Imao sam posao sa punim radnim vremenom. Pokušavao sam da vodim biznis sa strane. Radio sam na dve televizijske emisije. I opsesivno sam igrao šah danonoćno i putovao na turnire.
I ništa nije išlo kako treba. Moja pažnja je bila raštrkana na sve strane. Bio sam nesrećan. Osećao sam se čak i bolesno.
Jedanput sam pričao sa svojim partnerom iz drugog biznisa, Rendijem Vejnerom. Rekao sam mu: „Čitam jednu veoma fascinatnu knjigu o završnim potezima u šahu.“
Odgovorio mi je: „Ne zanima me to! Zašto uopšte gledaš takve knjige? Šah je igra za decu. Trebalo bi da radiš na ovom našem biznisu sve vreme.“
Sutradan sam dao otkaz. Skroz sam se okrenuo biznisu. Nikada više nisam odigrao nijedan šahovski turnir. Prestao sam da radim na televizijskim emisijama.
Prošao sam put od amaterstva do profesionalca.
Zato mi je posebno drago što sam pre neki dan pričao sa Stivenom Presfildom, autorom „Turning Pro“, „The War of Art“, „The Legend of Bagger Vance“, „Do the Work“ i više od desetine drugih odličnih knjiga i romana.
Ponekad mi se činilo da je svako novo nisko na koje bih pao bilo još niže. A uglavnom su visine bile više. Ali od tada nisam imao posao.
Od kada sam doneo odluku da postanem profesionalac, bio sam slobodan.
Pune dve godine mi je trebalo da ubedim Stivena da uradimo audio intervju. Pročitao sam sve njegove knjige dva puta. Ali sam opet bio smrtno uplašen pre samog susreta.
Stiven i ja smo dva sata razgovorali o tome kako postati profesionalac, o pisanju, kako i šta da poboljšamo, kako u stvari da postignemo vrhunac na bilo kom životnom polju.
Hteo sam da mu postavim pitanja koja ga niko drugi nije. Dva sata kasnije sam se osećao odlično zbog toga.
Evo delova iz razgovora:
Kako se nositi sa demonima
„Kada krenem u teretanu, idem dok ne prestanem da idem. Onda to u stvari sve propadne.
Ja sam amater odlaska u teretanu.
Svaki dan pišem. Ako ne pišem dva dana zaredom, osećam se psihički bolesno.
Ali toliko mnogo puta se osećam loše zbog toga na čemu radim. Ili se osećam nesigurno da li da radim na sledećoj knjizi. Ili da pokušam da realizujem drugu ideju.
Demoni se pojave. Blokiram se. Postajem frustriran i uplašen. Da li ću biti neuspešan? Da li sam ostao bez ideja?“
Stiven je napisao nekoliko knjiga o ovim demonima.
Stiven je rekao: „Ove misli su 'Otpor':
Svaki put kada želiš sa nižeg da pređeš na viši nivo – da postaneš preduzetnik, budeš u boljoj formi, meditiraš, budeš umetnik - 'Otpor' će te UVEK napasti. Svaki pisac ili preduzetnik oseća ovaj 'Otpor' svakog dana.''
„Prepoznaj svaku misao kada se pojavi“, rekao mi je. „Identifikuj one misle koje čine otpor. Kaži sam sebi: 'Ovo je otpor'.“
„Ne postoji način da se oslobodiš 'Otpora'. Budi svestan toga. Reci sebi: 'Ove misli mi neće pomoći da ostvarim svoje snove'.“
Izostavi ego
Jedan moj prijatelj je osnovao kompaniju. Očigledno je bilo da je to loša zamisao. Ali on je mislio da je to odlična ideja.
To se naziva kognitivna pristrasnost. Nastojimo da verujemo da ako uložimo naše srce i dušu u nekoga (naše lično „ulaganje“), onda je to dobra ideja.
Moja rođena ćerka je odbila da podstakne moje samozavaravanje.
Stiven mi je pričao o tome kako je morao u svom najnovijem romanu, autobiografskoj knjizi „The Knowledge“, da izostavi ego: „Morao sam da postavim određenu distancu između sebe i pisanja jer mi je to bio početni problem kao piscu.“
Čak i režiser porno filmova može biti mentor
Stiven mi je pričao kako je od pisanja loših romana prešao na pisanje scenarija, da bi se na kraju ipak vratio romanima.
Bitno je da se konstantno prebacujete s jedne stvari na drugu, da pratite svaki ugao svog interesovanja. Da naučite po jednu lekciju u svakoj oblasti.
Negde na tom putu, upoznao je režisera porno filmova koji je želeo da mu Stiven napiše nekoliko scena.
„Rekao mi je dve stvari:
a) ne stvaraj seks scenu samo zbog seksa. Potrudi se da to produži priču. Na primer, detektiv vodi ljubav sa nekim i u tom trenutku spazi dokaz.
b) uvek ubaci što više akcije kako bi u montaži mogli da seku kadrove. Kao da, na primer, žena vara muža sa majstorom, ali muž dolazi kući, a ona to ne zna, i onda kadrovi šetaju od jedne do druge situacije.
To me je podiglo na novi nivo u pisanju fikcije.“
Porno režiser je bio njegov mini mentor. Drugi pisci kojima se divio su mu bili virtuelni mentori. Lektori, agenti, drugi režiseri i pisci su mu takođe postali mentori. Učio je od svakoga i kad god je imao priliku.
Strah od uspeha je stvaran
Rekao sam: „Ne verujem da 'strah od uspeha' postoji. Šta vi o tome mislite?“
Stiven mi je odgovorio: „Apsolutno. U stvari, možda je to najveći strah koji ljudi imaju i koji ih sprečava da postanu profesionalci.
Da bi bio uspešan, moraš da se odrekneš mnogo čega. Mnogo toga treba žrtvovati. Povezan si sa tim čemu si se posvetio i moraš da postaneš sve bolji. Nema stajanja.“
„Šta si ti žrtvovao?“
„Sve“, rekao je. „Pišem svakog dana. Pisaću dok ne umrem.“
Pitao sam ga opet šta je žrtvovao. Sedeli smo u njegovom domu u kom živi sam. Pogledao je preko mene, u neverovatan pogled ka Tihom okeanu. „Sve!“
Svako mora biti heroj u svojoj priči
„Put heroja je struktura koja se nalazi u srcu svake priče“, rekao mi je Stiven. „Ali je to takođe i put tvoje sopstvene priče. Obrati pažnju na njega u svom životu.“
„Put heroja“ potiče iz dela Džozefa Kempbela i, pre toga, od Junga, što je primarna struktura skoro svake priče.
To je put Harija Potera, „Ratova zvezda“, priče o Isusu i svake druge odlične priče koje možeš da se setiš.
„Ako neko sedi u svojoj kancelariji, pitajući se kako da iskoristi potencijal koji zna da poseduje, to je takođe njihov put.“
- Heroj oseća da je u škripcu, ali oseća kako on/ona imaju određenu sudbinu.
- Tu je poziv na akciju. Prilika da postane bolji i uđe u novi svet.
- Mentor (pravi ili virtuelni) se pojavljuje da pomogne heroju da uđe u novi svet onda kada se za to odluči.
- Heroj sreće nove saveznike, ali čak i neprijatelje. Problemi postaju sve gori i gori dok sve ne počne da deluje potpuno izgubljeno.
- Heroj dobija ono što želi.
- I konačno, heroj mora da se vrati kući, kao potpuno promenjena osoba. Ali ovaj povratak kući je takođe preplavljen izazovima. Najviše uživamo u filmovima i pričama koje imaju strukturu.
Ali naši životi su takođe priče. Potrudi se da postaneš heroj svoje priče. Možeš imati mnogo priča u svom životu, ne samo jednu.
Svi se osećamo zagljavljeno ili frustrirano u jednom momentu.
Pronađi svoju sudbinu, pronađi mentora, upoznaj nove ljude, suoči se sa preprekama na svom putu i vrati se kući kao nova osoba.
Ponovi sve ovo.
Sada si profesionalac. Sada si heroj!
Izvor: jamesaltucher.com