikog gulaga u kome se ne da živeti. Ali tu se krije velika ruska tajna, ljudi su uspevali da žive pod tim režimom. I svojim životom Šarlota pruža odgovor na to pitanje, pokazujući da se pred neljudskim, jezivim, režimom ljudska veličina ogleda u tome da prevaziđe tu surovost.

Kako ste vi doživeli aktuelnu, svakodnevnu francusku stvarnost u odnosu na doživljaj mitske Francuske iz vašeg detinjstva?

Mislim da nikada nisam upoznao taj svakodnevni život. Da biste zaiste bili uključeni u nacionalni doživljaj svakodnevice i života, treba da radite u francuskom preduzeću, da budete oženjeni Francuskinjom, da imate decu koja idu u francusku školu… To nije baš moj slučaj. Silom prilika ostao sam pomalo na margini ove zemlje. Pa ipak, pronašao sam one Francuze koje mi je moja baka opisivala, ili Balzak. Istina, dešavalo mi se ponekad da to sve gledam kroz romanesknu prizmu, zamišljao sam da ću upoznati izdavače i novinare koji kao da su izašli sa stranica „Ljudske komedije“… Ali ne mogu da kažem, dešavalo se i to: iako je takvo viđenje stvari uopšteno, ponekad je pronicljivije jer se vezuje za ono suštinsko u čoveku, a ne za ono što je prolazno ili površno.

Kad već pričamo o pogledu, vaše viđenje savremene književnosti nije baš blagonaklono…

Ima mesta za pesimizam kad vidite da je knjiga postala roba sa sniženom cenom, devalorizovana, predmet koji se baca, a pisci glume klovnove u televizijskim emisijama… To je u Rusiji nezamislivo, pisac je tamo uvek bio poštovan kao kakav polubog, čak i ako je živeo vrlo skromno. U isto vreme, prava književnost je kao potok koji, na ovaj ili onaj način, krivuda i izmiče branama koje mu preprečuju put. Tako i književnost – ona uvek stigne do svojih čitalaca. Na kraju krajeva, i kad se zlato iskopa baci se 99% bezvrednog kamenja; u ime čega bismo morali da dobijemo 50% uspeha u književnosti? U suštini, prava književnost i prava poezija su oduvek bile ređe nego grumenje zlata.

Izvor: gallimard.fr
Prevod: Ivana Misirlić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.