Jedna od ovih knjiga je Pulicerom ovenčani klasik američke književnosti, koji na više od 500 stranica opisuje nedaće porodice farmera u vreme Velike depresije, druga – slikovnica o nezasitoj ružičastoj mrlji.
Međutim, rezultati studije koja je obuhvatila više od 33 hiljade različitih naslova iz sveta književnosti, pokazuju da knjižica „Gospodin Alavko“ iz serijala
Čovečuljci Rodžera Hargrivsa u pogledu kompleksnosti jezika kojim je napisana tek za nijansu zaostaje za „Plodovima gneva“ Džona Stajnbeka.
Statističari angažovani na ovom projektu služili su se „formulom lakoće čitanja“ pomoću koje se težina teksta utvrđuje na osnovu prosečne dužine reči i rečenica, kao i nivoa složenosti svake reči. Rezultate su prikazali u vidu skale na kojoj je najniža dodeljena ocena iznosila 0,2, a najviša 13,5. „Gospodin Alavko“ dobio je ocenu 4,4, što znači da je tek neznatno lakši za čitanje od romana kao što su „
Plodovi gneva“ (4,9) i „
O miševima i ljudima“ (4,6) Džona Stajnbeka. „Gospodin Alavko“ se na skali težine našao iznad „Čarobnog prsta“ (3,1) i „Fantastičnog gospodina Lisca“ (4,1) Roalda Dala.
Istraživači visoku ocenu „Gospodina Alavka“ pravdaju Hargrivsovom „kreativnom upotrebom pomalo neobičnih reči i njegovom navikom da ih povezuje u dugačke rečenice“ i navode primer: „Na drugom kraju stola stajao je izvor tog divnog mirisa. Ogromni, džinovski, gigantski, kolosalni tanjir, a na tanjiru ogromne, džinovske, gigantske, kolosalne kobasice veličine jastuka, i ogromni, džinovski, gigantski, kolosalni krompiri veličine lopte za plažu, i ogromni, džinovski, gigantski, kolosalni grašak veličine glavice kupusa.“
Kod Stajnbeka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1962. godine, nalazimo pak rečenice kao što je ova: „I u očima ljudi je nemoć; i u očima gladnih raste gnev. U dušama ljudi plodovi gneva postaju puni i teški, postaju zreli za berbu.“
Najvišu ocenu – 13,5 – dobila su „
Guliverova putovanja“.
Predstavnica
Renaissance Learning UK, organizacije koja je sprovela istraživanje, objašnjava da ocena težine teksta, kao takva, ne znači mnogo bez onoga što oni nazivaju „nivoom interesovanja“, kojim se ocenjuje za koji uzrast je neka knjiga primerena.
„Naša formula lakoće čitanja (ATOS) u obzir uzima dužinu reči i složenost rečenica – i to je sve. Neosporno je da se u vidu uvek mora imati i dužina knjige, a podjednako je važan i nivo interesovanja.“
U vezi sa niskom ocenom koju su dobili „Plodovi gneva“ ona kaže: „Zato je važan nivo interesovanja koji pripisujemo knjizi – težina teksta ukazuje na to da bi deca svakako mogla da čitaju reči u toj knjizi, ali pitanje je da li bi bila u stanju da razumeju tako složenu temu. Ocena težine ne pokazuje da li bi dete bilo u stanju da razume knjigu. Naša formula se ne bavi umetničkom analizom nekog dela. Ona samo utvrđuje da li je moguće pročitati upotrebljene reči.“
Istraživanje je pokazalo da će romani „Plodovi gneva“ i „O miševima i ljudima“ interesovati čitaoce starije od 14 godina, „Čarobni prst“ Roalda Dala je primeren uzrastu od 5 do 8 godina, a „Gospodin Alavko“ i mlađim čitaocima.
Renaissance Learning UK je organizacija koja preporučuje program lektire za britanske škole. Njihova glasnogovornica ističe: „Želeli bismo da naglasimo da formula ATOS nije jedini faktor koji uzimamo u obzir u svojim preporukama. Nijednom naučnom formulom ne može se izračunati ozbiljnost tema ili sofisticiranost književnih sredstava kojima se pisac služi. Ništa ne može zameniti sposobnost profesionalaca da procene potrebe učenika i upute ih na pravu knjigu.“
Autor: Alison Flad
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković