Kriminalistički roman „Sudnji dani“ objavljen je 2019. u Sloveniji. Poznati advokat Peter Čeferin i Vasja Jager, istraživački novinar, utkali su u fikciju priču koja je progonila Čeferina više od decenije.
„Kada sam se bavio pravom, često sam shvatio da su neki događaji u stvarnom životu mnogo šokantniji, zadivljujući čak i od najšokantnije literature“, objasnio je Čeferin motiv za pisanje u četiri ruke. U poslednjih pet godina Čerefin je napisao oko 400 kratkih priča o slučajevima koje je vodio, a sve u cilju objektivne kritike pravosuđa. Sada svoju književnu karijeru završava romanom, u čijem nastanku je učestvovao i najprodorniji i najčitanijih istraživačkih novinara u Sloveniji, Vasja Jager.
„Od svih mojih slučajeva u 51 godini sudske prakse, najviše su me šokirali oni u koje sam bio uveren i još uvek sam ubeđen da je neko nepravedno osuđen. U tim slučajevima sam dao sve od sebe, koristio sam sva legalna sredstva. I kad nisam uspeo na Ustavnom sudu, obratio sam se Evropskom sudu za ljudska prava“, kaže osamdesetogodišnji Čeferin.
Prava priča na kojoj se temelji roman je suđenje Ivanu Periću, koji je zbog trostrukog ubistva u Rovinju 2002. godine osuđen na više od trideset godina zatvora. Nakon što nije uspeo pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, jedini „pravni lek“ koji mu je bio dostupan bila je knjiga. „Ne preostaje mi drugo, to mi je melem za dušu“, priznao je.
Prema Čeferinu, materijal za knjigu, koju je dve godine prikupljao i tražio, a koju je Jager za sedam meseci uobličio u fikciju, zahtevao je proveru sudskih dokumenata, članaka objavljenih u medijima zemalja bivše Jugoslavije i svedočenja ljudi zaštićenih pravom na anonimnost. Zbog toga su sva imena u romanu izmenjena, kao i druge okolnosti kao što su vreme i mesto događaja.
Napeta priča o zločinima počinje u Budvi, gde se nalazi raspadnuti leš bogatog slovenačkog biznismena Karela Marona. Za ubistvo je okrivljen mladić Tomi Klajn, sa kojim je Maron bio povezan i kome je pre smrti pozajmio izvesnu sumu novca. Mladić pronalazi svog jedinog saveznika u prkosnom i idealističkom advokatu Edvardu Meliku.
Pretvarajući dokumente u fikciju, Vasja Jeger se trudio da ne misli na konkretan Čeferinov slučaj, već se usredsredio na književno stvaralaštvo, koje pruža više slobode od novinarstva. Mogao je da koristi slikovite metafore, i izgradi snažne ženske likove dok su muškarci manje ili više predstavljeni kao slabići. U naslovu postoje dva značenja – prvo se odnosi na dane saslušanja, a drugo ide dublje i odnosi se na advokata koji traga za svojim spasenjem.
U romanu Melik rešava ne samo misteriozno ubistvo, već i svoje lične nevolje, što se donekle poklapa sa izvesnim detaljima iz života advokata Petera Čeferina.
Izvor: rtvslo.si