... Civilizacijama koje su postojale tri hiljade godina pre nove ere, a bile su oličenje tehnološki naprednih mirnodopskih društava? Harapa civilizacija, jedna od gradova-država bronzanog doba u današnjem Pakistanu, bila je uređeno i egalitarno društvo koje je i danas teško zamisliti. Iskopani ostaci svedoče da su visoke zidine koje su kao lavirint činile Harapu štitile narod od sunca koje je pržilo u pustinji; imali su kompleksan sistem podzemnih cevi za kanalizaciju, uniformisane javne zgrade čija jednaka veličina govori da nije bilo ni hramova ni dvoraca, već su njihove javne zgrade bile striktno za civilnu upotrebu; njeni stanovnici nisu imali robove, već su živeli u egalitarnoj utopiji. U svom nenametljivom, mirnodopskom stilu života Harapa civilizacija nestala je sa planete Zemlje kada su osetili da je njihovo vreme prošlo. Usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja jedini imperativ njihovog života – čistoća, postao je neodrživ.
... Prvobitnom gradu greha? Ali ne samo priču o kuli, zidinama koje su dotakle svodove nebesa i prvobitnom hibrisu na koji upozorava Biblija? Dika starog sveta i prvobitni grad greha Babel (hebrejski naziv za Vavilon), dom kule čije je graditelje kaznio Bog pomevši im jezike zato što su pokušali da dosegnu nebo, postao je nepojmljivo ogroman grad okarakterisan kosmopolitstvom, zasenjujućom arhitekturom koja je simbolizovala sirovu carsku moć i svetogrdnom čulnošću. Babel je prvi haotični, veličanstveni grad u kojem je ljudska priroda upoznala omamljujuću spregu urbanizma i erosa. Gubeći se u anonimnosti gradskih ulica, ljudi starog sveta prvi put mogli su da se upuste u neimenovane porive svoje žudnje.
... Sigurno znate da je Bagdad čuven po uličnoj hrani, ali da li znate kako je strast prema hrani probudila apetit prema pisanoj reči? Put do srca grada vodi preko stomaka. A hrana menja način života u gradu i njegov doživljaj. Žitelji Bagdada nisu samo želeli da jedu delikatese; oni su želeli da o njima i čitaju. U suku El Varakin bilo je preko stotinu prodavaca knjiga. Mnoge knjige koje su se tu prodavale bile su posvećene svim aspektima kulture jela. Ta pomama za kuvanjem bila je ključna u podsticanju nove i revolucionarne tehnologije: proizvodnje papira. Osnivanje Bagdada poklopilo se sa upoznavanjem kineske tehnike proizvodnje papira, koja je omogućila rasprostiranje pisane reči u dotad neviđenim razmerama.
... Sigurno svakodnevno idete u kafiće i uzimate ih zdravo za gotovo. Pa ipak, kafeterije i kafići su najmoćniji simbol privatno-javnog urbanog prostora. Otvoreni za svakog, oni bez obzira na sve čuvaju individualni karakter kakav pomaže da se izgradi zajednica. Kafa u gradovima pothranjuje naročitu vrstu društvene alhemije. Pre engleskog čaja u London sedamnaestog veka došla je kafa i stvorila novi opojni miris grada. Vesti su u Londonu postajale cenjena roba, a kafana prvenstveno izvorište novosti. Dugo beznačajan i marginalan grad, London je krajem sedamnaestog veka procvetao, a u osamnaestom će postati dominantni globalni metropolis upravo kafa koja je trgovinskim putevima došla sa Istoka.
Svi željni novosti, tračeva i vreve grada odlazili su u kafane. Krčma ili gostionica ne bi mogla da stvori takvu atmosferu; bilo je u toj vreloj, tamnoj tečnosti nečeg što je podsticalo smirenost i razložnost. Klijentela kafana gutala je novine; no ona ih je i pisala. Kafana i London početkom osamnaestog veka postaju centar trgovine i centar nauke. Dok pije svoj izrazito metropolitski napitak, čovek je počeo razmenu ideja i rađanje tipično gradskog doživljaja sveta.
... I šta uopšte znate o Lagosu, brutalnom gradu koji svakog dana raste do ekstrema i eksponencijalno drobi svoje građane, koji su i dalje opčinjeni njime, jer kad padne noć – to je najzabavniji grad na svetu. Lagos je nadaleko najuzbudljiviji grad današnjice sa dolinom Jabakon koja preti da otme prevlast Silicijumske doline, čija je nacija sve mlađa i sve bogatija. Lagos je i odraz nečeg što autor predviđa da je glavni trend budućnosti: vraćanje prirode u gradove. Od početne tačke kada su gradovi nastali kao otcepljivanje parčeta zemlje od prirode i formiranja striktno ljudske teritorije, sada u jeku klimatskih promena ljudi će morati da nauče da ponovo dovedu prirodu među nebodere. Zato je Lagos grad budućnosti, koji nikako ne može da savlada prašumu koja u njega stalno nadire, kao ni ostale sile koje ga proždiru.
Gastronomija, seks i pisana reč, kafići, kafane, čitanje novina i svođenje tračeva, težnja ka urbanističkom savršenstvu i harmoniji, egalitarnom jedinstvu i glagoljivom mnoštvu u urbanoj džungli, gde se izgubimo po potrebi i pronađemo iznova, definišu ljudski doživljaj grada. O svemu tome čitaje u „
Metropolisu“
Bena Vilsona.
Autork: Nevena Milojević