Od kada je heroja, tu su i zlikovci. To je prosto tako jer zaista ima smisla da postoji neko ko je kontrast u odnosu na protagonistu. Ko bi zaista hteo da čita o svakodnevnici neke dobričine? Verovatno skoro niko. Jer to je dosadno.
A danas pak nije dovoljno da zlikovac samo postoji; on mora biti ubedljiv. Istina je da su zlikovci nekada bili prosto loši, i to je bilo dovoljno da nas zadovolji. Međutim, prerasli smo arhetip podrugljivog čoveka sa naočitim brkovima koji se manijakalno smeje dok vezuje damu u nevolji za šine čekajući da naiđe voz.
S tim na umu, šta onda čini valjanog zlikovca?
Budimo iskreni, to je trik pitanje, jer tačan odgovor ne postoji. Kao skoro sve na ovom svetu, sve se na kraju svodi na lične sklonosti čitaoca. Neka vam se sviđa ono što vam se sviđa i nemojte da dopustite da vas iko ubedi u to da niste u pravu što vam se dopada određena sorta zlikovaca.
Kada ste već ovde, znate da vas očekuje moje mišljenje o tome šta čini savršenog zlikovca. Po mom mišljenju, to je neko ko ima uverljivu pozadinsku priču ili ličnu istoriju.
Prosto, ali istinito.
Ipak, i taj istorijat lika mora biti dobar, što znači da mora na neki način da vas gane ili dotakne. Ne pije vodu da neko postaje zao zato što nije dobio korvetu za osamnaesti rođendan. To ga samo čini razmaženim.
Ovde govorim o onim zlikovcima u čiju prošlost imate priliku da zavirite. O onim o kojima saznajete kako su se drugi ophodili prema njima, uključujući i njihove voljene. U nekim slučajevima vidite kako se trude da svoju situaciju iskoriste na najbolji mogući način, kakva god ona bila. Postoje situacije koje mogu da se prebrode. A ima i onih zbog kojih će neko u potpunosti uroniti u svoju mračnu stranu ličnosti.
Pozadinska priča me uvek pogodi, naročito ako prepoznajem da bih i sama isto reagovala. Najbolji primer za to je, po mom mišljenju, Meduza. Postoje varijacije njene priče, ali ću se fokusirati na jednu od njih kako bih iznela argumente. I takođe zauzimam tradicionalan stav da ona zapravo jeste zlikovac, jer to je uloga u koju je smešta skoro celi svet.
Verzija na koju bih se osvrnula govori o tome kako se Meduza posvetila službi boginji Atini. Nakon što „zapadne za oko“ Posejdonu, on će je napastvovati u Atininom hramu. Meduza od Atine traži utehu, ali umesto da boginja pokaže saosećanje, ona to shvata kao vid nepoštovanja i odlučuje da je kazni tako što će je pretvoriti u čudovište sa zmijama otrovnicama umesto kose koja svakog ko je pogleda u oči istog trenutka pretvara u kamen.
I ko onda može da joj zameri što prihvata svoju zlobu? Bila je uzoran član svoje zajednice, dok je sebično božanstvo, zbog njene lepote, nije ugrabio i zlostavio.
To je mnogo nedaća koje su je zadesile za kratko vreme. I verujem da se niko olako ne bi s time pomirio. U okrutnoj igri sudbine Meduza je od miljenice postala omražena, prokleta time da niko neće smeti ni da je pogleda iz straha da će se pretvoriti u kamen. Uprkos kletvi, žrtva je postala meta javnosti, kao i svih bogova u panteonu koji su Perseju dali štit koji će na kraju dokrajčiti Meduzu.
Kada smo upoznati sa događajima koji su se ranije odigrali, lakše nam je da razumemo zašto se Meduza ponaša tako kako se ponaša. Izdali su je svi koje je ikada volela, sa potencijalnim izuzetkom njenih sestara, koje su, zbog svoje privrženosti, nagrađene time što su pretvorene u Gorgone. Znamo i to da je se otac odrekao, pošto je to modus operandi za većinu očinskih figura u grčkoj mitologiji.
I tako, bez pozadinske priče, moglo bi se reći da ne bismo imali toliko razumevanja prema Meduzi. A ona nije jedini zlikovac sa prošlošću zbog koje možemo da sa njom saosećamo. Ipak, to ne znači da prošlost zlikovca predstavlja carte blanche za sprovođenje zverstava, jer, na neki način, svako od nas se susreo sa nekom poteškoćom u detinjstvu. Ono što je retkost da nekoga zadesi mnogo nesreće u veoma kratkom periodu.
Zlikovci mogu biti višeslojni a da i dalje zadrže svoj zlikovački status. Jer koliko god mi saosećali sa Meduzom, ipak je skamenila mnogo nevinih ljudi. Međutim, verujem da je bilo sigurno još nekolicina njih, poput članova porodice koji su joj okrenuli leđa ili onih željni slave, koji su joj se našli na putu pre Perseja. Njima poručujem da su dobili ono što su zaslužili.
Autor: P. N. Hinton
Izvor: bookriot.com
Prevod: Aleksandra Branković