Šta nauka kaže o čitanju?

Mnogi od nas knjiških moljaca fascinirani su hladnim, opipljivim činjenicama, tako da je vreme da objavimo tekst o naučnoj pozadini čitanja! Postoji nekoliko studija o tome kako čitanje utiče na mozak i naše zdravlje, i biće vam drago kada saznate da imamo mnogo koristi od čitanja, i da ne postoje nikakvi štetni uticaji.

Prema Emili Hanford, dopisniku za obrazovanje na internet portalu APM Reports, naš mozak je predodređen za govor, a ne za čitanje, tako da moramo da uložimo dodatni napor kako bismo naučili da čitamo. Većina nas se u velikoj meri oslanja na foniku kako bismo naučili da čitamo, što podrazumeva proces pridodavanja zvuka rečima i spajanje zvuka sa slovima. Bilo je potrebno mnogo vremena da se fokus premesti na podučavanje čitanja putem fonike, pošto je prvobitni proces bio putem razumevanja „cele reči“. Ranije se smatralo da smo naučili da čitamo kada počnemo prepoznajemo reči i znakove.

Pored toga, naš mozak mapira i pravopisne obrasce do te mere da reč „konj“ prepoznajemo brže nego prateću ilustraciju „konja“. Ortografsko mapiranje je takođe način na koji razumemo razliku između reči „luk“ (povrće) i „luk“ (polukrug).

Jedna od fascinantnih stvari u vezi sa čitanjem jeste koncept „dekodiranja“ reči. Razmislite o tome sledeći put kada poželite da ste špijun! Svaki put kada uzmete knjigu u ruke, vi se zapravo bavite dekodiranjem.

Ukoliko vam dekodiranje nije dovoljno interesantno, hajde da se pozabavimo i prednostima čitanja. Infografika Biznis Insajdera navodi da čitanje smanjuje stres do 68%. Takođe pokazuje da čitanje štampane knjige pre spavanja može da pomogne da lakše zaspite. Mozak će se opustiti i polako se spremati za noćni režim; ukoliko dovoljno dugo poštujete ovu rutinu, mozak će početi da tretira vaše noćno vreme za čitanje kao signal. Dakle, aktivnost čitanja knjige postaje signal vašem telu da je vreme za spavanje. Tako ćete uspeti da se bolje odmorite u toku noći. Neće više biti bacakanja i okretanja! Međutim, ukoliko volite da čitate knjigu na elektronskom uređaju, time možete naškoditi svom snu. Ekrani i uređaji pomažu mozgu da se razbudi, a to nije ono što želite da vam se desi pred odlazak na spavanje – ovo bi mogla da bude korisna tehnika za razbuđivanje ujutru!

Postoje i druge mentalne pogodnosti od čitanja, ali one većinom ne funkcionišu ukoliko ste zavisnik od elektronskih čitača. Kao da su naši mozgovi veliki ljubitelji štampanog materijala. To je možda zbog toga što okretanje fizičkih stranica daje vašem mozgu više naznaka o tome šta radite i kako da obradi datu aktivnost. Štampani materijal čitamo sporije od digitalnog.

Dokazano je da čitanje pomaže pri lečenju depresije, bilo da obolela osoba čita u sebi ili joj neko čita naglas. Pacijenti navode da se osećaju optimističnije nakon čitanja ili nakon što im je neko nešto pročitao. Kod onih pacijenta sa narušenim mentalnim zdravljem, kod kojih nije potrebna veća intervencija, knjige poput onih za samopomoć imaju dvostruku korist – knjiga im pruža savete, ali se korist dobija i od samog čitanja. Nekome ko ima problema sa mentalnim zdravljem, uživanje u čitanju bi zaista moglo da spasi život, dok mnogi pacijenti ne bi ni postali strastveni čitaoci da im nisu ponuđene knjige za samopomoć.

Ljudski mozak funkcioniše slično mišićima – što je aktivniji, to je bolji. Ovo se posebno odnosi na starije ljude, koji su u opasnosti od opadanja mentalnih funkcija, gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti. Čitanje vam može olakšati sve ove probleme tokom života. Osobe koje su stekle čitalačke navike još kao tinejdžeri (pa čak i ranije) imaju manje šanse da će oboleti od Alchajmera. Redovne aktivnosti mozga, poput čitanja, rešavanja ukrštenica ili igranja strateških igara mogu smanjiti opadanje mentalnih funkcija za 32%.

Dobrobit čitanja knjiga može se uočiti i vidljiva je i pri skeniranju mozga. Čitanje može da stvori nove sinapse, ali i da ojača stare. Magnetna rezonanca pokazuje pojačanu povezanost u moždanom centru za jezike. Ovo nije iznenađujuće, jer svako ko čita može da posvedoči da ima mnogo širi rečnik od onih koji ne čitaju! Rečnik deteta će se za 50% uvećati pomoću knjiga, što se neće dogoditi ukoliko samo gleda televizijske emisije.

Još jedna korist od čitanja je povećana empatija. Ako čitate o nekome ko je anksiozan, veća je verovatnoća da ćete bolje razumeti anksiozne osobe. Takođe je veća verovatnoća da ćemo uraditi nešto kao i likovi o kojima smo čitali. (Da li to znači da je veća verovatnoća da ćemo se dobrovoljno prijaviti za „Igre gladi“ kao što je to učinila Ketnis?) Čitanje o nekome ko se bavi vožnjom kajaka može da poveća vaše interesovanje za sličnu aktivnost. Čitanjem se izgleda povećava i radoznalost!

Osim poboljšanja mentalnog zdravlja u starijem dobu, od čitanja možete imati i fizičke koristi, koje postaju sve važnije kako bivate stariji. Čitanje može da snizi vaš krvni pritisak i smanji broj otkucaja srca, što dovodi do manjeg rizika od moždanog udara i srčanih bolesti. Knjige takođe mogu da vam „izoštre“ čula, zahvaljujući jakim konotacijama reči poput „beli luk“ ili „kiša“. Čitanje ovakvih reči može da izmami živopisne slike i uspomene, poput vašeg omiljenog (ili najmanje omiljenog) mirisa. Smatra se da čitanje utiče i na duži životni vek.

Pored svih ovih fantastičnih koristi po vaše zdravlje, postoji čitav niz razloga zašto je bolje da pročitate neku knjigu nego da radite bilo šta drugo. Čitanje je takođe dobro i za dušu i jedna je od najefikasnijih metoda eskapizma kada svet u kome živimo postane isuviše težak. Takođe vam daje odličnu polaznu tačku za razgovor sa novim i drugačijim ljudima. Postoji i čitava čitalačka zajednica sa kojom možete da se družite kada se osećate usamljeno. Ako niko od vaših prijatelja još nije pročitao knjigu koju ste vi upravo završili, budite sigurni da neko sigurno jeste. Čitanje je ključ za odnose sa drugim ljudima!

Autor: Mel Ešford
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj