Suludo dobra priča

Priča je naizgled dobro poznata. Rejčel Ču je u fenomenalnoj vezi sa Nikolasom Jangom. Oni su savršen par iz kataloga: Azijci koji žive u Americi izgledaju nepodnošljivo dobro zajedno, naročito kada se otimaju oko kolača u bistrou jer ona nikad ne naruči za sebe već bi da uzme „samo jedan zalogaj od njega“. Pa ipak, on nikako da je zaprosi. Žive zajedno već neko vreme kada je on iznenada pozove na venčanje svog najboljeg prijatelja na Dalekom istoku.



Odavde priča postaje prilično specifična. Odmah će vas obuzeti previše zaštitnički nastrojene azijske majke koje svoju decu opsesivno prate i koje bi sve učinile da im se ćerke dobro udaju; bogati otkačeni kineski japijevci koji, kad počnu da partijaju, nedeljama lete širom sveta u privatnim avionima i opijaju se po egzotičnim destinacijama. „Old money“ Kinezi koji su toliko bogati da mogu sebi da obezbede da žive potpuno inkognito: njihovi posedi su izbrisani sa Gugl mape. 

Rejčel prvi put odlazi na drugi kraj sveta u Singapur ne bi li upoznala porodicu svog verenika. Ispostavlja se da je to venčanje jednog od najbogatijih neženja Azije i kineske pop ikone. Venčanje traje tri dana pri čemu je celo jedno privatno ostrvo preuređeno za ovu priliku. U takvom svetu jedna obična Amerikanka sa sasvim običnim kineskim poreklom smrtonosna je pretnja za zatvoreni krug najbogatijih Azijaca na svetu.

„Suludo bogati Azijci“ su godinama nalazili put do mene. Od prijateljice koja je otputovala u Kinu i poslala mi fotografiju engleskog izdanja sa šarenim pop-art koricama koje su me odmah omađijale, do filma za koji sam jedva čekala da gledam na Netfliksu. To je jedna od prvih knjiga za koju sam „tražila ko drži prava” na internetu, i kad mi je agentkinja poslala rukopis, jedva sam čekala da zavirim u svet ekstremno bogatih Azijaca. Na prvu loptu nam se činilo da je humor previše stran za naše podneblje, ali prva scena je dokazala da je roman zapravo pisan za publiku na Zapadu.

Porodica Jang stiže usred noći u jedan od najstarijih i najekskluzivnijih hotela u Londonu. Pokisli i smrznuti jer Felisiti voli da putuje inkognito i smatra neukusnim da uzima taksi sa aerodroma, recepcioner zblanuto odbija da prihvati njihovu rezervaciju i predlaže im da probaju da nađu smeštaj u Kineskoj četvrti. Suočeni sa rasizmom i scenarijem da usred noći pokisli lutaju po Londonu, Elinor Jang traži samo da obavi jedan poziv. Setivši se da je njen muž svojevremeno igrao golf sa vlasnikom hotela koji ih je i pozvao da odsednu kod njega, ona zove svog muža i objašnjava mu situaciju. Nekoliko trenutaka kasnije, Rejčel daje slušalicu recepcioneru. Zove ga stari vlasnik hotela da ga obavesti da njegova nova šefica upravo stoji ispred njega. Koja ga sa zadovoljstvom otpušta. 

Trilogija „Suludo bogati Azijci“ je „vašar taštine“ na azijski način, pisan za dvadeset prvi vek. Kevina Kvana je ova trilogija uvrstila na Tajmsovu listu najuticajnijih ljudi na svetu. Ekranizacija je imala ogromnu zaradu iako nije ni približno slojevita kao roman. Kvan je sam objasnio da je pisao „Suludo bogate Azijce“ za „ABC“ Kineze („American born Chinese“). Kinezi koji su rođeni u Americi već odavno nisu imućni Kinezi iz inostranstva koji su posle Drugog svetskog rata izdržavali one na Istoku. Već dugo oni sa podozrenjem gledaju na svoju prapostojbinu koja živi u luksuzu koji oni ne mogu da zamisle. Celokupan zaplet trilogije koja je pisana gotovo poluparodično zasniva se na antagonizmu između Kineza u Americi i onih u Aziji, ali i mnogo suptilnih tenzija između Kineza rođenih u kontinentalnoj Kini (za šta je između ostalog „kriva“ Rejčel) i onih iz Šangaja, Hong Konga i Singapura, gde se uglavnom nastanilo „old money“ bogatstvo. Kinezi sa kontinenta su se poslednji obogatili, te se smatraju vulgarnim i jeftinim. Kako ostatak sveta neretko etiketira Azijce, tako i „old money“ Kinezi još ostrašćenije odbacuju sve ostale: Kineze koji žive u Americi, one koji potiču sa kontinenta, udavače sa Tajvana ili Filipina, a one koji nisu bogati – pa oni ne postoje u knjizi. 

Ovo je urnebesno duhovita priča koja preterivanjem, ironijom i parodijom suptilno (a ponekad i ne tako suptilno) oslikava kompleksne rasne razlike koje su nama potpuno nepoznate. Ključ humora je u poreklu i u tome zašto je bitno držati u porodici novo bogatstvo koje se promalja na Istoku. 

Uskoro objavljujemo i drugi roman u trilogiji pod naslovom „Bogatstvo na kineski način“. Priča je jednako urnebesna, a klasne razlike se dalje produbljuju u pričama o Kiti Pong, starlete koja se udala u porodicu Jang i unajmljuje agentkinju koja treba da je nauči kako da izgleda manje vulgarno i više prefinjeno; Astrid Jang, azijsku modnu ikonu koja se ponovo zaljubljuje u svog bivšeg verenika i jednog od najbogatijih muškaraca u Aziji sa kojim je trošenje novca „bolje od seksa”. I o Ediju, koji nikako ne razume zašto njegova bogata porodica ljubomorno čuva svoje bogatstvo od očiju javnosti – umesto da se besramno rasipa naočigled svih.

Autor teksta: Nevena Milojević