Prošlo je 12 godina od kada se Kindl pojavio na svetskoj sceni i za samo nekoliko godina je postalo jasno da čitanje elektronskih knjiga nije samo prolazni trend. Zapravo, stručnjaci su u tom periodu samouvereno tvrdili da će u dalekoj budućnosti 2020. godine štampane knjige biti svedene na puki dekor na polici i da će svako imati ličnu elektronsku biblioteku.
Nije se baš tako dogodilo. U stvari, elektronske knjige čine oko 20% ukupne prodaje knjiga dok ostatak i dalje predstavljaju tradicionalna štampana izdanja. Pre jedne decenije smo očekivali da će brojevi biti suprotni, pa šta se zapravo dogodilo? Sve se nekako svodi na dva ključna faktora: navike kupaca i novac.
Generacija Z voli da čita
Generaciju Z čine dvadesetogodišnjaci (milenijalci) koji ne znaju za svet u kome nisu postojali internet i društvene mreže. Očekivali biste da su potpuno okrenuti elektronskim knjigama, ali se ispostavilo da to uopšte nije slučaj.
Stvar je u sledećem: prosečni „zeder“ provodi sate pred ekranom tokom dana, ne samo na Snepčetu i Fejsbuku. Ali kada mladi čitaoci žele da čitaju, više vole da odlože svu tehniku i prepuste se staromodnom uživanju u pisanoj reči.
Neverovatna stvar je da su najčešći korisnici elektronskih čitača njihovi roditelji, pa čak i bake i deke. Njima to olakšava stvari jer ne moraju da odlaze do knjižare i više im nije važna veličina fonta kojim je knjiga štampana sada kada mogu da uveličaju stranicu kako im odgovara.
Rat cena između Epla i Amazona
Ipak postoji još važnih faktora pored čitalačkih navika generacije Z Pripadnici ove generacije nazvani su finansijski najrazumnijom generacijom do sada. Možemo da se kladimo da kada bi elektronske knjige bile cenovno isplativija opcija, prigrlili bi ih bez problema.
Kada se 2010. godine predviđala revolucija elektronskih knjiga, delovalo je da će se upravo to i dogoditi. Bestseleri su se obično prodavali po ceni od 9,99 dolara kada je ista knjiga u tvrdom povezu koštala 25 dolara ili više. Zbog toga je Kindl delovao kao isplativa investicija uprkos ceni od 400 dolara.
Ali kako su elektronski čitači postajali popularniji, veliki izdavači su se sve više brinuli. Smatrali su da cena od 9,99 dolara umanjuje vrednost knjiga i mnogi su verovali da Amazon sa tom cenom radi u gubitku samo da bi osvojio tržište.
Tada se igri priključio Epl. Kompetitivno tržište bi trebalo da bude dobra stvar i Epl je utrvdio da bi cena od 14,99 dolara trebalo da bude minimalna. Sve je postalo zapetljanije kada su sa šest najvećih izdavača potpisali ugovor o cenama čime je Amazon bio prisiljen ili da se priključi ili da ostane bez knjiga za prodaju.
Rezultat su bile godine tužbi za proneveru i preko 150 miliona dolara sankcija prema izdavačima. Ali standard je postavljen, cenu elektronske knjige određivala je „industrijska konvencija“ i Amazon je prisiljen da se povinuje pravilima.
Šta se desilo na kraju? Koliko god Amazon snižavao cene štampanih knjiga, ne može da postigne fleksibilnost koje imaju elektronske knjige. Situacija je daleko od savršene i sasvim sigurno će se menjati u godinama koje dolaze. U međuvremenu, elektronske knjige sigurno neće nestati, ali je očigledno da će doba štampanih knjiga potrajati još neko izvesno vreme.
Izvor: goodereader.com
Prevod: Dragan Matković