Mladi novinar „Eg“ Voters, novajlija u gradu, izveštava o nizu brutalnih ubistava za koja se veruje da je počinilac – vukodlak; ekscentrični detektiv-amater pokušava da reši slučaj služeći se tehnikama koje je naučio iz detektivskih priča.
Ovo je zaplet „Ubistva pod punim mesecom“, neobjavljenog romana nobelovca
Džona Stajnbeka, književnog velikana koji je javnosti svakako poznatiji po svojim pripovestima o životu na američkom Zapadu u doba Velike depresije.
„Ima onih koji su spremni da ovo delo otpišu kao nezrelo, kao nešto što ne bi trebalo shvatati ozbiljno“, objašnjava Gevin Džons, profesor američke književnosti na Univerzitetu Stanford.
„Bio sam zaista iznenađen kada sam shvatio da u rukama držim završen roman. Tu nije reč o pukom fragmentu ili nekakvom teško razumljivom, na pola puta napuštenom projektu, već o kompleksnom, izuzetno zanimljivom hibridnom romanu, koji bi se mogao okarakterisati kao mešavina krimića i priče o vukodlaku“, navodi on.
Rukopis od 233 strane, završen 1930. godine i potpisan pseudonimom Piter Pim, danas se nalazi u arhivi Centra „Hari Rensom“ na Univerzitetu Teksasa u Ostinu. Naučnici koji se bave izučavanjem Stajnbekovog opusa, među kojima je i profesor Džons, nedavno su se obratili zadužbini pokojnog pisca sa zahtevom da se roman konačno objavi kako bi bio dostupan široj čitalačkoj publici.
„Nema apsolutno nikakvog razloga da završen roman jednog od najpoznatijih i najčitanijih američkih pisaca 20. veka ne bude objavljen“, komentariše Džons. „On nam predstavlja Stajnbeka u potpuno novom svetlu.“
Međutim, slično vukodlaku iz Stajnbekove priče, malo je verovatno da će ovo do sada neobjavljeno delo ikada ugledati svetlo dana.
Književna agencija Mekintoš i Otis, koja zastupa piščevu zadužbinu, izdala je saopštenje u kome se navodi da knjiga neće biti štampana jer „Stajnbek za života nije pokazivao želju da je objavi“.
Predstavnici agencije su u zasebnom saopštenju za medije objasnili da „Ubistvo pod punim mesecom“ ne bi trebalo nazivati „novootkrivenim“, budući da je rukopis već godinama dostupan istraživačima. Oni ne poriču da su neka od Stajnbekovih dela objavljena posthumno, ali ističu da je to „uvek činjeno u skladu sa piščevim uputstvima i nakon detaljnih konsultacija sa zadužbinom“.
Kao neko ko je imao to zadovoljstvo da se upozna sa sadržajem romana, Gevin Džons smatra da od zahteva ipak ne bi trebalo odustajati i uveren je da bi većinu Stajnbekovih obožavalaca obradovalo objavljivanje još jednog dela iz pera njihovog miljenika.
On objašnjava da „Ubistvo pod punim mesecom“ predstavlja jedan od najranijih primera kalifornijskog detektivskog noara, žanra koji je tokom narednih decenija doživeo veliku popularnost, i naglašava da se u njemu prepoznaje snažan uticaj
Edgara Alana Poa. Stajnbek je, prema njegovim rečima, očigledno bio zainteresovan za ideju transformacije ljudskih bića u druge oblike života, o čemu svedoči i jedna njegova kratka priča u kojoj se žena preobražava u biljku, kao i putopis „Kortesovo more“, u kome pisac razmatra mogućnosti adaptacije koje bi čoveku omogućile da živi u većem skladu sa prirodom.
Džons ističe da tokom dugogodišnjeg izučavanja Stajnbekovog života i stvaralaštva nije naišao ni na jedan dokument iz kog bi se moglo zaključiti kakav je bio piščev stav o objavljivanju ovog ranog romana. Oni koji donose ovakve odluke, smatra on, uvek moraju imati u vidu javni interes.
„Emili Dikinson je za života objavila relativno mali broj pesama. Treba li one koji su posthumno objavljivali njenu poeziju smatrati eksploatatorima? Ne bih rekao. To su samo ljudi koji su čitaocima omogućili da se upoznaju sa ovim umetničkim delima i sami donesu sud o njihovoj vrednosti.“
Autor: Džo Hernandez
Izvor: npr.org
Prevod: Jelena Tanasković