Studija je pokazala da deca više vole knjige koje ih uče kako svet funkcioniše

„Ali zašto? Zašto? Zašto?“



Zvuči poznato? Mnogim roditeljima mogu dojaditi serije pitanja „Zašto? Zašto? Zašto?“ koja postavljaju njihova deca, a kojima nema kraja. Međutim, čini se da tokom izolacije zbog pandemije ona ne prestaju.

Prema novoj studiji, ispostavlja se da je za dečji razvoj veoma važno da deca postavljaju pitanja.

Tokom njihovog razvoja, deca imaju tu vrstu prirodne radoznalosti o uzročno-posledičnoj strukturi sveta koji ih okružuje. Zato je i švajcarski psiholog novijih shvatanja Žan Pijaže 1952. godine skovao frazu „mali naučnici“ kako bi opisao dečju neumornu potragu za objašnjenjima.

Dečje interesovanje za uzročno-posledične veze koje pronalaze u knjigama istraživano je u jednom ranijem ispitivanju. Međutim, knjige koje su upotrebljene u ovoj studiji razlikovale su se po temama i žanrovima. To je ostavilo prostora za sumnju da su te razlike, a ne samo uzročno-posledične veze, razlog zašto se deci nešto više dopada.

Studija koja je objavljena u časopisu „Frontiers in psychology“ uklonila je tu sumnju, jer je ustanovljeno da deca više vole priče u kojima je objašnjena funkcija sveta koji ih okružuje.

„Ukoliko su zainteresovani za čitanje, oni će od roditelja tražiti da čitaju češće sa njima ili će prilikom čitanja i sami više učestvovati u procesu čitanja sa svojim roditeljima ili drugim odraslim osobama u svom okruženju“, izjavila je autorka studije Margaret Šavlik, doktorand i asistent-istraživač na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju.

„Ukoliko pronađemo knjige koje su u odnosu na druge interesantnije, moguće je da će se njihova motivacija za čitanje povećati, ali će isto tako iz takvog čitalačkog iskustva saznati mnogo više.“

Kako proceniti zainteresovanost

Istraživači su tokom dve radionice u razmaku od dve do četiri nedelje posmatrali četrdeset osmoro dece između tri i četiri godine u Ostinu u Teksasu.

Istraživači su izabrali dve dečje knjige o životinjama: „Biggest, strongest, fastest“ („Najveći, najsnažniji, najbrži“) i „What do you do when something wants to eat you?“ („Šta treba da uradiš kada nešto želi da te pojede?“), obe je napisao i ilustrovao Stiv Dženkins. Iako su obe knjige bile namenjene sličnoj čitalačkoj publici, razlikuju se u količini uzročno-posledičnih informacija.

„What do you do when something wants to eat you?“ objašnjava na koji način deo tela ili određeno ponašanje pomažu naslikanoj životinji da preživi, dok je „Biggest, strongest, fastest“ obilovala činjeničnim opisima osobina. 
Prilikom obe radionice, odrasli volonter čitao je deci obe pričice, a nakon čitanja ih je pitao koja im se više dopala.

Kada se uporede razultati tih odgovora, autori su ustanovili da su deca podjednako zainteresovana i entuzijastična dok im se čitaju obe knjige. Međutim, kada su ih pitali koja od dve knjige im je omiljena, skoro 44% dece izabralo je knjigu bogatu uzročno-posledičnim vezama u obe radionice, u poređenju sa njih 29% koji su odabrali knjigu sa manje uzročno-posledičnih veza.

Čitanje može biti korisno

Otkriće i traženje objašnjenja kako nešto funkcioniše može dovesti do oslobađanja dopamina, što je odgovor našeg mozga na zadovoljstvo, rekla je Šavlikova.

„Postoji određena povezanost između dečjeg pitanja, objašnjenja i odgovora do koga na kraju dođu; u tom trenutku oni osećaju da neka viša sila povezuje delove sveta“, rekao je doktor Dipeš Navsarija, vanredni profesor pedijatrije sa Univerziteta Viskonsina u Medisonu i direktor neprofitne organizacije Reach out and read.
„Ukoliko deca više vole pričice koje u sebi sadrže uzročno-posledične veze, odrasli bi trebalo da traže knjige koje su bogatije takvim sadržajem i da ih čitaju deci, što zauzvrat može dovesti do toga da će deca biti motivisanija za zajedničko čitanje, što dalje olakšava jačanje rane pismenosti“, izjavila je Šavlikova na konferencija za štampu.

Rano interesovanje za čitanje, takođe, može pospešiti pismenost i poznavanje jezika, ali i mališanima dati polaznu osnovu kada krenu u zabavište, navedeno je u izveštaju.


Kako ova saznanja primeniti tokom pandemije

S obzirom na to da roditelji lude zbog toga što se bave i obrazovanjem svoje dece tokom pandemije, znajte da je zaštitni znak knjiga sa uzročno-posledičnim vezama taj što svaka nudi objašnjenja zbog čega se nešto dogodilo, na koji način nešto funkcioniše ili zašto su junaci odlučili da donesu određenu odluku, rekao je Navsarija.

Na primer, ukoliko je junak tužan zato što je njegov pas uginuo, a njegova se tuga manifestuje kao bes i razdražljivost, neke knjige će možda samo opisati njegova osećanja. Međutim, dobar tekst sa objašnjenjima pojasniće zašto je dečak tužan i kako nam se može učiniti da su njegova osećanja drugačija od onoga što zaista oseća.

A tu se rađa i mogućnost da razgovarate i o drugim osećanjima osim tuge. Istražujući uzročno-posledične veze kroz razgovor sa vašim mališanom dok čitate knjigu može ih dublje zainteresovati za čitanje, piše u izveštaju.

Umesto što ćete detetu samo čitati knjigu dok ono sedi u tišini, ohrabrite ga da sa vama razgovara o njoj tokom čitanja. Zatražite od njega da vam pomogne da na stranici pronađete određeni objekat, da vam kaže boju zgrade ili kako se junak možda oseća na osnovu izraza lica.

„Bilo da je u pitanju saosećanje sa gusenicom koja jede previše, razmišljanje koliko jedan mali znak pažnje može promeniti tok nečijeg dana ili posmatranje šta će se desiti ukoliko junak odluči da protrese drvo na koje je napadao sneg, ove knjige pozivaju mlade čitaoce da istražuju kako postupci utiču na ishode određenih situacija i omogućavaju im da na kritičniji način posmatraju svet i njihovo mesto u njemu“, izjavila je Dajana Kapriola, radnica u knjižari.

Ovaj način čitanja bi takođe mogao da vas zbliži sa vašim detetom, jer vam oni veruju dok im pokazujete ispravan put, ali osećaju i dovoljno samopuzdanja da i oni daju predloge.

Druženje sa vašom decom

Sve ovo su razlozi, ukoliko na primer pogledate smernice Američke akademije za pedijatriju, zašto nije toliko važno koliko dugo nešto radite sa svojim detetom. „Važno je da roditelj ili staratelj pokazuju interesovanje i da se druže sa svojom decom“, rekao je Navsarija.

„Deci je potreban neko ko će im pomoći da shvate šta je to što vide, nebitno da li to vide na televiziji ili dok prolaze pored nečega ili kada je reč o nečemu u knjizi.“

Istražujući uzročno-posledične veze u knjizi, Navsarija je rekao, podstičete dete da postavlja dublja i promišljenija pitanja: kako svet funkcioniše? Kako jedan događaj utiče na drugi? Kako oni sami to mogu da otkriju? Kako da u svojim razmišljanjima budu maštovitiji dok rešavaju probleme?

A podsticanjem radoznale dečje prirode možete doprineti da vaše dete u odraslom dobu poseduje određena razmišljanja i postignuća koja će mu koristiti.

„Budući da je to postala navika, kasnije će to postati nešto što im je svojstveno i što je ugrađeno u način na koji istražuju svet oko sebe“, dodao je Navsarija. „Konačno, to je ono što želimo od ljudi kako bi se razvili u uspešne osobe i kako bi čovečanstvo napredovalo u svim poljima, nevažno da li je to nauka, umetnost, književnost ili bilo koja druga grana zanimanja.“

Autor: Kristen Rodžers
Izvor: edition.cnn.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković