Počeću ovaj prikaz upozorenjem: knjiga će na momente izazvati u vama toliko jake emocije da ćete možda poželeti da se izolujete od današnjeg društva, nastavite život „izvan radara“ i jednostavno živite slobodno. Ali ne očajavajte, u knjizi ima i opisa dobrih strana globalizacije (knjiga je završena pre puštanja u promet vakcine za kovid 19, što definitivno ne bi bilo moguće da nije postojala globalna biomedicinska saradnja), mada ih nema mnogo.
U knjizi „
Revolt“, koju je napisao izraelski novinar
Nadav Ejal svako poglavlje istražuje po jedan vid uticaja globalizacije i vešto spaja novinarski pogled na društvenu realnost sa ekonomskim, političkim i istorijskim diskursom. Autor ovo čini na apolitičan način (uglavnom), tako da ne morate kriti korice knjige od konzervativnih kolega ili članova porodice, ali ovo je istovremeno knjiga koju možete ležerno baciti na sto tokom političkog sastanka lokalnih socijalista (ako tome naginjete) jer će ih knjiga naoružati antikapitalističkim argumentima koji su dovoljni za mesece, ako ne i godine, rasprave...
U svakom slučaju, za mene je knjiga bila otrežnjujuće štivo i zaista me je naterala da razmislim o svom pogledu na sebe – jesam li globalni građanin? Šta je globalni građanin? Dala mi je odličan uvid u realnost globalizacije iz mnogo različitih uglova – stvari koje su vam možda na brzinu prikazali u vestima ili ste o njima malo čitali u časopisima o ekonomiji, ali im nikada nije bilo posvećeno dovoljno vremena ili informacije nisu bile prikazane u činjeničnoj formi. Knjiga se takođe bavi istraživanjem jačanja nacionalizma i fundamentalizma, kao i silama koje ih podstiču, pogotovo u SAD (ali mislim da se ovo odnosi na mnoge delove sveta).
Knjiga se lako čita i možda će u vama probuditi osećaj nemoći i frustracije zato što ste jedan mali građanin čiji glas zapravo ne znači ništa u ovom haosu u kome se nalazimo – samo zbog globalizacije: hoću da kažem, nije ni čudo što više nikome nije stalo do istine, životna sredina je nepopravljivo zagađena, zbog veštačke inteligencije svi ćemo ostati bez posla za 20 godina itd, itd. Ali ne gubite nadu – poslednje poglavlje nudi zrak svetlosti na kraju tunela i pretpostavljam da tu autor nije hteo da previše ulazi u detalje, jer je svrha knjige da nam predstavi priču i onda iznese neke činjenice na osnovu kojih ćemo mi sami razmisliti o tome šta je za nas važno po ovom pitanju. Dakle, njena svrha nije da predstavi rešenja, već da izazove diskusiju i razmišljanje, ali nam neminovno pomaže da razumemo koliko je važno da naši politički sistemi (kakvi god da su) budu takvi da se na njih možemo osloniti i da napredak danas mora podrazumevati inovativnost, fleksibilnost, saradnju, dobre lidere itd.
Dopao mi se koncept da, kao globalno društvo, ulazimo u novu eru i izlazimo iz doba odgovornosti i sada je od ključnog značaja za naš opstanak u harmoniji da ponovo razmislimo o onome što smo naučili u prošlosti, kao na primer: „vrednosti koje proizilaze iz perioda prosvetiteljstva racionalna pitanja, ljudsko dostojanstvo, sloboda pojedinca, prihvatanje nauke i tehnologije kao načina za popravljanje stanja čovečanstva, i liberalizam“ (str. 415).
Ima i nekoliko stvari za koje mislim da su zapostavljene u knjizi, kao što je uloga globalizovanih medija i njihov uticaj na nepristrasne medije u zapadnom svetu. Takođe, moglo se još toga reći o zamci izbornih ciklusa u kojoj se nalazi većina zapadnih demokratija, zbog čega je veliki broj vladinih politika kratkoročan i kratkovid.
Od srca preporučujem knjigu – i mislim da je odlično štivo za neki knjiški klub.
Izvor: Goodreads
Prevod: Borivoje Dožudić